Prvi utisak, kažu, ne vara, pa posle prvih gutljaja crnogorskog vranca iz barika odmah telegrafski beležimo: zanimljivo vino, ozbiljno, voćno, zaokruženo, nota vanile, kafe i crne čokolade. Vino je toplo. U triptihu tanina, alkohola i kiselina, alkohol pomalo štrči. Tanini su malo presuvi, dobro je da nema onih zelenih, koji vinu daju biljni, tzv. herbalni karakter.

Prvi barikirani crnogorski vranac je dozrevao u novim hrastovim buradima (baricima). Burad su tačno određene zapremine, najčešće od 225 litara, i pune se jednom, najviše dva puta, nakon čega se nabavljaju nova. Hrastove duge su s unutrašnje strane nagorele, kako bi se u njima izazvala termodegradacija, kojom se stvara više novih jedinjenja, koja predstavljaju suštinu arome barika. Barikiraju se samo vina sa telom, punoćom i strukturom, koja mogu da se nose sa hrastom. Vreme druženja s hrastovim dugama zavisi od kvaliteta vina, a najčešće traje od tri meseca do godinu dana. Nakon toga vino se razliva u flaše, koje se određeno vreme drže u strogo kontrolisanim uslovima pre nego što je vino spremno za tržište.

Prisustvovali smo te jeseni 2005. godine razlivanju u barike podgoričkog prvenca. Burad je upravo pristigla iz Francuske: 400 barika zapremine 225 i 200 od po 500 litara. U njih je stalo 18 vagona posebno proizvedenog vranca. Tadašnji direktor prerade Franjo Đoković i glavni tehnolog „Plantaža” Biljana Knažević rekli su nam da je grožđe za njega brano s više od 22 odsto šećera, kako bi vino imalo najmanje 13 odsto alkohola, do 30 grama ekstrakta i 6 grama kiselina po litri. Za preradu grožđa korišćeni su najnoviji vinifikatori kupljeni u Italiji, a maceracija je trajala nešto duže nego inače, kako bi se iz pokožice izlučilo što više boje i polifenola.

Setili smo se ovog susreta posle nekoiko godina na novosadskoj promociji upravo tog barikiranog vranca. Prvi utisak s početka teksta proširujemo u razgovoru, s čašicom u ruci i dodajemo da je vino tamnocrvene boje sa purpurnim nijansama. U voćnom delu prepoznaju se zrele maline i slatke brusnice. Aroma hrasta je diskretna, a u finišu se javljaju nijanse karamela i dima. Uverili smo se u njegovu bliskost s njeguškom pršutom i masnim, pikantnim sirevima. Iskusni vinar Ana Hajduković dodaje da ovaj vranac do punog izražaja dolazi uz sva jela od crvenog mesa, začinjena i masnija, a naročito uz jela od divljači.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay, http://www.plantaze.com