Vode reke Uvac duboko su usekle korito u krečnjačke stenovite litice na putu do reke Lim, ali je čovek izgradio branu, kanjon je potoplјen, i nastalo je 26 kilometara dugo akumulaciono jezero. To je danas Specijalni rezervat prirode Uvac koji se nalazi u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško-raške visije. Ova lepota se prostire na 7,5 hilјada hektara sa preko 219 bilјnih vrsta, 172 vrste ptica, a vode kriju 24 vrste riba. O prepoznatlјivoj turističkoj destinaciji Srbije, jedinstvenom parku prirode, pričamo s Markom Obućinom, rendžerom Specijalnog rezervata prirode Uvac.

– Beloglavi sup je nebesko bogatstvo Uvca, a ovo drugo zemalјsko bogatstvo je voda i riblјi fond. Kvalitet vode spada u prvu kategoriju, a to znači da se može piti. Nekada je Uvac bio brend zapadne Srbije, ali je glas i slika o ovoj lepoti prevazišla ovaj kraj i Uvac je postao ne samo turistička destinacija Srbije, nego, može se slobodno reći i ovog dela Balkana. Prošle godine je prošlo 100 hilјada lјudi ovim kanjonom. Uvac se može obići vodenim putem, postoje pešačke staze i vidikovci.

• Na koji način obići ove prirodne lepote i šta preporučujete da se vidi?

– Svima koji nisu bili ovde savetujem da mi ne veruju, nego da provere, da dođu da vide ovu lepotu i da se i sami uvere. Najpopularniji je vodeni put, jer se njime mogu obići ne samo meandri nego i Ušačke pećine. To je sistem od više speleoloških objekata međusobno povezanih kanalima: Ušačke, Ledene pećine i Bezdane jame, ukupne dužine 6.200 metara, a zajedno s kanalima je dug 14,5 kilometara. Ovo je najduža pećina u Srbiji. Ledena pećina ima 13 dvorana, mi vodimo u 4, a turistima je najatraktivnija četvrta dvorana bogata pećinskim nakitom – stalaktitima i stalagmitima.

• Kako se čuva ova priroda?

– Ima nas osam rendžera. Sada je ovaj broj dovolјan, ali na početku nam nije bilo lako, jer kada se kaže zaštićeno područje – svi odmah misle šta im je sve zabranjeno. Ništa nije zabranjeno, nego u određena područja može da se ide samo s čuvarima, u neka samo s ornitolozima… To je sasvim normalno, jer je svima u interesu da se ovaj dragulј prirode očuva. Sada i lokalno stanovništvo ima svest da od zaštićenog područja može da ima samo korist: osim što žive u zdravoj sredini, ono što proizvedu mogu da prodaju turistima. Tako da i oni sada i sami umnogome doprinose očuvanju ove lepote.

• Koji stepen zaštite ima stanište beloglavog supa?

- Uvac je područje pod prvim stepenom zaštite, pre svega zbog ovog orla - beloglavog supa. Ovo je jedno od najvećih staništa beloglavog supa u Evropi, odnosno odmah posle Španije. Kada se osamdesetih godina počelo s zaštitom ove vrste bilo je samo osam jedinki, odnosno 4 gnezdeća para. Ove godine ima 120 parova i možemo sa zadovolјstvom da kažemo da se svake godine kolonija uvećava za 15 do 18 procenata. Inače, u narodu postoji verovanje da je beloglavi sup božanska ptica i da ukoliko neko naškodi ovoj ptici, njegovu porodicu će snaći neka nesreća. Istakao bih da se ova ptica našla na grbu Nemanjića, a to samo govori koliko je sup bio važan i cenjen. Beloglavi sup je bio tu pre nas, a poenta je da ostane tu i posle nas!

• Zašto je ova ptica toliko bitna i važna?

- Ona se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se isklјučivo ostacima uginulih životinja i kao takav je pravi čistač prirode. To je ptica sa 80 različitih bakterija u grlu i nijedna mu bolest ne može ništa! Naravno, ako izuzmemo hemiju, odnosno otrove – koji su i doprineli da se smanji populacija beloglavog supa. Postoji podatak da je početkom XX veka na ovom prostoru bilo 5.000 jedinki, ali posle Drugog svetskog rata, kada su vukovi pravili probleme lokalnom stanovništvu, meštani su zaklane ovce posipali otrovom i tako ih ostavlјali misleći da će na taj način ubiti vukove... U stvari su ovakvim postupcima doveli do istreblјenja beloglavog supa. Dešavalo se i da po 100 supova ugine u jednom danu!

• Svaka životna vrsta ima jedinstvenu ulogu u tkanju prirode. Danas se često ističe značaj onih vrsta koje su čistači. Da li su na ovom mestu beloglavi supovi jedini ili ima i drugih vrsta lešinara?

- Pre Drugog svetskog rata ovde je bila čitava kolonija ptica, koja se danas uveliko obnovila. Pored beloglavog supa ovde je bio i crni lešinar ili kako ga narod zove sup starešina koji ima raspon krila do 3,5 metara. Na uginulu životinju dolazi prvo crni lešinar koji ima oštriji klјun i on probija kožu i hrani se isklјučivo njome, potom dolazi beloglavi sup koji jede meso, zatim dolazi bela kalјa koja hrani mekim tkivom, a ono što nedostaje od tih lešinara da bi se zatvorio krug i priroda očistila od ostataka je orao bradan koji se hrani isklјučivo kostima. Tako se lanac reciklaže potpuno zatvara. Ornitolozi (stručnjaci koji se bave pticama) predviđaju da će se u skorije vreme i ta vrsta naseliti ove krajeve što smatramo dobrim znakom.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, M. Obućina