Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon) je sorta vinove loze od koje se dobijaju najbolja crna vina na svetu. Poreklom je iz čuvenog bordovskog vinogorja u Zapadnoj Francuskoj, gde čini trojstvo sa kaberne franom i merloom, s kojima zajedno daje najpoznatija bordovska vina. Sortu kaberne sovinjon poznaju u svim vinogradarskim zemljama sveta. Od vinogradara u njenoj postojbini u Nordou čuli smo da je to sorta koja ih je izdala: gde god se posadi redovno rađa i daje vina najvišeg kvaliteta.

Ovu iskrenu žalopojku najbolje potvrđje vino iz Čemovskog polja, u kome je kaberne sovinjon našao svoju drugu domovinu. U uslovima nekadašnje kamenite pustare na domak Podgorice, on je, uz vranac i još neke sorte, našao svoje idealno mesto pod suncem. Da bi dao najbolje vino on traži sve najbolje: od položaja do enologa. Ona uzgaja enologa, a on nju. Kad se sve to spoji, imamo sve što se može očekivati od najboljih vina: od širokog raspona mirisa i aroma do dugog ukusa u ustima.

Crnogorski kaberne kupažiran je sa merloom i vrancem. Lepe je rubin crvene boje sa dovoljno kiselina. U ustima i na nosu nameće se elegantno i mekano, gotovo podatno. Preporučujemo ga za razmažena nepca. Ima smisla uživati u njemu još dok je mlad, mada je pred njim duga budućnost. Lepota kabernea je u tome što godinama dobija na uglađenosti i plemenitosti, strogost iz mlađih dana popušta, plebejac postaje plemić. Francuzi zato i kažu da se boca kaberne otvara tek posle osam i više godina starosti.

Kaberne traži jela od crvenog, ne mnogo masnog mesa. Dobar je pratilac i pržene i pečene jagnjetine, jagnjeće kolenice i drugih dinstanih jagnjećih jela. Pri tome treba stalno imati na umu da što je jelo začinjenije, traži snažnije i zrelije vino sa dosta voćnog ukusa. Kaberne je pobratim i masnije rečne i jezerske ribe, a ne beži ni od sireva manje izraženog mirisa.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, http://www.plantaze.com