Svetionik srpskog naroda
– Studenička kandila se više od osam vekova nisu gasila. To je i jedan od razloga zašto je ovaj manastir sačuvan. Studenica je svetionik srpskom narodu i jedno od najposećenijih verskih mesta kod nas. Upravo zahvaljujući verskom turizmu ovaj kraj je nastavio da živi. Osim što je važna za istoriju i veru našeg naroda, Studenica pripada i svetskoj kulturnoj baštini i od 1986. god. je pod zaštitom UNESCO-a – uputio nas je kustos manastira Ivan Milićević.
Zato smo i mi krenuli u ovaj manastir kao na hodočašće, jer Studenicu se ne dolazi u žurbi i usput... Prvo nas je opčinila lepota prirode koja okružuje manastir, a kada smo ušli u portu preplavio nas je osećaj mira i lepote. Shvatili smo zašto je rodonačelnik loze Nemanjića baš ovde na obroncima planine Radočelo u dolini reke Studenice poželeo je da sagradi manastir i svoju zadužbinu – crkvu posvećenu Bogorodici.
– Veliki župan je iz Rasa, gde mu je bio dvor, dolazio tu da sa svojim sinovima lovi divlje zveri. Veoma mu se dopao ovaj kraj tako da je baš ovde odlučio da napravi svoju zadužbinu. Pozvao je najbolje graditelje toga doba da je podignu – uputio nas je kustos manastira Studenica Ivan Milićević.
Crkva posvećena Bogorodici dobrotvorki je za svoje vreme, a to je bio kasni XII vek, bila izuzetno skupa građevina koju su mogli da priušte samo moćni i imućni vladari, jer su se za njeno podizanje koristili ne samo najkvalitetniji materijali, nego i u to vreme najnovija graditeljska znanja uz angažovanje najboljih mediteranskih neimara. Naime, crkva je ozidana skupocenim belim i sivim mermerom vađenim u obližnjem kamenolomu na planini Radočelo koji i danas postoji. Mermer je bio tako obrađen da su to mogli da izvedu samo veoma vešti i posebno obučeni majstori.
– Fasadu ove crkve ukrašavali su verovatno Italijani, jer njen izgled pripada romaničkom stilu gradnje, a Sveti Sava je doveo najpoznatije vizantijske slikare toga doba, Grke koji su došli iz Carigrada da je živopišu. U ovoj crkvi ogleda spoj romanike i Vizantije, spoj Istoka i Zapada – što je ustvari postalo odlika raškog stila kome danas pripada Bogorodična crkva – objasnio nam je kustos Ivan Milićević.
Bogorodičin hram dominira prostorom oivičenim zidom sa dve kapije i kulama. Upravo je ona najlepša građevina u Studenici. Iako su imena majstora koji su je gradili prekrivena prašinom istorije ipak se njihovim delima divimo i danas, jer lepota Bogorodičinog hrama pleni i posle osam vekova.
– Nakon izgradnje ove crkve Stefan Nemanja je odlučio da se zamonaši, da svoj dalji život posveti bogu i veri. Postaje Simeon i predaje vlast i titulu srednjem sinu i posle toga dolazi ovde u svoju zadužbinu i boravi tu oko godnu dana. Za života je podigao sebi grobnicu koja se nalazi u naosu, ove crkve, jer je želeo da ovde počiva, a od ove crkve da načni mauzolej. To je i ostvario – ovde su sahranjeni svi Nemanjići osim Svetog Save – ukazao nam je Milićević.
Na poziv od sina Save odlazi na Svetu Goru. Obnavlja sa Savom Hilandar, koji od tada postaje srpska svetinja. Po obnovi Hilandara Simeon se upokojava, a prenos njegovih moštiju u Studenicu je bio tek posle osam godina.
– Taj čin je jako bitan za srpski narod, pravoslavnu crkvu i srpsku istoriju, zato što je Sveti Sava prenosom moštiju svoga oca zavetovao braću da se pomire, jer su Vukan i Stefan bili u zavadi. Sava je 1207. godine svoju braću ovde u Studenici pomirio. On je tada želeo da se vrati na Hilandar, ali braća to nisu dozvolila i tako je Sava postao treći po redu studenički iguman. Tada je nastao pravi procvat za našu crkvu, jer je ovde osnovana prva škola i bolnica, a tu nastaje i naše najstarije srednjovekovno književno delo „Žitije Svetog Simeona“ koje je ustvari samo uvod u „Studenički tipik“, koji je napisao Sava – istakao je Ivan Milićević, kustos manastira Studenica.
Trebalo bi reći da su u periodu kada je Sava bio iguman u Studenici i nastale freske koje su živopisali vizantijski slikari. Najmonumentalnija, a po umetničkim odlikama i najlepša je kompozicija „Raspeće Hristovo“ u naosu Bogorodičine crkve.
Na severnom portalu (ulazu) se može videti studeniči krst u obliku sidra. Jedan je od 27 priznatih krstova u svetu i ovo je praktično zaštitni znak Studenice. On predstavlja spoj ranohrišćanske simbolike sidra, tj. spasenja i sigurnosti u carstvu Božijem, i simbolike rasta i napredka koja se vidi u biljno dekorisanim završecima krsta.
Prema bakrorezu koji je izrađen 1733. po narudžbi patrijarha Arsenija IV Šakabente u porti manastira je bilo 14 crkava, a danas su sačuvane tri: Bogorodičin hram, Kraljeva crkva – zadužbina Kralja Milutina iz 1314. godine i crkva koja je posvećena Sv. Nikoli i koja se vezuje za Vukana, sina Stefana Nemanje. Posle obilaska ovih svetinja odlazimo napojene duše u miru kao pravi hodočasnici.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje
Izvor: Radio Subotica