Stanušina je autohtona makedonska sorta. Zovu je, ređe, i tikveško i gradeš. Gaji se gotovo isključivo u Makedoniji, najviše u okolini Tikveša, Velesa, Đevđelije i Prilepa. Spada u vrlo pozne sorte. Velike je rodnosti.

Grozdovi su srednje veličine, kao i bobice, sa pokožicom plavocrvene boje i sokom u kome ima od 20 do 23 posto, pa i više šećera. I pored toga što je svrstavana u perspektivne sorte, gotovo je nestala. Srećom, u poslednje vreme, vraćaju joj se vinogradari na jugu Makedonije. Iz vinarije Popova Kula, u Demir Kapiji, od nedavno stiže nam vino stanušina, kao jedan od reprezenata i ponosa ove mlade vinske kuće, koja želi da opravda tvrdnje da je vino jedan od najstarijih i tradicionalno najkvalitetnijih makedonskih nacionalnih proizvoda.

Vino je slabo obojeno, što je karakteristika sorte. Neverovatno je osvežavajuće, sa dosta alkohola, koji se ne oseća. Idealno je za tople letnje dane. Među voćnim aromama dominira jagoda. Ukus je voćni, slatkast, idealan partner belim i žutim sirevima (parmezanu, pre svega). Ne treba se ustručavati ni od kombinacija sa koštičavim plodovima i kolačima.

Za vinare ovo je, kaže vlasnik vinarije Jordan Trajkov, izazovna sorta: „od grožđa stanušine teško je napraviti ubavo vino”. Od branja do vina u čaši, ono traži da se mazi i pazi, da mu se tepa. Makedonci ovo vino iz milošte zovu makedonsko devojče. Velike vinarije, koje su dominirale sve do nedavno nisu bile u stanju da ovoj sorti pruže punu ljubav, pa su zato i vinogradi i vino stanušine gotovo nestali.

Demir kapija (Gvozdena vrata na turskom) nalazi se na samom jugu Republike Makedonije, na pola puta između Beograda i Atine. Vinarija Popova Kula i njeni vinogradi nalaze se zapadno od ovog prekrasnog grada, na južnim padinama Velikog Brda.

Vinova loza gaji se u ovom kraju još od pradavnih vremena. Zanimljivo je da je, vladar nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandar Karađorđević, u novoj velikoj balkanskoj državi nastaloj posle Prvog svetskog rata, svoje prve kraljevske plantaže zasadio baš ovde. Savetnici su mu bili najčuveniji francuski vinogradari i vinari toga vremena.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov, http://www.popovakula.com.mk/