Konačno je utvrđeno: vranac je crnogorska autohtona sorta vinove loze. Pored njega to su još krstač i žižak. Analize profila DNA, kojima je utvrđivana genetska identifikacija i ostalih sorti koje su važile za crnogorske i tako se vodile u literaturi, nisu potvrdile njihovu autohtonost; njihov genetski profil identičan je nekim drugim sortama u svetu.

Najnovija otkrića pokazala su ispravnost opredeljenja crnogorskih stručnjaka pre više decenija da razvoj vinogradarstva i vinarstva pre svega teži autohtonim sortama, vrancu i krstaču. I bez složenih naučnih zavirivanja u gene, njima je još tada bilo jasno da su Zeta i okolina Podgorice postojbina tih dvaju loznih bisera.

Zato vranac i danas zaposeda najveći deo vinograda na 2.400 hektara u Čemovskom polju, najvećoj plantaži u jednom komadu u Evropi. Njegova sadnja počela je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je prostrana pustara nadomak Podgorice, uz pomoć Međunarodne banke, počela da se pretvara u plodno polje, što je bila vekovna vizija mnogih umnih Crnogoraca u prošlosti.

Pre nego što su odrešili kesu za Čemovsko polje, svetski bankari pitali su tada najpoznatije vinare Francuske šta misle o vinu vranac. Čuveni Patrik Simon je više dana boravio u Crnoj Gori, degustirao, pravio analize, upoređivao to vino sa drugim crnim vinima iz sveta, pre nego što je zaključio: „Vino vranac zauzima mesto uz sam bok najboljih francuskih vina koja se proizvode u okolini Bordoa, pa nema bojazni za njegov plasman.”

Već 1991. grupa eksperata milanskog nedeljnika “Il mondo” svrstala je „vranac” među 100 najboljih crnih vina u Evropi. Izvozi se u mnoge krajeve sveta.

Vrhunski vranac je rubin boje s nijansama ljubičaste. Ukus pun i skladan, a meki tanini daju mu pitkost i želju za novim gutljajima. Iako dete juga, po svom temperamentu i ljupkosti, ima eleganciju po kojoj je lako prepoznatljiv među svim drugim crnim vinima.

Idealan je pratilac crvenih mesa, roštilja, divljači, jako začinjenih jela i masnih sireva. U Crnoj Gori toči se i uz specijalitete od kvalitetne ribe.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay, Pexels