Muzički hram Škota koji je ostvario američki san
Karnegi hol je simbol postignuća za sve one koji tu nastupaju. Čine ga nekoliko koncertnih dvorana koje se nalaze na Menhetnu u Njujorku (SAD) na Sedmoj aveniji između 56. i 57. ulice. Ovaj hram muzike ima dvoranu koja je po veličini u Njuorku posle Metropoliten opere.
Karnegi hol
Da bi se ovaj hram muzike izgradio jedan od ključnih finansijera je bio Endru Karnegi, Škot koji je uspeo da ostvari američki san pokrenuvši ogromnu ekspanziju američke industrije čelika krajem 19. veka. Tako je postao jedan od najbogatijih Amerikanaca u istoriji. Ali nije bio samo bogat, voleo je knjigu, cenio nauku, poštovao umetnost – tako da se družio sa (engleskim) pesnikom Metjuom Arnoldom, filozofom Herbertom Spenserom i poznatim američkim piscem Markom Tvenom.
Endru Karnegi na slici nepoznatog umetnika
Trebalo bi istaći da je on bio jedan od najvećih filantropa, jer je veliki deo onog što je stekao podelio. Kao odgovor na pitanje zašto je odlučio da se posveti humanitarnom radu i podeli deo onoga što je stekao, Endru Karnegi je odgovorio da „nijedan čovek ne može da se smatra bogatim, ukoliko nije pomogao nekom drugom da to isto postane”.
Nejgovo interesovanje za muziku doprinelo je finansiranju Nacionalnog muzičkog konzervatorijuma Amerike (Jeannette Thurber’s National Conservatory of Music of America), zatim izgradnji 7.000 orgulja u crkvama i hramovima, bez očigledne preferencije prema bilo kojoj konfesiji, ali i finansiranju izgradnje Karnegi hola, koji je postao muzički hram u kojem se svake sezone održi više od 250 koncerata.
Portert Petra Čajkovskog kako ga je video Nikolaj Kuznjecov, ruski umetnik koji je posle Oktobarske revolucije emigrirao u Kraljevinu Jugosalviju
Svečano otvaranje Karnegi hola je održano 5. maja 1891. godine i na njemu je nastupio čuveni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski kao gostujući dirigent. Čajkovski je smatrao salu „neobično impresivnom i veličanstvenom“ kada je „osvetljena i ispunjena publikom“. Pohvaljen je i akustični kvalitet dvorane gde se čula svaka nota.
Karnegi fondacija za međunarodni mir
Za Škote se priča da su velike tvrdice, ali Endru Karnegi je deo svog bogatstva podelio sa svetom. Osnovao je fondaciju Karnegi za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), Naučni institut Karnegi (Carnegie Institution for Science), Univerzitet Karnegi Melon (Carnegie Mellon University)…
Endru Karnegi
Pored toga on je izgradio više od 2.800 biblioteka širom sveta! Na njihovim vratima, umesto imena dobrotvora, stajao je Karnegijev životni moto: „Neka bude svetlost… I bi svetlost!” To je bio njegov način da se oduži pukovniku Džejmsu Andersenu, zahvaljujući kome je kao siromašni dečak iz Škotske, stekao obrazovanje i ljubav prema knjigama.
Jedna od biblioteka u čijem je finansiranju učestvovala Karnegijava fondacija i je Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” u Beogradu
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” u Beogradu je podignuta zahvaljujući i njegovoj donaciji. Karnegijeva zadužbina prihvatila je da odobri 100.000 dolara za gradnju i opremanje jedne biblioteke u Beogradu. Profesor dr Slobodan Jovanović, tadašnji rektor Univerziteta, uspeo je ličnim zalaganjem da ta materijalna sredstva uveća državnim kreditima, kako bi se izgradila jedna veća biblioteka, koja bi zadovoljila potrebe Univerziteta. Grad Beograd je poklonio zemljište, a projekat su uradili profesori univerziteta, arhitekte Dragutin Đorđević i Nikola Nestorović. Tako je podignuta prva i tada jedina zgrada u Srbiji, namenski sagrađena za biblioteku!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: wikipedia, Freepik, galerija Beogradskog niverziteta