Crvena Slankamenka

Vino koje, mi stariji, pamtimo po svojim prvim vinskim iskustvima, pa i pijanstvima, presušilo je i u vinskim podrumima Fruškogoraca, u kojima je, ne tako davno, bilo neprikosnoveno. Do crvene slankamenke danas možete doći samo ako imate prijatelje i znance koji će vam otkriti gde se još toče njezine poslednje kapi.

U podrum Toše i sina mu Jovana Antonijevića u Ledincima odveli su me Slobodan Marinković i Mile Petrović, poznati tehnolozi, prvi za vino, drugi za meso, koji bi najradije da ih ne pomenem. Strah ih je da ne dožive kritiku svojih rotarijanaca zbog odavanja tajne o „njihovoj“ bačvi slankamenke. Mada su im dostupna najzvučnija vina, visokih cena, oni su se jednodušno opredelili da svoja redovna druženja i duge razgovore vode uz slankamenku, s kojom zore, poput starih Grka, dočekuju trezveni i bistre glave.

Dok uz domaći kulen, šunku, sir i crni hleb, mazan mašću od pečenja, slažemo slankamenku kristalne bistrine i čudesne boje ljuske crnog luka, domaćini nam se žale da je nje premalo da se zadovolje svi kupci. Imamo, kažu, sa svojih šest i po jutara vinograda i ostalih vina: italijanskog rizlinga, vranca, hamburga i drugih, ali kupci kad sve isprobaju hoće samo slankamenku. Na tadašlju primedbu da treba saditi ono što tržište traži, dobismo odgovor da rejonizacijom gajenja vinove loze u Srbiji nije predviđeno da se crvena slankamenka dalje širi u našim vinogorjima. Prema tome, za njenu sadnju ne mogu se dobiti podsticajna sredstva koja država sada odvaja za nove vinograde. Dok sam pisao ove retke, palo mi na pamet da je upravo ovo lepa prilika da i rotarijanci daju svoj glas ovoj sorti u javnim raspravama koje se vode o novoj rejonizaciji vinove loze u Srbiji. Čvrst argument im je bokal vina isprad nas u gostoljubivom domu Antonijevića.

Slankamenka je te godine (2009.), prema analizama novosadskog Tehnološkog fakulteta, jačine 11,65 maligana i ima 5,4 promila kiselina. Potpuno je suva, sa 0 grama šećera i 23 grama ekstrakta po litri. Vino je pitko, ukusa prezrelog grožđa, koje se, inače, rado troši u svežem stanju jer ima sočno meso i pokožicu tanku, topivu i male čvrstine. Antonijevićeva slankamenka ima boju rozea, ali joj fali nešto malo fenolnih materija da bi pripadala toj kategoriji vina. To joj, međutim, ne uskraćuje pravo da igra ulogu džokera, podjednako uspešno zamenjujući i bela i crna vina uz mnoga jela.

Ovu sortu kod nas još zovu i slanka, drenak i plovdina. U Bugarskoj je poznata kao pamid i plovdina, u Rumuniji kao rošara i slankamenka, u Mađarskoj piroš slanka, u Albaniji monakuki i komplik, a u Turskoj kao pamid i saridžibuk. Poreklom je sa Balkana, ne treba je brkati sa belom slankamenkom, to je posebna sorta.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov, Pixabay