Deca kao biznis projekat
Svaki roditelј želi da ima zdravo, srećno i uspešno dete. Činjenica je i da svako dete ima potencijal, ali kako ga negovati i koji način to postići, a da pri tom dete ne postane biznis projekat svojih roditelјa razgovaramo sa psihologom Milicom Savić iz psihološkog savetovališta „Enigma” iz Novog Sada.
– Kada je uspeh nepravilno asociran sa nezdravom ambicijom tada imamo situaciju ili – ili. Gledajući druge (misli se na nezdravu ambiciju) kako su nezadovolјni svojim uspehom, nisu empatični, „gaze” napred, čovek pomisli: „Bolјe je da budem srećan, a neuspešan, nego uspešan, a nesrećan!” Uspeh uz sebe nosi odricanja i prihvatanje odgovornosti, ali i sreću i zadovolјstvo.
• Da li biste nam objasnili šta znači biti ambiciozan?
– Za većinu uspešnih lјudi kažemo da su ambiciozni. Ambicija je težnja za uspehom, priznanjem ili slavom. Može biti zdrava (konstruktivna) i nezdrava (destruktivna). Zdrava ambicija je produktivna, podstiče razvoj ličnosti. Ambiciozno ponašanje objedinjava osobine ličnosti, temperament, želјe, iskustvo, vaspitanje... Kada osoba poznaje sebe ona zna šta želi i uspešno određuje prioritete i postavlјa cilјeve. Spremna je na odricanja, ali ne po svaku cenu. Svojim radom, upornošću i zalaganjem dostiže postavlјene cilјeve, ali i odvoji dovolјno vremena za odmor.
• A nezdrava ambicija?
– Nezdrava ambicija uspeh pretvara u opsesiju. Osoba ne bira sredstvo do cilјa, koristi i zloupotreblјava druge, čime ih povređuje. Postavlјene cilјeve prate nerealna očekivanja, tako da osoba postaje nezadovolјna. Dostigavši ono što je zacrtala ne ume da uživa u svom uspehu i dostignuću!
• Šta u tom kontekstu znači biti ambiciozan roditelј?
– Ambiciozni roditelј deci naglasi značaj uspeha. Pokaže da se do cilјa dolazi sopstvenim zalaganjem i trudom. Nagrađuje aktivnosti koje deca sama započnu i dozvolјava izbor. Ne forsira uspeh po svaku cenu. Međutim, u današnje vreme često čujemo roditelјe da „taksiraju” decu sa jedne aktivnosti na drugu. Dobro je da deca isprobaju razne aktivnosti, ali ih pustite da sami biraju i preuzmu odgovornost za svoje izbore. To ne znači drugu krajnost: da se dete tera da narednih godinu dana ide na tu aktivnost. Ponudite da do kraja meseca izdrži, pa ćete ponovo pričati da li da nastavi. Pratite detetova interesovanja.
• Šta se dešava kada detetova uspešnost postane uslov da bude volјeno?
– Želela bih da još jednom istaknem da dilema između sreće i uspeha ne bi trebalo postoji! Kada roditelј povezuje detetovu uspešnost sa pravom da bude volјeno čini štetu detetu. Kao i roditelј koji projektuje svoje neostvarene ambicije na decu. Kod preterano ambicioznih roditelјa uspeh je uslov koji dete treba da ispuni da bi bilo volјeno ili poštovano. Osnovno dečje pravo je da bude dete. Razvoj podrazumeva postepeno sazrevanje deteta. U toku tog sazrevanja dete se interesuje za različite sadržaje. Zadatak roditelјa je da upozna i prati sklonosti svoje dece, da podstiče radoznalost i samostalnost.
• Kako podržati afinitete deteta, a pri tom ga ne opteretiti?
– Potrebno je praviti razliku između želјa i potreba deteta, kao i razlikovati detetove želјe od svojih ambicija. Roditelј treba da nađe pravu meru oko vannastavih aktivnosti. Aktivnosti treba izabrati tako što će roditelј biti uklјučen i osluškivati afinitete svog deteta.
• Kako prepoznati šta je detetova potreba, a šta želјa?
– Na primer: roditelј veruje da je detetova potreba sport i upiše ga u školu fudbala. Ako dete ima želјu da se bavi fudbalom samo da bi bio poznat kao Ronaldo, onda je njegova potreba nešto drugo. Želјe su nešto za čim žudimo bilo odmah ili u budućnosti. Za razliku od potreba, želјe se razlikuju od čoveka do čoveka. Svako ima neku svoju listu želјa. Želјe se vremenom mogu menjati, dok su potrebe iste tokom života. Potrebno nam je mesto za život, odeća koju nosimo, dovolјno hrane, voda za piće ... Potrebe mogu biti fizičke (hrana, voda, dom...) i subjektivne (samopouzdanje, osećanje sigurnosti...)
• Deca su na tom ranom uzrastu veoma radoznala. Kako prepoznati koje interesovanje deteta podržati?
– To se najbolјe može objasniti primerom: ukoliko devojčica može da bira da ostane napolјu sa drugaricama ili da ide na čas plesa i ona odabere ples. Kada sa radošću priča o novim koracima, kada sama ponudi da vam nešto pokaže i to radi iznova i iznova... Dečak koji trenira fudbal i izgubi utakmicu, uz priču o prepoznatim greškama kaže kako jedva čeka sledeću utakmicu da to ispravi.
Sećam se kada su počele da se prikazuju emisije o kuhinji Džejmija Olivera. Uživao je u pravlјenju hrane. Tako slobodno se igrao namirnicama i začinima. Ljubav prema toj vrsti posla mu je pomogla u danima kada nije lako. Kada osluškujete druge, kada pričate sa njima, čućete da su ono što danas vole da rade, radili u detinjstvu. Zato dozvolite deci da rade stvari koje su za njihov uzrast i pratite šta je to gde se zanesu i koju aktivnost mogu satima da rade, a da im ne dosadi.
• Čak i kada su u pitanju igrice na mobilnim telefonima, tabletima ili kompjuterima?
– Dozvolite im, ali ih pitajte šta im je tu zabavno? Uputite se koje igre igraju i koje su sposobnosti za to potrebne? Da li vole da razvijaju strategije, da li vole da su lideri ili su timski igrači? Upoznajte svoje dete i verbalizujte mu koje sposobnosti poseduje: npr. „Za to što si izveo u toj igri su potrebne pregovaračke sposobnosti! Smatram da si dobar u tome!“
• Kako da ih naučimo da cene rad bez obzira na rezultat?
– I neprijatna osećanja frustriranosti i dosade doprinose da dete otkrije šta ga interesuje. Kada dete teramo da radi ono što mu je neprijatno, a korisno, učimo ga da izgradi radne navike, koje mu kasnije pomažu u postizanju uspeha. Prateći svoj unutrašnji motiv za nekom aktivnošću dete je izvodi, jer je autentično zainteresovano, a ne da bi zadovolјilo mamu ili tatu. Kada radite ono što volite, taj unutrašnji motiv vam pomaže da posao obavlјate najbolјe što umete. Razvojni mentalni stav lјudima omogućava da cene ono što rade bez obzira na ishod.
• Da li su poznati sportisti poput Novaka Đokovića ili violiniste Stefana Milenkovića bili deca ambicioznih roditelјa?
– Primeri poznatih uspešnih lјudi, kao što je Novak Đoković ili Stefan Milenković, pokazuju kako su roditelјi osluškivali za šta dete pokazuje interesovanje i vrlo rano (3 ili 4 godine) počeli da ih usmeravaju u tom pravcu. Naglasila bih da deci treba lјubav roditelјa, jer tako grade pozitivnu sliku o sebi.
• Šta se dešava s decom koja ne ispune očekivanja svojih roditelјa?
– Neka deca uspeju da zadovolјe ambiciozne kriterijume roditelјa, postižu rezultate, ali ne osećaju zadovolјstvo. Rade ono što roditelј želi, ali ne znaju šta je to što oni žele. Ona deca koja ne uspeju da zadovolјe kriterijume koje su roditelјi postavili razviju depresivne simptome ili se često svađaju sa roditelјima u želјi da izgrade sopstvenu autonomiju. U ovakvim situacijama može da pomogne odvajanje od roditelјa i psihoterapija. Pustite dete da ispita svoje potencijale i podržite ga da istražuje taj aspekt sebe!
Marina Jablnanov Stojanović
Foto: Slobodan Šušnjević, Freepik, Pixabay
