Muskat otonel

Dva najpoznatija brenda „Vršačkih vinograda“ su banatski rizling i muskat otonel. Prvi je cenjen i tražen među špricerašima, za koje je banatski rizling ne samo omiljeno piće nego i najbolje vino na svetu koje se pije „hladno, pa mnogo“ – dok je muskat otonel sasvim druga priča. To je otmeno, gospodstveno vino, omiljeno među damama, ali i svima onima koji znaju da uživaju u njegovom jedinstvenom muskatnom bukeu.

Za razliku od banatskog rizlinga, muskat otonel je na mnogo širem području, slobodno se može reći evropskom, već davno stekao poklonike. Decenijama je na Ljubljanskom sajmu vina, jednom od najvećih u svetu, važio za favorita među svim ostalim muskatima. U konkurenciji i do tridesetak vina iste sorte iz Francuske, Nemačke, Austrije, Čehoslovačke, Mađarske i bivših jugoslovenskih republika, vršački uzorci su redovno, od međunarodnih žirija, na Gospodarskom razstavišču, dobijali najviše ocene i zlatne medalje s najviše karata.

Uz žuti muskat, muskat otonel je najpoznatija muskatna sorta za bela vina. Rasprostranjena je u vinogorjima na severnoj granici gajenja vinove loze. Kod nas zauzima najveće površine u Vršcu, na potesu Belo brdo, kod Malog Središta. Novi vlasnici „Vršačkih vinograda“ prepoznali su perspektivnost te sorte, pa su je zasadili na još 24 hektara.

Muskat otonel je nastao 1852. godine. Stvorio ga je ukrštanjem Robert Moro, baštovan u francuskom gradu Anžer. Jako liči na šaslu, pa se veruje da mu je ona jedan od roditelja. Grožđe sazreva rano, već krajem avgusta, i veoma je prijatno za jelo. Vinogradari i vinari najviše ga cene zbog intenzivnog muskatnog mirisa, ranog sazrevanja, veoma dobre otpornosti na niske temperature i plavu plesan.

Nedostaci sorte su mala rodnost, slaba bujnost i osetljivost na vremenske prilike u doba cvetanja. Česta mana vina je manjak kiselina, kad je ono bez svežine i tupo.

Vršački muskat kategoriji je poluslatkih, kvalitetnih vina. Ima 13 odsto alkohola, žutozelenkastu boju i neponovljiv muskatni buke. Punog je i milog ukusa, možda baš zato što je grožđe za njega probrano, ručno brano i brižno prerađeno. Zbog većeg ostatka neprevrelog šećera ne preporučuje se uz jelo, nego na kraju obroka: uz palačinke, štrudle, krempitu, voćne salate... Poslužen u šardone čaši, ohlađen na 8-10 stepeni, on je zadovoljstvo što upotpunjuje već gotovo dovršen obrok.

Petar Samardžija

Foto: http://www.vvinogradi.co.rs/, N. Stojanović, M. Jablanov