Pred nama su Božićni praznici, koji ni u religioznom smislu ne mogu da prođu bez vina. Najveći hrišćanski praznik praznuje se kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina božjeg. Kod Srba to je praznik s najviše magijskih obreda i običaja. Mnogi od njih vode poreklo iz davnog predhrišćanskog doba – iz mnogobožačkih vremena. Svi ti obredi i običaji imaju jedan jedini cilj: da se sačuva i poveća porodica i imanje domaćina. Prost čovek sve te svoje želje iskazuje s nekoliko reči zalivajući badnjak na ognjištu vinom:

„Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se uveća imovina u polju, toru i oboru.“

Božićni ručak je obično najsvečaniji i najbogatiji obed u toku cele godine iako se sastoji uglavnom od pečenja i kupusa. I najveća sirotinja postara se da joj za taj dan trpeza bude svečana, bogata. Kad dođe vreme ručka, svi ukućani posedaju oko stola i na znak domaćina ustaju. Domaćin pali sveću, okadi ukućane i kuću tamjanom, pa on ili neki đak očita molitvu. Posle molitve ukućani se mirbože tj. izljube, govoreći: „Mir božji među nama, Hristos se rodi“.

O izboru vina, kako bismo danas rekli slaganju vina i hrane, nije se mnogo mislilo. Važila je hiljadugodišnja praksa da uz bilo koje jelo najbolje ide ono vino koje se ima. Prirodno je da u vinogradarskim krajevima svako pije ono vino koje proizvodi. Maksimalna rafiniranost bila je da se ponekad bira između dve vrste lokalnog, domaćeg vina. Između belog i crnog. Ta ustaljena navika, neobično je raširena, pa ga kao običajno pravilo i danas zatičemo ne samo u krajevima koji su proizvođači vina. Uz napomenu da se ta „varvarska“ ravnodušnost prema slaganju jela s vinom polako napušta. Zasluga je to, pre svega, preporoda našeg vinogradarstva i vinarstva poslednjih desetak godina.

Blizu stotinak registrovanih vojvođanskih porodičnih vinarija, svojom ponudom dobrih i mnogo dobrih vina, uspeli su da se izbore za svojevrsni vinarski kampanilizam. Svoju ljubav prema rodnom kraju, opredeljujući se za vina svoje regije, vojvođanski potrošači iskazali u nezapamćenoj konkurenciji lokalnih sa stranim vinarima. Tako će na ovogodišnjoj božićnoj trpezi u potpunosti domonirati naša vina.

Među više od 500 etiketa može da se izabere vinski pratilac za svaki specijalitet koji bude ponuđen. Pri tom usklađivanju treba imati na umu da ne postoji pravi ili krivi izbor. Tek neke kombinacije su harmoničnije, ukusnije od drugih. To je kao kuvanje. Jednostavno, neke kombinacije – paradajz i bosiljak, riba s roštilja i limun, jagode i šlag - savršeno se slažu. Vino je ekstra sastojak koje služi da oplemeni jelo. Na vama je da istražujete. Najbolja kombinacija je ona koja se vama dopada. Zato treba zapamtiti da izbor vina ne bi trebalo da bude briga, a pijenje treba da bude uživanje, zabava.

Hristos se rodi !

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović