Put putujem

LUKOVSKA BANJA

hotel Kopaonik Lukovska Banja Foto V Jovanovic
Termomineralni izvori i kupatila Lukovske Banje

Kralj Milutin u carstvu termalnih voda

Lukovska Banja se nalazi na istočnim padinama Kopaonika u južnom delu Srbije 300 kilometara od Beograda. To je banjsko mesto sa nadmorskom visinom 681 metar i najviša je banja u Srbiji. Smeštena je u kotlini kroz koju prolazi Lukovska reka i okružena je šumama. Geografski položaj Lukovske Banje, nadmorska visina i atraktivna priroda čine je dobrim klimatskim lečilištem pogodnim za odmor, rekreaciju i oporavak. Po broju termomineralnih izvora i njihovoj izdašnosti spada u red najbogatijih u Srbiji.

Lukovska Banja može da se pohvali činjenicom da ima sva četiri lekovita faktora: termomineralne vode, blato, gas i klimu. Ona ima čak 37 mineralnih izvora temperature od 38 do 68 stepeni Celzijusa. Ti termomineralni izvori su iskorišćeni tako da bi gosti banje u potpunosti uživali – rekao nam je Marko Gašić, direktor marketinga AD „Planinka“.

Smatra se da je banja ime dobila po stanovništvu koje se ovde naselilo iz crnogorskog sela Lukova pa su ovo mesto isto nazvali. Kada je počeo da radi hotel „Kopaonik“ i mesto proglašeno banjom promenilo je ime u Lukovska Banja.

– Mada se smatra mladom banjom, ovde imamo cevi koje datiraju iz rimskog perioda baš na mestima gde su izvori. Tako da možemo da kažemo da se u ovim termalnim vodama krepilo još u starom veku. Lukovska Banja nosi i epitet kraljevske banje, jer je kralj Milutin imao svoj letnjikovac u blizini banje u selu Mrče o čemu svedoče temelji njegovog dvora. Kupatilo gde je kralj Milutin uživao je i danas aktivno, ali smo mi na njegovim temeljima napravili moderno, gde dolaze naši gosti po uputstvu lekara. Voda je topla i dostiže temperaturu od 44 stepena Celzijusa, a po potrebi se može i rashladiti. Pravo je uživanje kada se u tu vodu doda aromatično bilje ubrano u ovoj netaknutoj prirodi oko nas – uverila nas je Milena Savić iz marketinga Lukovske Banje.

Kralj Milutin sa modelom kraljeve crkve u Studenici
Simonida Nemanjić, freska u Studenici

Koliko se zna kralj Stefan Uroš II Milutin Nemanjić je tu često boravio, odlazio u lov, obilazio rudarske kopove i naravno, odmarao se, obnavljao snagu i krepio telo u termalnim vodama banje zajedno sa svojom mlađahnom i lepom kraljicom Simonidom koja se udala za kralja kada je imala pet godina. To je bio politički brak i mala vizantijska princeza je bila svesno žrtvovana da bi se zaustavio ratoborni srpski kralj, koji je osvojio Makedoniju, pa Drač, a njegovi vojnici nastavili da upadaju na teritoriju Vizantije.

– Izvor Devojačke suze je posvećen kraljici Simonidi. Naime, priča se, da je šetajući po ovom kraju često stajala pored ove stene i plakala nad svojom nesrećnom sudbinom i da je od te boli koju je nosila u sebi i stena proplakala – poverila nam je Marija Mihajlović Gajić, naš vodič kroz istoriju Lukovske Banje.

Izvor Devojačke suze

I zaista, sa ovog izvora ne teče voda, nego kaplje baš kao devojačke suze... A suza je u životu Simonide Nemanjić bilo ne dosta, nego i previše za detinju dušu koja se igrom sudbine našla u kraljevskoj postelji. Mada odana Milutinu, ipak je žudela da se zamonaši, jer je to bio jedini način da izađe iz života prepunog suza. Tu svoju želju ispunila je tek kada je njen suprug i kralj preminuo.

– Kralj Milutin je odredio da će njegov grob biti u Banjskoj (mesto između Leposavića i Kosovske Mitrovice). Sagradio je grobnicu, ali nije računao na ratove koj su se na tom prostoru vodili i da će njegova grobnica biti srušena do temelja. Kada je preminuo, kraljica Simonida ga je sahranila u Sofiji (Bugarska) gde su mu mošti i dan-danas, a ona se zamonašila u manastiru Sv. Andreje u Konstantinopolju – ispričala nam je Marija Mihajlović Gajić.

Svim gostima banje se preporučuje da šetaju što više, jer ovde vazduh zaista miriše. Za ljude iz gradova i ravnice ovo je mesto gde mogu da dišu punim plućima znajući da udišu čist vazduh. Šumski velnes, organizovane šetnje po okolini sa vodičem su ovde veoma popularne. Zato se na izlasku iz svakog hotela nalazi korpa sa štapovima za hodanje. Jedna od dužih i lepih šetnji je do sela Štava (6 km od banje) gde je spomenik vojvodi Mrkši, Etno-muzej i crkva posvećena Sv. Mini. Prema predanju, crkva Sv. Mine je sagrađena 37 godina posle Kosovskog boja, gde se sklonio najveći broj preživelih srpskih vitezova iz ovog kraja.

Selo Štava, spomenik opraštanja i Etno-muzej

Ovde je prolazio glavni trgovački put za Dubrovnik i ovaj kraj procvat je doživeo u XIII i XIV veku za vreme vladavine kralja Milutina. Smatra se da je prvobitna crkva bila zadužbina upravo kralja Milutina. Crkva je jednostavne arhitekture, što je odlika građevina u vreme turske dominacije, a slava ove crkve je 24. novembar kada meštani Štave i Mrča slave Sv. Minu, slavu kralja Milutina. Međutim, ona se vezuje i za ime vojvode Mrkše, jednog od istaknutih vlastelina srpske despotovine u vreme Brankovića.

Crkva Sv. Mine u selu Štave

– U blizini crkve posvećene Sv. Mini postoji spomenik posvećen vojvodi Mrkši, on svedoči o periodu kada je vojvoda stolovao u selu Mrče. Vojvoda se pitao o svim važnim i manje važnim pitanjima, a jedno od njih je bilo i podizanje nove crkve – kazala nam je Marija Mihajlović Gajić.

Staro groblje u blizini crkve Sv. Mine

Legenda kaže da je vojvoda Mrkša poslao izvesnog vlastelina Tavu da izuči za ikonopisca u Grčkoj. Kada se Tava vratio posle deset godina i nije našao Mrkšu u svom dvoru, dogovorio se sa Štavljanima da crkvu poruše i od tog materijala sagrade novu u Štavi. Kada je Mrkša, to saznao, razljutio se i pošao sa vojskom da kazni Štavljane. Da bi se spasili oni su okupili majke sa novorođenom decom da pođu u susret vojvodi.

Spomenik vojvodi Mrkši u Štavi

– Sreli su se na mestu zvanom Jagnjilo i žene sa bebama su kleknule uz reči: „Vojvodo, okumi nas ili nas ubi!” Vojvoda Mrkša se sažalio i prihvatio je da bude kum svoj do tada nekrštenoj deci, a pomogao je i da se dovrši crkva. To kumstvo se prenosilo s kolena na koleno tako da se i danas kume Štavljani i Mrčani. U znak zahvalnosti mi smo sagradili spomenik praštanja – jer ljudski je grešiti, a božanski praštati, tako da se ispred samog Etno muzeja, a nedaleko od crkve Sv. Mine, koju je Tava podigao nalazi spomenik vojvodi Mrkši koji oprašta majci s detetom – prenela nam je Marija Mihajlović Gajić.  

Ski staza u Lukovskoj Banji

A kada se gosti Lukovske Banje dobro prošetaju, mogu da se relaksiraju u termalnim bazenima u kojima postoje masažeri. Posle toga mogu da koriste razne vrste sauna – a sve to utiče da se odmore, opuste i odagnaju stres. U ovu banju vredi doći i zimi, naročito ako volite skijanje, jer u blizini hotela je ski-staza dužine 300 metara, pa se u banji tokom zimskih meseci može kombinovati aktivnosti na snegu sa spa tretmanima za opuštanje – zar to nije idealno?

M. Stojanović

Foto: V. Jovanović, wikimedia, https://lukovskabanja.com/

Izvor: Dnevnik