Vino je jedina živa tečnost, zato se na slobodi isto kao i čovek bolje oseća i živi. Životni put vina nije slobodan. Po okončanju alkoholne fermentacije, pretače se u manje sudove, a na kraju tamniči u flaše. Tek kad ga natočimo u čaše, za vino nastupa trenutak slobode. Zato čaše moraju da budu takve veličine da ono u njima intenzivno diše, cveta i razvija se. Prema tome, pri oblikovanju čaše nije na prvom mestu estetika, već njena funkcionalnost. Vino je bez obzira na kvalitet uvek dovoljno bogato finoćom, suptilnošću i nijansama, pa ga je dobro poštedeti svakog insceniranja. Kao i bog vina Dionis, i ono želi da bude predstavljeno golo, bez šminke i bez prerušavanja. Odeća ne čini kaluđera, pa ni vino.

A čaša je poslednja „odeća vina” na putu ka našim čulima. Samo ona dozvoljava da se dospe do srca vina, oceni njegov miris, ukus, bistrina i mnogobrojne nijanse njegove boje. Da bi na najbolji način omogućila isticanje svih vrednosti vina, čaša ne sme da privlači pažnju na sebe. Zato treba da je od čistog, svetlog i tankog stakla, bez rezbarija i kičastih slikarija, da nije obojena ili, slučajno, matirana. Da je elegantne forme sa nožicom, što omogućuje prstima da budu što dalje od njenog tela.

Ne samo izgled, nego i mirisi i, naravno, ukus mogu bitno da se poboljšaju korišćenjem pravilno izabranih čaša. One ne moraju da budu preskupe, mada kao i sve ostalo, što je vrednije, to je skuplje. Proslavljeni proizvođači u svetu, uzdigli su svoj posao na rang umetnosti najvišeg nivoa. Svoje čaše dizajnirali su u skladu sa specifičnim aromatičnim i mirisnim komponentama kako bi oni došli do izražaja za određene vrste vina. Neka od njih imaju, zaista, neobične oblike, ali one nesumnjivo služe nameni.

Postoji nekoliko opštih uputstava kojih bi se trebalo pridržavati pri izboru čaša.

One moraju da imaju dovoljnu zapreminu, koja omogućava da se u njima na najbolji način prikupljaju utisci o izgledu (boji, bistrini, pokretljivosti i iskričavosti), mirisu i aromi vina. Pravilo je da se za crna vina koriste neznatno veće čaše od one za bela. Oblika sličnijeg krnjoj kugli nego tulipanu. Bela vina se piju hladnija, pa se iz manje čaše ispiju pre nego što se zagreju na sobnoj temperaturi. Te čaše su i uže, a u gornjem delu se malo sužavaju, kako bi se mirisne materije koncentrisale i usmerile prema našem nosu dok pijemo. Što je otvor čaše uži, miris koji dopire do nozdrva je izraženiji, a gubitak ugljen dioksida manji. Široki otvor omogućava mirisima da se rasprše i izgube po okolnom vazduhu. Izreka „In poculo veritas” (u peharu/čaši je istina), nije slučajno nastala. Jedno isto vino u različitim čašama često zna biti neprepoznatljivo.

Stara crna vina treba poslužiti iz velikih čaša, napunjenih do jedne trećine, kako bi imala dovoljno prostora da se nadišu i rascvetaju, da dođu do izražaja njegovim čarobni mirisi, nastajali vremenom u boci. Treba zapamtiti: kad se kupuju čaše samo jedne veličine, onda treba izabrati one veće. Vinske čaše nikada ne mogu biti prevelike.

Penušavo vino se poslužuje u visokim, vitkim čašama, kako bismo najbolje uživali u sitnim mehurićima što s dna čaše jure prema vrhu. Stare šampanjske čaše, kojih se sećamo iz filmova, originalno modelirane prema grudima Marije Antoanete, uglavnom su napuštene zato što velika površina vina dovodi do većeg i bržeg raspršivanja dragocenih mehurića, vino se brže stišava i postaje neukusno i bljutavo. Vina obogaćena alkoholom, serviraju se u manjim, užim verzijama običnih vinskih čaša. Kopita - tradicionalna čaša za šeri, posebno je elegantna i može da posluži i za ostala jaka alkoholna vina. Najmanje čaše, namenjene likerima, nije dobro koristiti: pored toga što izgledaju neobično male, ne daju ni prostora da uživate u aromi vina. Dokazano je da neke čaše omogućavaju da se oseti samo 15-20 odsto, a neke 70-80 odsto arome vina koje se servira u njima.

Važna mera opreznosti: pre upotrebe, čaše treba omirisati. Mnogi deterdženti, koji se koriste za pranje, ostavljaju mirise koje zna da poprimi i vino.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay, Pexels