Laslo i Erika Dujmović, iz Temerina, dugo su razmišljali o tome kako da krste svoje novo vino u kojem je bila zastupljena i sorta bačka. Nazvati ga samo bačka činilo im se nepotpuno i nenadahnuto, tražili su još jednu reč, atribut. Kumstvo je ponuđeno i ćerkama Evi i Ani, brojnim saradnicima, prijateljima, znancima... Predloga je bilo mnogo ali je svakom nađena primedba i zamerka, ni jedan nije bio pravi, sve do leta 2006.

– Stigli smo na letovanje u Ulcinj. Umorni od puta seli smo u restoran pored obale da se okrepimo i osvežimo. Jutro je bilo tiho, puno sunca, a more uljno, gotovo nepomično. Moj brat Čaba oduševljeno je primetio kako smo tako mirno more mogli samo da poželimo. Mirno more je kao mirna Bačka, rekao sam i istog trenutka shvatio da je to ime i za naše buduće vino – rekao je Laslo Dujmović.

Vino mirna bačka je kupaža tri vina koja rađaju na potesu Kameni buar, od davnina vinogradarskoj oazi, na putu od Temerina prema Bečeju. Par kilometara posle Temerina, sa desne strane, na nekoliko hektara granaju se pored ostalih vinskih sorti i šardone, bačka i italijanski rizling. Iz njihovog grožđa Dujmovići cede lagano, belo suvo vino, poetičnog imena, mirna bačka. Reč je o jedinstvenoj kupaži vina kakvu, barem za sada, nije moguće sresti nigde.

Šardone je najpoznatija i najraširenija bela sorta na svtu, a bačka je naša, novonastala sorta u sremskokarlovačkom Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo, koja tek traži svoje mesto pod suncem. Njeni autori Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač stvorili su sortu visoke otpornosti na niske zimske temperature i na najvažnije gljivične bolesti. Mirna bačka je uzgajana u rejonu Subotičko-horgoške peščare deset godina bez hemijske zaštite i čokoti su ostali potpuno zdravi. Uz to je posle zima 1996. i 2001, u kojima su krajem decembra temperature padale ispod minus 20 stepeni, davala normalan rod. U isto vreme italijanski rizling ostao je bez prinosa.

Mirna bačka ima aromu šardonea, diskretnu ali jasnu, bačka joj daje karakter vojvođanskog vina, a italijanski rizling lepe voćne kiseline i svežinu. Boja mu je zeleno-žuta, a jačina do 12 posto alkohola. Svojom punoćom i elegancijom kandiduje se kao pratilac mnogih jela: od hladnog bifea do specijalisteta od bele ribe i morskih plodova.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov