Ćurokot sam dobila na poklon od svoje prijateljice iz Sarajeva. Gledala sam sitno, crno, trouglasto seme i pitala se šta li je to. Prekorevala sam sebe kako to da nikad nisam čula za njega, pa sam pomislila da ima neki drugi naziv.

– U Sarajevu se tako kaže, ne znam ti ja, bona, ima l’ drugi naziv. Mnogo je zdravo zovu ga blagosloveno seme! To ti se stavlja na peciva – rekla mi je Juniora – Cica Sekulić, moja prijateljica.

Pomislila sam da nije to crni susam, ali ne, on drugačije izgleda... Seme se koristi kao dodatak sarajevskom somunu (lepinji) i poznat je po imenu čurekot ili čurukot. Smatra se da je taj naziv došao iz turskog jezika çörekotu (ot – trava, çörek – pecivo).

Tek kada mi je nekom drugom prilikom navratila prijateljica koja je inženjer hortikulture, otkrila sam latinsko ime biljke koja daje ovo seme – Nigella sativa. I Mirjana Teofanović mi je potrvrdila da se njegovim semenkama, naročito u azijskim zemljama, posipaju peciva. Tamo je poznat pod imenom „black onion seed” (semenke crnog luka). Baš tako, ima ukus koji podseća na luk i, naravno, pripada porodici ljutića i istog roda je kao dobro nam poznat mak. Kod nas je nazivaju crni kim, a ono što je mene zbunjivalo, a verujem i ostale, je to da ova biljka uopšte ne pripada rodu kima, niti joj je takav ukus!

Tek tada sam krenula u pravu potragu oko svojstava ove biljke i shvatila da je to onaj crni kim od koga se pravi ulje koje je nadaleko poznato po svojim dobrobitima za zdravlje. Mnogi narodi bliskog i srednjeg istoka smatraju crni kim svetom ili čudotvornom biljkom. Na srednjem i bliskom istoku crni kim se smatra za vrlo snažno antikancerogeno sredstvo. Pominje se još u Bibliji, a postoji verovanje da je ulje crnog kima toliko zdravo da sve leči osim smrti.

Ulje se može kupiti i kod nas i ono se dobija od semenki hladnom destilacijom. Koristi se u lečenju različitih bolesti, kao što su tegobe oko varenja, oslabljene funkcije jetre, kod migrena... Redovnom konzumacijom se može smanjiti insulinska rezistencija i nivo šećera u krvi. Jača vitalnost organizma, a dobar je protiv iscrpljenosti i upala.

Seme, od ovog naveliko poznatog ulja se teže nabavljaju u Srbiji, ali nije nemoguće. Moje zalihe popunjavam kada mi dođu prijatelji iz Sarajeva, a važno je znati i ovo da se preporučuje se jedna čajna kašika dnevno. Način unosa je po želji (pomešano sa sokom, medom, samleveno ili celo zrno). I što je još važnije da bi ćurokot bio blagotvoran nije preporučljivo obrađivati ga na temperaturi većoj od 60°C što znači, kada ga stavljamo na pecivo i hleb, da će se zbog temperature izgubiti neka od njegovih lekovitih svojstava!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Pixabay