Despotov pogled i zlato pod vodom
Poslednjeg dana boravka u okolini Despotovca sa našim domaćinom Bojanom Milanovićem iz Lipovice, kod koga smo odseli, otišli smo do vidikovca Gospodarev kamen. Od asfaltnog puta pa do ove lokacije ima oko 3 km seoskog zemljanog puta. Mi nismo išli peške, nego Bojanovim Land Roverom jer ovo nije put kojim bi lagano išli obični, niski automobili. Postoje planinarske markacije, ali kako nismo planinari, oslonili smo se na Bojanovo dobro poznavanje terena.
Ubrzo smo stigli, parkirali auto i kroz hrastovu šumu laganim hodom za nepun minut došli do vidikovca. Sa njega nam se pruža pogled na Homoljske planine, Beljanicu i Kučajske planine. Mesto je zaista posebno – imate potrebu da u tišini posmatrate lepotu kojom ste okruženi. No, radoznalost nam ne da mira. Želimo da saznamo odakle to ime ovoj neobičnoj kamenoj formaciji.
– Predanje kaže da je despot Stefan Lazarević sa ovog kamena posmatrao vežbe svojih oklopnih konjanika, elitne vojske, i otuda ime Gospodarev kamen. Time otpada i ponavljanje po despotu Stefanu Lazareviću. To nije istorijska činjenica, ali kako u ovim krajevima ima dosta istorijskih spomenika i brojnih zadužbina koje su Lazarevići ostavili, ovo je jedan od toponima koji se vezuje za njih – kaže nam Bojan Milanović.
Gledamo šumsko prostranstvo ispred sebe oduševljeno. Naš domaćin nam otkriva da je ovo jedan od najslabije naseljenih krajeva Srbije. Saznajemo da na Kučajskim planinama postoji i prašuma Vitanovača, koja je zaštićena i samo se u njen obodni deo može ući. Bojan nam kaže da su stabla visine i do 45 m, a prečnika i preko jednog metra!. Zapitkujemo kakve su šume, a Bojan nam odgovara da su pretežno hrastove i bukove. Zamišljamo kakav je tek prizor kad jesen obuče šumu u svoje boje.
Vreme je za povratak: Bojan nas dovozi do asfalta, opraštamo se, prelazimo u naš auto i nastavljamo putovanje prema Gornjačkoj klisuri i manastiru. Odlučujemo da posetimo Krupajsko vrelo, koje je od Lipovice udaljeno oko 30 km, i usput nam je.
Kada smo došli do Krupajskog vrela, kao da smo se našli u oazi: palme, bugenvilije, banane… Do samog vrela se stiže stepenicama pored mlina. Upravo je taj mlin uticao da se vrelo potopi, jer je pre izgradnje ustave za mlin vrelo izlazilo iz pećine uz huk. Sada je to jezerce koje se preliva preko ustave. Voda je izuzetno bistra, temperature od 9 do 11 stepeni Celzijusa, a puna je riba.
Zanimljivo je da je u blizini ovog izvora i izvor Toplik, čija se temperatura kreće od 23 do 26 stepeni Celzijusa. On je kaptiran, a porodica Petrović, koja živi pored vrela, napravila je mali bazen u kojem se može kupati. Sad nam je jasno otkuda ovde palme, banane i bujno cveće.
Krupajsko vrelo je jedan od najvećih kraških izvora u Srbiji i izbija ispod zapadnog odseka Beljanice. Ono je spomenik prirode i zaštićeno je prirodno dobro od izuzetnog značaja. Speleološki je istraživano, ali je zanimljivo da ronioci speleolozi nisu bili prvi na ovom mestu… Naime, tokom ronilačkih ekspedicija u pojedinim pristupačnim delovima podzemnih prolaza pronađeni su tragovi prisustva ljudi.
Legenda kaže da se ispod Krupajskog vrela nalazi pećina puna zlata. Zlatnu pećinu čuva vodeni duh koji je napušta samo jednom godišnje. Tog dana on okuplja druge duhove i priređuje slavlje na dnu vrela, a upravo tada se može ući u ovu Zlatnu pećinu.
Odlazimo s Krupajskog vrela uvereni da pravo blago ovog kraja nije zlato u podvodnim pećinama, već tišina Homolja, bistra voda i priče koje ovde vekovima mariniraju. Bilo da verujete u mitsku Zlatnu pećinu ili vas pokreće čista radoznalost, obronci Beljanice između Homolja i Gornje Resave imaju čaroliju koja ne ostavlja ravnodušnim. Mi smo svoje zlato pronašli u pogledu sa Gospodarevog kamena i u oazi oko vrela, a naše istraživanje istočne Srbije tek hvata zamah.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Igor Apostolovic wikipedia, Djordje Markovic wikipedia