Reč po reč

MIRELA KOMNENOVIĆ O NEGOVANJU TALENATA

Mirela Komnenovic za Mariniranje Foto priv arhiva

Svi putevi ka sebi donose radost

Talenat (tálant) je bila mera za težinu kod starih Grka, koji je ujedno predstavlјao i najveću novčanu jedinicu čija je vrednost bila 26 kilograma srebra. Za jedan talenat je zanatlija radio 20 godina! Ta velika vrednost je prenesena i u značenje da biti talentovan znači posedovati ogromno bogatstvo. Svi dođemo na svet sa takvim bogatstvom odnosno talentima koje otkrivamo i negujemo, a ponekad i zanemarujemo. Kako ih negovati priča nam profesorka klavira Mirela Komnenović, zaposlena u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Ova majka troje dece ne samo što pomaže učenicima da neguju svoj talenat za muziku.

– Mene je ime koje mi je otac dao na neki način i odredilo. Naime, želeo je da mi nadene ime pesma, ali pošto to nije bilo moguće, onda sam dobila ime Mirela u kojem se kriju imena nota (mi-re-la). Odmalena sam bila muzikalna i moje prvo opredelјenje je bio balet, ali kako nisam mogla da nastavim dalјe školovanje, opredelila sam se za muziku i krenula sam da u muzičkoj školi sviram klavir. Sa lakoćom sam prelazila razrede i upisala se i završila Muzičku akademiju u Novom Sadu. Ta lakoća dolazi od talenta, ali to ne znači da nisam vredno vežbala.

• Radite kao profesor klavira, da li vas ispunjava taj posao?

– Jako volim rad s decom i taj posao me usrećuje, jer sam kod sebe prepoznala energiju mentora. Kao profesor instrumenta radim na času samo s jednim učenikom i to je velika privilegija – i za mene i za mog đaka. To znači da ne samo da prenosim muzičko znanje, nego mnogo toga što moje učenika čini bolјim lјudima.

• Šta smatrate uspehom u profesorskoj karijeri?

– Možda će delovati čudno, ali meni najveći uspeh u karijeri nisu moji uspešni učenici i nagrade koje smo zajedno osvajali, mada mi, je naravno, drago zbog toga, nego upravo oni učenici koji baš nisu bili vredni i koji su jedva završavali školu. Bez obzira na njihov slab uspeh u školi, oni nisu zamrzeli muziku i instrument i dan danas posle toliko godina me obilaze i čak mnogi od njih mi i nešto odsviraju. Tada pomislim u sebi – vredelo je – postali su dobri lјudi, vole i slušaju lepu muziku i sećaju me se s lјubavlјu. To mi je najveća nagrada.

• Kako ste vi otkrivali svoje druge talente?

– Sve je počelo s homeopatijom koju je moj muž, koji je bio stomatolog, upisao. Vrativiši se sa drugog predavanja rekao mi je „Ovo je više za tebe, nego za mene“. Pomislila sam u sebi: ja i prirodne nauke – nema šanse. Međutim, suprug me je bolјe poznavao od mene same, jer sam sledeće godine upisala homeopatiju. Sve što do tada nisam volela – pre svega prirodne nauke – kroz homeopatiju su mi one bile predstavlјene na jedan zanimlјiv i slikovit način. Ono što je osnovno u homeopatiji je susret sa lјudskom prirodom – tako sam kroz druge otkrivala i sebe. Posle su došle idruga znanja i veštine: floriterapija, rad s arhetipovima i barse koje predstavlјaju energetsku tehniku.

• Ali vi idete i na ples i amaterski se bavite glumom?

– Posle jednog teškog perioda u mom životu poželela sam da nešto uradim za sebe. Pošto je ples bio moja prva lјubav – logično je bilo da odem u plesnu školu. A ples me je odveo ka glumi. Mogućnost da na tren budeš neko drugi me je toliko očarala da teško mogu da opišem taj dobar osećaj kada se nađem na sceni. Kroz moje muzičko školovanje i potonji rad uvek je bilo trenutaka kada se izlazi na scenu i uvek je bilo prisutno neko uzbuđenje, ali kada sam se našla kao glumica na sceni – osećala sam se potpuno prirodno, nikakve treme nije bilo!

• Da li ste se sretali sa pritiskom porodice, prijatelјa, kolega, da li su vas pitali pa šta vam sve to treba?

– Prosuđivanja su uvek tu i vremenom sam naučila da to stavim u zanimlјivo gledište. Drugima samo kažem da je to vreme koje posvećujem sebi – neko voli više da provodi svoje slobodno vreme odmarajući ili gledajući TV, a ja moje vreme provodim na svoj način. Međutim, kada su u pitanju najbliži, ponekad vas to i zaboli, jer sam primorana da objašnjavam da to što radim.

• Zašto je važno negovati svoje talente?

– Negujući svoje talente saznala sam mnogo toga o sebi. Otkrivajući sebe na razne načine shvatila sam da svi putevi koji vode ka sebi su radost i lakoća. Mada, ponekad na tom putu bude i teško i bolno, ponekad se osetiš da si niko i ništa – ali se ne treba plašiti tih trenutaka, jer se tek tek tada otvaraju nove mogućnosti. Naučila sam da pratim znake, da znam kada nešto nije moja priča, da odem bez drame bilo da je u pitanju situacija, odnos ili osoba. Ranije je bilo mnogo teže, imala sam osećaj da me lјudi namerno povređuju, da nisam to zaslužila, da sam onemogućena – to su sve ulasci u ulogu žrtve. A kada se uđe u tu uloge onda je žrtvi najteže... Taj naporan rad na sebi je oslobađanje od negativnih obrazaca i svega onoga što nam više ne služi. Ono što je naša istina ide lako, ima rada, ali nema težine – sve je radost. Kada živimo radosni onda smo veći doprinos drugima i radost se uvećava.

• Da li imate mogućnost da povežete svoja znanja?

– Mogu da svojim učenicima pomognem oko treme kod javnog nastupa, naravno u dogovoru sa roditelјima. Sve što radim mogu da povežem, iako sve to izgleda nespojivo, ali baš mi je izazov da spajam nespojivo.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, Pixabay

Izvor: Dnevnik

Gostovanje u seriji „Urgentni centar“