RAMSKA TVRĐAVA NA DUNAVU

Put do tvrđave Ram nas je doveo do mesta Stara Palanka kod Banatske Palanke gde smo, kao u neka davna vremena, sačekali skelu kojom smo prešli Dunav, koji je na ovom mestu veoma širok i deluje kao more. Srce nam je zaigralo kada su se iza jedne okuke u daljini počeli da naziru obrisi ove srednjovekovne utvrde. Kako smo joj se približavali ona je dobijala izgled zamka iz dečije mašte.

Kada je skela pristala u Ram po izuzetno vrelom danu stepenicama smo se popeli do ulaza u tvrđavu. Tu nas je dočekalo nasmejano lice vodiča Ilije Jacanovića, Šapčanina koga je posao pravnog savetnika, a kasnije i menadžera za vreme rekonstrukcije tvrđave doveo u Ram. Po završetku radova Iliji je srce ostalo u Ramu, tu se oženio i stekao porodicu i na veliko zadovoljstvo onih koji posećuju ovu utvrdu postao vodič, jer na toliko zanimljiv način dočarava priče koje krije ovo zdanje, da smo zaboravili na vrućinu.

– Tvrđavu u Ramu 1483. godine je sagradio Bajazit II, sultan kome je Sulejman Veličanstveni bio deda. To nije velika tvrđava, jer je u svojoj osnovi imala 25 puta 35 metara i jedna je od tri originalne turske tvrđave građene na našim prostorima (druge dve su Šabačka tvrđava i Fetislam kod Kladova). Ostale tvrđave su Turci preuzimali, doziđivali, prepravljali... U to smo sigurni, jer je ova tvrđava građena prema aršinskom sistemu mera koji je bio zastupljen u Otomanskom carstvu. Ovo je prva artiljerijska tvrđava u ovom delu Evrope i svaki od 36 otvora je po jedno topovsko mesto. Koliko je to bilo veliko poslužiće podatak da je beogradska tvrđava Kalemegdan, koja je bila daleko veća u isto vreme imala 22 topovska mesta.

Ramska tvrđava je sagrađena od škriljaca, kamena koji je utvrđenju dao postojanost i specifično plavo-zelenkastu boju koja očarava današnje posetioce, ali je privlačila i mnoge starije narode da baš na tom mestu grade. Želeli smo da od našeg vodiča saznamo zašto je baš na ovo mesto posebno:

– Tajna leži u četiri planinske reke koje se ovde ulivaju u Dunav: Morava i Mlava, druge dve Karaš i Nera, koje dolaze sa banatske strane. Ove reke, osim što upumpavaju veliku količinu vode, mulja, šljunka i peska, usporavaju tok Dunava i čine ga mirnim i povoljnim za prelazak. Zato na ovom mestu i postoji skela koja povezuju Banat i Srbiju, kojom ste i vi prešli, a istim tim putem su prelazili i carevi, kraljevi, sultani... Ovde će imperator Trajan u II veku nove ere sagraditi prvi Trajanov most preko Dunava koji je bio pontonski most, koji je ovekovečen na Trajanovom stubu u Rimu, tako da i danas možemo da znamo kako je izgledao.

Kada se pogleda tvrđava mnogima se nameće pitanje šta bilo originalno, a šta je rekonstruisano. Činjenica je da je ona bila prekrivena sa oko četiri metra nanosa. Vetar koji stalno duva na ovom prostoru na svakih sto godina nanese po jedan metar. Ovaj nanos zemlje je uticao da se sačuva i konzervira sve ono što je bilo ispod. Na ono što je bilo iznad imao je uticaj zub vremena.

– Važno je istaći da smo imali gornju kotu tvrđave, a da smo restaurirali samo ono što je nedostajalo. Pet godina smo istraživali materijale koji su upotrebljeni za zidanje tvrđave, pa je rekonstrukcija počela tak onda kada se saznalo kako se pravio malter, iz kog je majdana dovožen kamen, kako se pravila cigla. Turci su učestvovali u obnovi Ramske tvrđave ne samo finansijski, nego su je njihovi najbolji stručnjaci i majstori obnavljali i za to dobili najviše ocene o naših konzervatora.

Trebalo bi pomenuti da su na samo kilometar odavde postojale još četiri tvrđave, koje kada budu otkrivene i obnovljene će sa svojom pričom prevazići tvrđavu u Ramu. To je keltska tvrđava vladara Brena iz IV veka p.n.e., Trajanova iz II veka i Dioklecijanova i Justijanova. Mada su mnogo više zatrpani nanosima, njihovi obrisi i dan-danas mogu da se vide. Osim ovih iz antičkog doba postojale su još dve tvrđave: jedna je bila na ostrvu Sapaja, a druga kod današnje Palanke.

–Te tri fortifikacije su zajednički kontrolisale prelaz preko Dunava. Da ovde nije samo vojska prolazila potvrda je karavansaraj u Ramu. To je jedan od poslednjih sačuvanih ovakvih objekata u Srbiji jer će poslužiti kao porta crkvi. Naime ovde se 1834. godine podiže crkva Ahangelu Mihajlu i zahvaljujući njoj niko neće dirati karavansaraj. Zanimljivost vezana za ovu crkvu je i ta da ju je oslikao Živko Pavljović, moler iz Požarevca – deda Milene Pavlović Barili – otkrio nam je Jacanović.

Zanimljiva je i unutrašnjost tvrđave u Ramu. Ovde je bilo stacionirano oko 100 vojnika. Ono što tvrđavu čini specifičnom je da je svaki sprat imao svoje grejanje – što je bio kamin od kojih je svaki imao svoj odžak. Postojali su i toaleti i kanalizaciona mreža unutar tvrđave.

– Još zanimiljivije je da spratovi nemaju međusobnu komunikaciju stepeništem da bi što teže bilo osvojiti ovakvu tvrđavu. Stepeništa su građena tako da ugarski ratnici u oklopima nisu mogli lako da se kreću, postoje čak 7 uglova od 90 stepeni koji onemogućavaju brz prolaz... Puno je takvih konstrukcijskih detalja koje su graditelji smislili da bi otežali osvajanje ove fotifikacije.

Dokaz za to je bitka koja se odigrala na Vidovdan 1788. godine u Trećem tursko-tustrjskom ratu. Tada su ovu tvrđavu držali Austrijanci i nju napadaju 5.000 Turaka. Prema rečima vodiča Jacanovića austrijski poručnik baron Jozef Loprešti rešava da ostane u tvrđavi sa 23 vojnika dok se izbeglice i vojska ne prebace na drugu stranu.

– Pod opsadom Turaka njih dvadesetčetvorica uspevaju da opstanu čitava četiri sata. Turci su tek tada uspeli da ih slome tako što su su pogodili jednu od kula gde su uspeli da uđu. Značajno je da se kaže da su ova 24 vojnika povela u smrt sa sobom čak oko 500 Turaka. Nakon ove bitke Ram je proglašen za austrijske Termopile, a baron za austrijskog Leonidu.

Ono što sve posetioce iznenadi kada stupe u unutrašnje dvorište Ramske tvrđave je kružni objekat koji se ne uklapa u celu priču. Nije bilo jasno zašto je tu i čemu služi, a kada je izmeren uvidelo se da njegove mere nisu turski aršini, nego rimske stope, jer je zaista je objekat i bio iz rimskog perioda. Prema rečima našeg vodiča Ilije Jacanovića ono što je izazivalo nedoumicu je to što su zidine ovog objekta debljine tri metra:

– To je veoma mnogo, jer zidine Rima imaju 3,5 metara, pa smo istražujući naišli na natpis na latinskom jeziku ispod tvrđave na obali Dunava na kome piše: „Jupiteru, najvećem, najmoćnijem od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinijus Rufin“. Ispostaviće se da je ovaj objekat grobnica rimskog vojskovođe – unutra je bio položen njegov skelet i postojala je kupola od cigala kako bi se grobnica zaštitila. Sa gornje strane je bilo svetilište posvećeno Jupiteru

To je je unelo svetlo u celu priču, ali nije bilo jasno zašto su Turci gradeći ovu tvrđavu ostavili taj objekat u njenom središtu. Zašto su graditelji ove tvrđave, koji su vodili računa o svakom i najmanjem detalju, ostavljaju ovaj objekat netaknut želeli smo da saznamo od našeg vodiča Ilije Jacanovića:

– Poznato je da islamska religija zabranjuje da se ruše tuđi religijski objekti, nego im obično daju drugu namenu. Ali ovaj objekat nije dobio nikakvu drugu namenu. Bila je nedoumica odakle toliko poštovanje prema tuđoj religiji i heroju čiji su ostaci tu ležali vekovima... Nametnuo se drugi put razmišljanja i počelo je istraživanje kako je nastalo ime mesta Ram: na ovom prostoru su boravili Kelti, koji su ovde sagradili hram, po kojem je nazvano mesto. Kada su Turci došli u mesto koje se zove Hram, pa kada nađu grobnicu jednog vojnika i svetilište koje je posvećeno vojničkoj sreći i uspehu, onda oni ne samo da neće rušiti ovo svetilište nego će ga čuvati kao da je njihovo. Ako se zna da je u našem jeziku glas „h“ prilično netipičan i da ga se veoma lako oslobađamo od Hrama do Rama nije teško doći.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Stojanović, M. Jablanov, wikipedia, pixabay, freepik

Izvor: Radio Subotica