Sa porastom ekonomskog standarda raste i povećana potrošnja namirnica koja sadrže šećer u mnogo većoj količini nego što je organizmu zaista potrebno. Prema tvrdnjama američkog pedijatra dr Keslera mi danas jedemo „odraslu hranu za bebe“, a prehrambena industrija čini sve da kombinacije namirnica budu takve da ne možemo da im odolimo. To se vidi i u našoj zemlji, jer prema statistikama svaki treći stanovnik Srbije je gojazan. U našoj tradiciji je da se ljubav iskazuje kroz hranu, pa kada su deca dobra – mama im sprema poslastice. Za one koje volimo kažemo da su nam slatki kao šećer, a svima je poznata narodna krilatica da ljubav ulazi na usta.

Koliko je ovaj problem značajan vidi se i po tome da postoji Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti koji se obeležio se i u našoj zemlji 14. novembra. Upravo o tome smo razgovarali s dr Slađanom Babić, profesorkom na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Tema magistarskog i doktorskog rada dr Babić iz oblasti interne i preventivne medicinu je upravo dijabetes.

• Koji su simptomi šećerne bolesti?

- Klinički se šećerna bolest manifestuje povećanom žeđi, povećanim mokrenjem, gubitkom telesne težine, pojavom otupelosti, a ukoliko se ne leči pacijent dospeva u komu. Tokom trajanja bolesti javlјaju se oštećenja mrežnjače, bubrega i perifernih neurona, kao i aterosklerotična bolest srca, mozga i perifernih krvnih sudova. Pri tom genetski i mnogobrojni faktori sredine, najčešće deluju udruženo.

• Koja razlika je između dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2?

- Insulin zavisni dijabetes (Tip I) je ranije označavan kao mladalački oblik, jer se

najčešće manifestuje kod dece i mladih pre 30 godina starosti. Autoimuni procesi uslovlјavaju progresivno sporo razaranje endokrinog pankreasa, sa progresivnim gubitkom mase beta ćelija i ispolјavanjem potpunog ili gotovo potpunog nedostatka insulina. Oko 0,5 procenata populacije ima ovaj dijabetes. Osnovni kriterijum za klinički manifestni dijabetes je glikemija na prazan stomak veća od 7,8 mmol/l. Postoji i insulin nezavisni dijabetes koji može da se pojavi u dva oblika: udružen sa gojaznošću ili bez gojaznosti, kod osoba starijih od 30 godina (ranije nazvan Tip II). Bolesni od ovog oblika čine oko 5 odsto u populacije. Najveći deo obolelih od dijabetesa, više od dve trećine, pripada insulin nezavisnom tipu bolesti.

• Šta simbolizuje šećer?

- Šećer je ćelijska hrana, ali gledano psihološki je slast života - lјubav. Ako reč šećer zamenimo rečju lјubav, već smo dovolјno precizno prikazali problem dijabetičara. Prema mišlјenju jednog od vodećih autoriteta na svetskom nivou u oblasti psihosomatike dr Ridigera Dalkea, najčešće je u pitanju nepriznata želјa za ispunjenjem lјubavi, udružena sa nesposobnošću da se lјubav primi i da se u potpunosti pusti u sebe. Osoba koja ima problem s dijabetesom čezne za lјubavlјu, ali je ne može ni primiti niti zadržati, jer nije ni naučila da i sama daje lјubav. Često se dešava da se ona zbog toga lјuti, što simbolično „lјuti” i zakišelјava njeno telo, sve do dijabetesne acidize i kome - gubitka svesti.

• Kakav bi bio psihološki profil onih lјudi koji su skloni ovoj bolesti?

- Psihička komponenta zdravlјa je u direktnoj vezi sa emotivnim životom čoveka. Prema stanovištu psihosomatske medicine, grčki koren reči diabetes znači teći kroz, prolaziti, pa analogno tome osoba nije u stanju da primi i zadrži lјubav koja joj je preko potrebna. Prema rečima dr Dalkea dijabetičar nije u stanju, zbog nedostatka insulina, da asimiluje šećer koji je uzeo u hrani, pa šećer kroz njega samo prolazi i ponovo se izlučuje urinom. Dijabetičar često koristi substitute, „zamensku hranu”, koja simbolično predstavlјa zamenu za njegove prave želјe, a zapravo onome ko sebi ne dopušta da bude dovolјno protočan za lјubav, šećer (lјubav) otiče, protiče kroz telo i odlazi u mokraću.

• Vi ste specijalizovali i porodični raspored kod prof. Vlade Ilića, tako da klasične metode lečenja ove bolesti udružujete s metodom porodičnog rasporeda... Kako se gleda na ovaj problem kroy tu prizmu?

- Sagledana u svetlu porodičnog rasporeda, šećerna bolest može ukazivati i na transgeneracijsku traumu, pri čemu je tada neko bio isklјučen iz sistema i uskraćeno mu je pravo da pripada, da bude poštovan i volјen. Bolest, kao i svaka krizna situacija u životu, istovremeno je i prilika da svoj život, sebe i svoju okolinu, a pre svega porodicu, sagledamo iz jednog drugog ugla, da mnogo toga bolјe i dublјe razumemo, prihvatimo, a zatim smo spremni za promene, za sve ono novo i lepo što želimo u životu. Bolest je često i prilika za lični rast i razvoj. Mada na prvi pogled izgleda čudno, zapravo nam je prijatelј i saveznik, kako to objašnjava naš profesor Vladeta Jerotić. Važno je sagledati poruku koju bolest nosi, šta je to važno za nas što treba da pogledamo, a može biti i nešto bolno i teško što postoji u našem porodičnom sistemu, što se kao informacija prenosi genetskim nasleđem, putem DNK sa kolena na koleno ali isto tako i potiskuje duboko u individualno i porodično nesvesno.

• Kakva vam je saznanja pružilo praktikovanje ove metode u lečenju?

- Prema Bertu Helingeru, osnivaču metode Porodičnog rasporeda, potrebno je videti tu isklјučenu osobu, kojoj je uskraćeno pravo na lјubav i poštovanje, a koja se simbolično, putem simptoma ili bolesti ponovo pojavlјuje u porodičnom sistemu. Ovom metodom se može jasno sagledati i uvideti gde je došlo do energetskih blokada usled traumatskih tajni sistema, ali isto tako dolazi i do razrešenja, pronalazi se najbolјe mesto za sve predstavnike porodice, pri čemu energija lјubavi ponovo može nesmetano da teče kroz porodični sistem. Ovo dovodi do uspostavlјanja balansa, homeostaze u porodičnom sistemu, i ima iscelјujući efekat na psihofizičko zdravlјe, ali takođe pobolјšava komunikaciju i odnose među članovima porodice.

• Osim ove metode, koja može biti odlična podrška, šta čini terapiju šećerne bolesti?

- U klasičnom medicinskom pristupu postoje tri stuba terapije šećerne bolesti koji su važni u svim slučajevima, a to su pravilna ishrana, redovna umerena fizička aktivnost i edukacija pacijenata. Edukacija dijabetičara i članova njihove porodice, povećanje nivoa znanja o higijensko-dijetetskom režimu, aktivan stav bolesnika prema bolesti i uzimanje učešća u procesu lečenja, kao i redovna kontrola osnovne bolesti i celokupnog zdravstvenog stanja imaju značajan uticaj na povolјan tok i ishod obolјenja. Kada je fizička aktivnost u pitanju, preporučuje se šetnja, plivanje, lagane vežbe, joga i slično. Uz psiho-socijalnu podršku i grupni rad po metodi porodičnog rasporeda, terapijski cilјevi mogu se postići brže i jednostavnije, a to je pre svega sprečavanje težih komplikacija bolesti, kvalitetan, ispunjen i radostan život pojedinca i porodice.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Pexels, Pixabay