• Koliko se škola prilagođava velikom uplivu i prodoru Interneta i informacionih tehnologija?

– Nikako ne bi trebalo prenebregnuti da deca putem kompjutera i pametnih telefona a posredstvom Interneta imaju upliv u sasvim novi svet spoznaje koji roditelji često ne mogu da kontrolišu. U takvom poretku stvari s jedne strane imamo nedefinisan i nejasan sistem obrazovanja, a s druge ozbiljan upliv Interneta gde mladi ljudi mogu u kratkom roku mnogo toga da saznaju, ali i mnogo toga nekritički da usvoje… Ono što sam primetila da je sve ovo dovelo do smanjenja empatije i rezultiralo vršnjačkim nasiljem. Deca više ne osećaju da je ono dete pored njega drug, ne cene njegove osobine nego se gleda šta je ko obuo, obukao, kakav telefon ima… Mislim da je naše školstvo na gubitku što su dozvolili mobilne telefone i pristup Internetu u školi – otkrila nam je svoj stav pedagog Dragana Bajatović, zaposlena u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu.

• Da li biste objasnili zašto?

– Internet u školi bi trebalo da ima samo edukativnu svrhu. Sada to nije slučaj i manje-više svako dete ima mobilni telefon, ali vi ne znate kakve sve sajtove posećuje i kakve su to informacije koje ono dobija tom prilikom. Sajber nasilje je u porastu i opasnosti u virtuelnom svetu vrebaju na svakom koraku – toga moramo svi da budemo svesni.

Posledice nisu virtuelne, nego stvarne! Zato moramo da pripremimo mlade ljude za život, da u startu krenu kako treba, a ne da se izgube kao guske u magli.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: R. Hadžić, Pixabay