DIRIGENTKINjA SUZANA-GROS MARKOVIĆ O MUZICI I JOGI

Šesta dimenzija

Dvadest prvog juna u celom svetu se slavi čarolija koju nam donose dve naizgled nespojive oblasti – muzika i joga. Ono što muzika čini za našu dušu i telo to i joga postiže na svoj način, jer kada uspemo da podesimo frekvenciju sopstvenog bića, ulazimo u sazvučje sa svemirom. Ovaj čarobni spoj napravila je i naša sagovornica Novosađanka Suzana Gros-Marković, dirigent i horovođa hora „Harmonija“ pri Rusinskom kulturnom centru i voditeljka muzičke radionice u Jevrejskoj opštini Novi Sad, koja u svom radu puno koristi jogu. Odlikuju je posvećenost, hrabrost i strast prema muzici. Za sebe kaže da se rano zarazila tom lepom klicom – muzikom i mada joj je život bio pun izazova, muzika je bila ta koja je bila njena zvezda vodilja.

• Koje su metode da se potpuno različiti ljudi, različitih glasova usklade?

– Osim sopstvenog iskustva kao pevača u horu, svog znanja i iskustva koje sam stekla i još mnogih drugih različitih metoda, veoma važna je ona da se pronađe sklad u sebi. Da bih to donela horu, sama ja moram biti harmonizovana, a tu naravno pomažu joga i meditacija. Joga nisu samo asane, joga je disanje, stav, lakoća, opuštenost… Kada ja pronađem harmoniju u sebi, onda mogu da je pobudim i kod drugih. Tada kreće čarolija vođena pozitivnom energijom, jer sve se te vibracije odjednom zatalasaju i ti talasi putuju od mene ka horistima, od hora ka publici, od publike ka horu i od hora ka meni i tako ukrug. Zato smo svi i ushićeni na kraju, jer nam se podigla vibracija, jer smo se uz muziku uzvisili i dotakli neku drugu dimenziju, četvrtu, petu, šestu… Dodirnuli lepotu…

Suzana Gros Marković sa horom „Harmonija”

• Da li vam je poznato jedno istraživanje Univerziteta u Geteborgu gde je potvrđeno da srca horista kucaju u istom ritmu?

– Da, veoma zanimljivo iztraživanje, gde se potvrdilo ono što smo mi koji se bavimo horskom muzikom intuitivno znali. Naime, to istraživanje je pokazalo da ne samo što se otkucaji srca pevača u horu lagano uspore dok izvode neku melodiju, nego se i usklade, tako da je ritam otkucaja svima isti! Često dirigenti kazuju „treba da dišete kao jedan“, to je to...

• Koliko je to povezivanje važno?

– Mislim da je jako važno, jer tek tada može da se desi muzička čarolija… Smatram da se ne može baš sve navežbati. Važno je da se tačno otpeva, ali je po meni mnogo bitnije da se postigne ta energetska povezanost, da se oseti emocija. To je ono što pokušavam da radim na probama, da svakog motivišem da radi na sebi. Da se na trenutak zaustavi u ovoj životnoj mašineriji, da bude u sadašnjem trenutku i da pogleda u svoje srce, da dotakne i otvori dušu…

Nastup Dečjeg hora Jevrejske opštine Novog Sada u Pančevu

• Šta je za vas tu najvažnije?

– Ljubav! Da biste uspeli u bilo kom poslu važno je da volite ono što radite i da radite ono što volite. A ja sve radim iz ljubavi i s ljubavlju. Ona je ključ svega. Ljubav je to magično vezivo koja nas povezuje s drugima i sa nama samima.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Sve fotke su privatna arhiva

Životni put