Prijatan za nepce, dobar za srce
Loza, grožđe i vino su oduvek smatrani za plemenite i njima se često pridavao božanski značaj. Stari Latini su čak imali i poslovicu In vino veritas – istina je u vinu. Današnja nauka proučavajući vinovu lozu i grođže otkriva ne samo istinu o vinu, nego nam i daje objašnjenje zašto je vino toliko bilo cenjeno. Dok se grožđe se iz vinograda preselilo u podrume razgovaramo o resveratrolu, posebnoj supstanci koja se nalazi u grožđu i vinu, s dr Jelicom Grujić Milanović, višom naučnom saradnicom na Grupi za kardiovaskularnu fiziologiju Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Upravo je polifenolno jedinjenje resveratrol bio tema njene doktorske disertacije gde je dr Grujić Milanović istraživala koliki potencijal ima u zaštiti srca i kao antioksidanas.
• Smatra se, da poslednjih decenija nijedna supstanca biljnog porekla nije izazvala toliko pažnje naučne javnosti kao što je resveratrol. Zašto je to tako?
- Da, zaista, mali broj supstanci biljnog porekla je izazvao tako veliko interesovanje. U prilog tome govori podatak da je početkom ovog veka broj naučnih radova o resveratrolu koji se mogao pronaći na elektronskoj biblioteci Pubmed (baza podataka prirodnih nauka i biomedicine), bio do 500, a danas je taj broj nešto iznad 11.000. Odgovor verovatno leži u činjenici da su naučnici u svojim istraživanjima pokazali da resveratrol može delovati na veliki broj ćelijskih struktura, stoga je on označen kao „jedan molekul - mnogo meta”. Između ostalog, pokazano je da resveratrol usporava starenje, ima antikancerogena, antizapaljenska svojstva, dovodi do opuštanja glatkih mišića krvnih sudova kao i glatkih mišića žučne kese...
• Tema vaše doktorske disertacije je upravo ispitivanje efekta resveratrola. Zašto ste odabrali baš ovu temu?
- Kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti u većini zemalja, a povišeni krvni pritisak je jedan od najčešćih faktora rizika. Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu SZO) ukazuju na to da približno milijardu ljudi širom sveta ima povišen krvni pritisak, a oko devet miliona godišnje premine od posledica ove bolesti. S druge strane brojna istraživanja su pokazala da pojedina polifenolna jedinjenja mogu imati značajan uticaj na smanjenje visokog krvnog pritiska. Stoga se nametnulo pitanje: da li bi i resveratrol koji je takođe polifenol ispoljio takva svojstva i eto nas do cilja istraživanja moje doktorske disertacije, a to je utvrđivanje uloge resveratrola u regulaciji arterijskog krvnog pritiska.
• Objasnite nam kakva je to supstanca i gde je najviše ima?
- Resveratrol sintetišu biljke u odgovoru na stres, kao što je nedostatak hranljivih materija ili napad gljivica. Prisutan je u šljivama, trešnjama, ribizlama, borovnici, trnjinama, kupinama, zovi, kikirikiju, boru, koži grejpa i bobicama grožđa. Najbogatiji prirodni izvor resveratrola je lekovita biljka, Polygonum cuspidatum, u našem narodu nazvana troskot. Količina resveratrola u 100 g korena troskota je oko 300 mg.
• Koliko je ima u grožđu, odnosno u vinu?
- Resveratrol se nalazi u opni crnog i belog grožđa, i samim tim u proizvodima od grožđa. U jednom crnom grozdu (160 g) nalazi se oko 0,24-1,25 mg resveratrola. U 1 l soka od grožđa ima do 8 mg resveratrola. Količina resveratrola u 1 litru belog vina je do 1,8 mg, ali ga zato u crnom vinu ima 10 puta više zbog razlika u procesu proizvodnje. U zavisnosti od vrste grožđa, načina obrade vinograda, vremenskih prilika, tehnologije proizvodnje crvenog vina, enoloških postupaka, njegovog dozrevanja i skladištenja vina količina resveratrola može biti duplirana.
• Ishrana Francuza je bogata mastima, ali oni nemaju, shodno tome, povećane kardiovaskularne probleme. Da li je tačno da je resveratrol „zadužen” za taj francuski paradoks?
- SZO je 1989. godine sprovela epidemiološka istraživanja u više zemalja radi utvrđivanja broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Ustanovljeno je da među stanovništvom Francuske iako su izloženi istim faktorima rizika kao stanovnici iz drugih razvijenih zapadnih zemalja (masna ishrana, gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola u plazmi) znatno je manji broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Ova pojava je u literaturi poznata kao „francuski paradoks”. Epidemiolozi su objašnjenje našli u činjenici da je za ovaj region karakterističan „mediteranski tip ishrane”, koji podrazumeva unos većih količina svežeg voća i povrća (grožđe, smokve, citrusi, masline, beli luk, brokoli, kupus, itd), kao i umerena konzumacija crvenih vina bogatih polifenolnim jedinjenjima. Nametnulo se pitanje koje od tih polifenolnih jedinjenja ima najznačajniju ulogu i tu se nekako među prvima izdvojio resveratrol. Da li je samo resveratrol odgovoran? Mislim da ne, već čitav niz polifenola, tu prisutnih.
• Na šta sve blagotvorno utiče resveratrol, kakvi su rezultati vašeg istraživanja?
- Rezultati mog istraživanja su pokazali da resveratrol ne samo što dovodi do značajnog sniženja krvnog pritiska, nego je i snizio nivo holesterola i LDL-holesterola. Takođe, ova supstanca je pokazala svoj antioksidantni učinak kroz povećanu aktivnost enzima antioksidativne zaštite, enzima koji aktivno učestvuju u borbi protiv slobodnih radikala, pošto je zapaženo njihovo povećano stvaranje u stanjima hipertenzije. Resveratrol je uticao na očuvanost elastičnog i mišićnog sloja u zidu aorte i doveo do značajnog smanjenja upale. Istakla bih da je nakon tretmana resveratrolom očuvana struktura svih slojeva zida aorte koji se inače u stanjima povišenog krvnog pritiska oštećuju.
• Da li je jedna čaša crvenog vina dovoljna da bi se osetili blagotvorni efekti?
- Smatra se da konzumiranjem jedne čaše crvenog vina dnevno možemo očekivati blagotvorna svojstva crvenog vina na naš organizam. Naglasila bih da postoje tehnološki procesi koji mogu povećati sadržaj resveratrola, kao i ostalih polifenola u vinu, čime se dobija na njegovom kvalitetu, poboljšanju ukusa, mirisa, aromatičnosti itd. Bilo bi dobro da naši vinari i enolozi iskoriste ovu činjenicu i proizvode takva vina na opštu dobrobit!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: M. Jablanov, privatna arhiva, pixabay, photo by Justin Aikin on Unsplash