Kada vam Slovenac pokloni flašu zelena ili vas pozove na čašu tog vina, onda budite uvereni da vam je iskazao posebnu čast i uvažavanje. Ono se kao slovenačka posebnost i dragocenost poklanja najvišim stranim državnicima, s njim se dočekuju najdraži gosti i prijatelji. Ima u vinskoj deželi, sigurno je, boljih i poznatijih vina, ali je zelen (izgovara se s naglaskom na drugo e) vino koje potiče od grožđa istoimene sorte kojeg nema nigde osim u gornjem delu Vipavske doline. Svi pokušaji širenja te sorte u druga vinogorja bili su bezuspešni - zelen je ostao veran kraju u kojem je nastao kao samonikla (autohtona) sorta vinove loze. Zato je i vino od njega prava retkost na tržištu.

Slamastožute je boje s naglašenim zelenkastim nijansama, što je posledica mladosti i kiselina. Kao „loza s plemenitim mirisom”, zelen je prvi put spomenut i opisan 1844. godine u knjizi „Vinogradarstvo”. Njen pisac, prvi stručnjak za vinogradarstvo i podrumarstvo u Sloveniji, sveštenik i jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena Matija Vrtovec uvrštava ovu sortu među najplemenitije bele sorte. Loza nikada nije masovno sađena jer malo rađa. Zato je u prošlosti vino zelen bilo piće plemića, visokog sveštenstva i bogatih veleposednika. Najviše ga je bilo sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kada je nagrađivano i ocenjivano najvišim ocenama. Potom, kada je grožđe otkupljivano i plaćano po kilogramu bez obzira na sortu i kvalitet, zelen se masovno krči i gotovo nestaje.

Krajem devedesetih godina vipavski vinogradari se ponovo okreću zelenu kao svojoj plemenitoj retkosti. Pre petnaest godina, petnaestak privatnih vinogradara i „Agroind Vipava 1894” d.d. osnivaju konzorcijum „Zelen” kao privredno interesno udruženje, koje ima 15 hektara vinograda, sa 45.000 čokota zelena. Cilj je poboljšanje uslova privređivanja i zajednički nastup na tržištu da bi se povećao ugled zelena. U poslednji čas Vipavci su odlučili da ovako dragocenu sortu više ne prepuštaju slučaju.

Zelen je danas ponos slovenačkog vinarstva. Pod robnom markom „Lanthieri”, rezervisanom za najekskluzivnija vina „Agroind Vipave 1894”, zelen se uvozi i u Srbiju. Krasi ga nežni sortni miris s izraženim tonovima jabuke i kruške. Punog je ukusa, što govori o bogatom ekstraktu, koji dugo u ustima oslobađa divno uravnotežene slatko-kisele sastojke. U njemu može da se uživa i bez hrane: srkućući ga kao liker, a ne ispijajući ga na čaše. Probali smo ga i sa rečnom ribom, telećim odreskom, a najbolja kombinacija nam se učinila zelen s mladim kozjim sirom.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, pixabay