Ivana Marković se bavi prevodilačkim radom od mladosti. Govori šest jezika i odlikuje je istančan njuh za zanimljive i dobre knjige... Taj njen njuh ju je svojevremeno doveo do knjige „Alhemičar“ Paola Koelјa.

• Da li je urbana legenda da ste vi prvi preveli Koelјa na srpski jezik?

– Te 1993. godine sam živela u Barseloni (Španija) i do mene je došla knjiga „Alhemiičar“ Paola Koelјa. Fantastična knjiga, potpuno me je osvojila! Pozvala sam španskog izdavača i pitala ga ko ima izdavačka prava za ceo svet. Ispostavilo se da je to Monika Antunes, mlada Brazilka, agent Koelјa, koja je baš živela u Barseloni! Kada smo se videle rekla sam joj „dovela sam daktilografkinju iz Beograda, provešće kod mene deset dana i ja ću joj izdiktirati prevod knjige“.

• Kako je agentkinja Koelјa reagovala na to?

– Rekla mi je da je to fantastičan potez, ali me je upitala da li znam ko bira prevodioca, jer njega bira izdavač, a zatim me upitala „a ko je tvoj izdavač?“ Drugi problem je bio što se uvek prevodi s jezika na kojem je pisano, a ne s prevoda. Moj prevod bi bio sa španskog prevoda... Mada potpuno razumem portugalski, ipak ga ne govorim.Potom me je Monika upitala „a zašto to radim“, a ja sam joj odgovorila da želim da podelim ovo čudo od knjige. Elem, da ne dužim priču, ja sam knjigu prevela, ponudila sam izdavačima u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj – svima se knjiga dopala, ali svako je izabrao svog prevodioca... Moj prevod je na kraju bio za moje prijatelјe, ali mnogi iz Hrvatske su mi rekli da je on kružio Internetom i bio bolјi od zvaničnog prevoda!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: John Muriel, privatna arhiva I. M.