San mnogih je da imaju lep i miran život, da budu posvećeni porodici i da se osete ispunjeni radeći nešto kreativno. Biotehnolog Margareta Živković iz Kovina je pre pet godina napustila dobro plaćen posao u farmaceutskoj firmi da bi ispunila upravo takav san. Rešila se stresa, posvetila se porodici i svojoj ćerkici Ivi i konačno osetila lagane otkucaje opuštenog života banatske ravnice. Hobi koji joj je ispunjavao dušu – pravljenje nakita, postao joj je posao i izvor prihoda. Sve to je doprinelo da njeno seme kreativnosti proklija, olista procveta i počne da donosi plodove… Upravo su biljčice i cveće postale glavna inspiracija za pravljenje nakita koji se zove Megine šarene perlice.

– Od malena sam okružena cvećem, a i moje ime Margareta je ime po cvetu bela rada. U našem dvorištu je rasla kamilica, obožavala sam da ležim u njoj i posmatram oblake kako šetaju po nebu... Iako sam rođena u zimu, volim proleće i leto i svo mirisno šarenilo oko mene... Odluka da hobi pretvorim u posao, još više me je približila cvetnoj bašti, ali na jedan sasvim neočekivan način…

• Da li ste imali podršku porodice kada ste se odlučili za ovakvu životnu promenu?

– Posao koji sam do tada radila bio je izvor stresa i nije me činio srećnom, mada je bio dobro plaćen. No, nisam mogla više da trpim taj pritisak. Kada sam svom suprugu saopštila odluku da želim da ostavim posao i da će izrada nakita i njegova prodaja biti moj budući posao, on me je gledao sa skepsom, ali se ipak složio i poštovao tu moju odluku. Zahvalna sam mu zbog toga, jer mi je porodica na prvom mestu. Znala sam da u početku neće biti baš lako, da ćemo imati manje novca, da će biti odricanja…Ali od tada se, verujte mi,

budim i ležem sa osmehom. Podrška koju dobijam od supruga je neizmerna, uvek je tu da mi se nađe, pomogne oko pripreme, branja cveća ili pakovanja porudžbina. Sada sam još radosnija, jer se moja odluka pokazala dobrom, a evo očekujemo i proširenje porodice, naime, ja sam u sedmom mesecu trudnoće.

• Kako su nastale Megine šarene perlice?

– Nakit koji sam u početku izrađivala bio je drugačiji, tada su od poludragog kamenja, staklenih i drvenih perli nastajale ogrlice, minđuše i narukvice – klasičan nakit, ali na moj način, s mojim pečatom… Ipak, neprestano sam razmišljala kako bih mogla da sačuvam neki maslačak, kamilicu ili dan i noć, kad nam godišnje doba to ne dozvoljava i tako tragajući, pronašla sam smolu. Savršen način da sačuvam jedan cvetić u vremenu. Kada sam se podrobno raspitala i istražila sve o smoli, krenula sam sa radom.

• Da li je taj proces komplikovan, dugotrajan, zahtevan?

– Sam postupak izrade nije težak, ali iziskuje više vremena. Za jedan privezak mi treba oko tri dana dok ga ne završim. Tu je i pripremni deo: branje cveća, koje nalazim svuda, u svojoj i maminoj bašti, pored puta, u šumi… Cveće presujem i čuvam u herbarijumu, jer je to jedini način da se sačuva. Probala sam i sveže cvetove da stavljam u smolu, ali su propadali. Sada stavljam samo sušene biljke i cvetove. Trudim se da izbor cveća bude raznovrstan: neven, divlja šargarepa, ljutić, ruža, pufnasti maslačak, maleni dan i noć, žalfija.. Mogla bih do sutra da nabrajam... Zanimljiva stvar kod smole je to što zahvaljujuću njoj možete skoro sve sačuvati, uspomenu na lep trenutak, na voljenu osobu, na neko prošlo vreme, na detinjstvo... Moj prvi projekat je ujedno bio i najzagonetniji, u smolu je ubačena biljka koja se u svaku čorbu meša – mirođija.

• Na koji vas način ovo ispunjava? 

– Kada radite ono što volite – ništa vam nije teško! Volim da uposlim svoje prste, da se igram s oblicima i bojama, da smišljam kako ću to posle fotografisati ili kako ću spakovati. Predivan osećaj ispunjenosti, ma trebate to osetiti, ne mogu vam rečima opisati... Za rad mi je potrebna koncentracija i tišina, pa često radim kad padne noć. Kad su svi u carstvu snova, stupam u akciju i tada nastaju svi ovi komadi nakita inspirisani prirodom. Imam svoj kutak, radni sto, i tu se sva magija dešava.

• Da li sami fotografišete nakit i kako osmišljavate fotografiju?

– Nakit sama fotografišem, to volim da radim, jer i taj deo iziskuje kreaciju. Postavku smišljam u momentu kad odlučim da slikam. U principu čitav moj posao je prilično spontan, a mene preplavi radost kad krene inspiracija i odgovarajuća energija. Dešavalo se i da ponekad isplaniram, ali na kraju se ispostavi da tog dana ne stignem da uradim planirano. Zato sam dlučila da ništa ne silim, nego da pratim osećaj.

• Život u manjem mestu ima svoje prednosti, ali da li to može da bude prepreka kada je u pitanju vaš posao?

– Život u Kovinu mi nije prepreka za prodaju nakita, jer, na sreću, postoji internet. Kad je krenula ozbiljnija prodaja, napravila sam stranicu na Fejsbuku, koja je još više doprinela njenom povećanju. Sada ne prođe dan, a da ne proćaskam sa pola stanovnica naše, a i okolnih zemalja. Od skora imam i Instagram profil, tako da se publika iz dana u dan uvećava. Danas moju šarenu baštu prati preko trinaest hiljada ljudi, malo je reći da sam zadovoljna, to je praktično jedan grad!

• Većina vašeg nakita stiže poštom, koliko pažnje obraćate na pakovanje?

–Pakovanje mi je od izuzetne važnosti, uostalom kojoj ženi nije. Mnogo dobre energije je uloženo u svaki delić rada, tako da ni ovaj deo nije zanemaren, naprotiv! Klijenti se toliko iznenade i oduševe tom slatkom kutijom, da mi redovno govore kako im je žao da je otvore... A kad je otvore, uvek ih sačeka neko iznenađenje, jer osim nakita stavim i neki cvetić, stručak mirisne biljčice… Sve obraduje ta pažnja, jer osete da je s beskrajno mnogo ljubavi pravljeno, a meni je samo to i potrebno.

Marina Jablanov Stojanovć

Foto: privatna arhiva Margarete Živković

Izvor: Dnevnik