DR TATJANA RISTIĆ O ANTIEJDŽING MEDICINI: Zdrava ishrana

Jedna od zdravih navika koje je spomenula u razgovoru o antiejdž medicini dr Tatjana Ristić, doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, je ishrana. Još je čuveni starogrčki lekar Hipokrat smatrao da hrana može da bude kako lek tako i otrov. Šta se danas smatra pravilnom ishranom i šta je zaista zdrava hrana, odnosno kakva je to hrana koja doprinosi našem zdravlju. Tatjana nam otkriva šta bi trebalo da se izbegava, a koje su namirnice blagotvorne za naše zdravlje.

– Uticaj zdrave ishrane je jako važan kako za zdravlje tako i za dugovečnost. Cilj zdrave ishrane je zdrav čovek, a idealna telesna težina je rezultat zdravlja. Zdrav čovek se ne trudi se da bude vitak, on je takav, jer je zdrav. Zahvaljujući pravilno izabranoj hrani, endokrine žlezde se održavaju u dobrom stanju kako bi zadržale maksimalno kvalitetnu proizvodnju hormona, a njihov balans je osnova dugovečnosti.

• Objasnite nam kada se kaže zdrava ishrana – šta se pod tim podrazumeva?

– Zdrava ishrana je pre svega hrana koju mudro biramo. Poželjno je da bude organskog porekla. Zdravu hranu kupujemo na pijacama i u prodavnicama zdrave hrane, a ne u marketima. Osnovu zdravog izbora čini povrće i voće, zatim proteini i na kraju zdrave masnoće i ulja. Životinjski proteini su kompletni, sadrže sve esencijalne amino kiseline. Osobe koje su vegani treba da pažljivo biraju hranu biljnog porekla bogatu kompletnim proteinima.

• Osim zdrave hrane važna je uravnotežena ishrana. Zašto i šta se pod tim podrazumeva?

– Uravnotežena ishrana obezbeđuje energiju i sve hranjive sastojke koji su neophodni za balans organizma, ali i prijatnost. Kada se uravnoteži ishrana, uz dobar san, gotovo sve funkcije i ispadi u zdravlju se dovode u ravnotežu. Uravnotežena ishrana je važna za balans hormona te je stoga jedan od kamena temeljaca zdravlja i dugovečnosti. Zdrav čovek mora biti vitak i mora biti sit!

• Spomenuli ste da hrana utiče na hormone. Da li biste mogli da nam više kažete o toj vezi?

– Veza ishrane i hormona je jako važna i presudna za zdravlje i dugovečnost. Bez dobre hrane nema energije, nema ni dovoljno minerala i vitamina, nema izgradnje i balansa hormona. Da bi čovek bio zdrav, on mora biti sit. Gladovanje predstavlja veliki srtes za organizam, jer telo prelazi u pojačavanje procesa razgradnje. Kad smo gladni, kortizol skače, a dugo gladovanje iscrpljuje naše nadbubrežne žlezde, ali i štitnu žlezdu. Kod gladovanja dolazi do usporavanja metabolizma, u telu se diže alarm za uzbunu. Zato telo usporava metabolizam, da ne bi došlo do pojačane razgradnje i „raspada sistema”.

• Koju hranu hormoni vole?

– Hormoni vole prirodnu hranu, dakle povrće koje je sezonsko i po mogućnosti iz ekološkog uzgoja, voće koje je sezonsko, semenke kao izvor masnoća i mikronutritijenata, ulja i masti kao izvor energije. Proteini su jako važni, pogotovu životinjskog porekla tipa meso, riba, jaja, ali i mahunarke. Ugljeni hidrati u malim količinama, žitarice namočene u vodi i isklijale, a od žitarica prevashodno one bez glutena (proso, heljda). Začinske biljke su poželjni dodaci ishrani jer su lekovite i daju prijatan ukus hrani, a bogate su i mineralima. Za piće čista, filtrirana voda, može uz dodatak limuna.

• Kakvu ulogu imaju proteini u našoj ishrani?

– Proteini su jako važni. Sam naziv potiče od grčke reči proteos što znači prvi. Kompletni proteini predstavljaju proteine koji sadrže sve esencijalne amino kiseline, a esencijalne amino kiseline se ne mogu stvoriti u organizmu, moraju se uneti hranom. Organizam od tih esencijalnih amino kiselina stvara proteine koji su mu potrebni u tom trenutku bilo da su to hormoni proteinske prirode, enzimi ili vezivna tkiva, hijaluron, kolagen i elastin, kosti, ligament i mišići. Pravilno varenje i očuvanje imunološkog sistema, takođe, zavise od proteina.

• Žitarice čine veliki deo naše ishrane. Da li bi ih trebalo izbegavati i zašto? Kakav je sada stav medicinske nauke o ugljenim hidratima kojima su bogate žitarice?

– Moderan čovek unosi jako puno ugljenih hidrata. Zato je i došlo do masovnog porasta broja gojaznih osoba, ali i do porasta osoba sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom. Žitarice su jako veliki izvor energije koji je danas potreban samo osobama koje rade teže fizičke poslove i deci zbog rasta i povećane potrošnje energije. Odrasli treba da smanje unos ugljenih hidrata i žitarica, generalno. Žitarice bogate glutenom izbaciti iz ishrane, jer ljudski organizam ne može svariti gluten pa je to osnova za nastanak povećane propustljivosti creva i pojavu autoimunih oboljenja. Gluten utiče na mikrobiom, povećava oksidativni stres i utiče na epigenetsko ponašanje. Gluten je i imunogen (podstiče odvijanje specifične imunološke reakcije), citotoksičan je (uništava ćelije) i proinflamatoran (izaziva upalu).

• Zašto nam trebaju masnoće? Da li su neke vrste masnoća manje poželjne?

– Masti su važan sastojak ishrane jer su osnova za stvaranje steroidnih hormona u koje spadaju polni hormoni, kortizol i dehidroepiandrosteron (DHEA). Ovi hormoni nastaju iz holesterola. Povišeni holesterol je znak hormonskog disbalansa i nije u vezi sa unosom masnoća hranom. Na primer holesterol često skače kod žena u perimenopauzi kada dolazi do pada ženskih polnih hormona i ukazuje na njihovu neravnotežu. Istakla bih da su masti dobre ako se unose umereno i ako su prirodnog porekla, biljnog i životinjskog, dobijene tradicionalnim metodama. Opasne su hidrogenizovane masnoće (rafinisana ulja i margarin), jer izazivaju tihu upalu u telu koja dovodi do neravnoteže hormona na koju se nadovezuju mnoge bolesti.

• Kako prepoznati koja je hrana nepoželjna za nas?

– Svako od nas može da primeti kakve prehrambene navike ima. Ako dobro pratite svoje telo, videćete da vam neka hrana smeta, izaziva nadutost, osećaj umora i manjak energije (na pr. testo, hleb, proizvodi od brašna). Osim toga, na listi nepoželjne hrane su slatkiši, rafinisana ulja i masti, gotova hrana (sadrži hidrogenizovana biljna ulja, boje, aditive, pojačivače ukusa), voćni sokovi (proizvod su hemijske industrije), gazirana pića, proizvodi sa smanjenim sadržajem masnoća („low fat” ili „light”), suhomesnati proizvodi, većina mlečnih proizvoda.

• Kako zdravi način ishrane menja piramidu namirnica?

– Aktuelna piramida ishrane sa žitaricama kao bazom ishrane se menja. Zdrava ishrana se temelji na povrću i voću, proteinima i zdravim mastima.

Dr Tatjana je istakla da je je zdrav čovek vitak i sit. Zato je naša sledeća tema koja je vezana za ishranu – zdravo mršavljenje.

Naime, gojaznost je poprimila epidemijske razmere i to ne samo u svetu, nego i kod nas. Da li tome osim hrane doprinose i loše navike? Da je u procesu mršavljenja bitna fizička aktivnost to je svima jasno, ali kakva bi to trebalo da bude aktivnost i da li je važno i u koje vreme je spovoditi? Saznali smo da dobar san može da utiče na mršavljenje, ali da li postoje još neka nova (naučna) saznanja koja nam mogu pomoći u tom procesu?

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, Freepik. Mariniranje

Video izdanje: Antiejdžing medicina - Kako ishrana utiče na dugovečnost? možete pogledati na linku