RAZGLEDNICA SA 32. NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA

Oni koji vole Niš reći će vam da je u ovom gradu uvek uzbudljivo. To je i naš utisak, ali, ipak ima jedan deo godine kada je u njemu najuzbudljivije – upravo onda kada se odvija Nišville Jazz Festival. Da se razumemo, nisu to samo dani kada se na glavnoj bini u Niškoj tvrđavi pojavljuju svetska imena džeza, buluza, soula, svinga, popa, roka, hip-hopa... Ne, to su i ostali podijumi na kojima vas čeka „sav taj džez“, gde slobodno možete da dođete i uživate koliko god želite. Ali, ako ste pomislili da je to sve – grešite. Ta četiri poslednja dana su samo kruna ovog festivala jer na njemu se dešavaju izložbe, projekcije filmova, pozorišne predstave...

Trideset drugo izdanje ovog festivala je od 8. do 16. avgusta okupilo oko 1.000 izvođača. Organizacija ovog festivala bez ozbiljne podrške države je pravi izazov, ali tim Nišville Jazz Festivala ume sve te izazove da prevaziđe. Kolika je njihova muka to publika niti vidi, niti zna i neka ostane tako, ali rezultat je očigledan: odlična posećenost i veliko uživanje publike.

– Petnaest godina za redom dolazim na Nišville festival i mislim da je to jedna od najznačajnih festivalskih manifestacija u Srbiji. Žao mi je što to nije prepoznato. Mislim da je uticaj Nišville festivala na opštu kulturu daleko veći nego što možemo i da zamislimo. Živimo okruženi ogromnom količinom kiča i neukusa oko nas, upravo zato ova manifestacija mora da bude prepoznata i da bude od daleko većeg značaja – rekao nam je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, koga smo zatekli na festivalu.

Festival je započeo 8. avgusta u Amfiteatru uz Nišavu, čime je zvanično počelo jubilarno, 10. izdanje Nišville Jazz teatarskog festivala. Predstava koja je proglašena najboljom na ovom festivalu je predstava iz Novog Sada „Kabare Pikolo Grande – Utopija“, koju izvodi Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház) u režiji Andraša Urbana. Sve čestitke akterima ove predstave, pre svega izvrsnoj glumici Gabrijeli Crnković, ali i muzičarima koji ovoj predstavi daju okvir: Mini Stojanović (gitara), Biljani Šljunki Crnojević (bubnjevi) i Aljoši Tasovcu (bas).

Izložba fotografija „Ton Nišvila“ Vladimira Jovanovića u Barutani 4 je plenila pažnju posetilaca tvđave jer „autorska postavka vodi posetioce kroz priču o muzici, ljudima i gradu koji već decenijama živi uz džez“, kako kažu organizatori izložbe, Turistička organizacija Niša. Autor je istoričar, master turizmolog i turistički radnik, i ovom izložbom potvrđuje da fotografija može da sačuva trenutke koje muzika ostavlja u sećanju.

Muzika je, kao i uvek, obogatila sećanja i napojila dušu oko 200.000 posetilaca. Utisak je da nikad punije nije bilo u četvrtak, na otvaranju Nišville Jazz Festivala, ali ni ostalih festivalskih dana. Izostanak nastupa „The Original Blues Brothers Band“, koji je iz privatnih razloga morao da otkaže celu letnju turneju po Evropi, nije poremetio uživanje. „Uskočili“ su „Vlatko Stefanovski trio“ i „Incognito”. Publika je pre toga uživala u nastupu pijaniste Milivoja Mikana Zlatkovića, dobitnika nagrade za životno delo, potom su na pozornici bili izvrsni „Stochelo Rosenberg and Yannis Constans Trio“. Posle njih je pred publikom bio „Vlatko Stefanovski trio“.

Posle Vlatka na scenu je izašao bend „Incognito“, kojem nije bilo prvi put da se sreće sa niškom publikom – rekli bismo na obostanu radost jer je njihov koncert bio od onih koji se pamte. Zanimljivo je, da je padala kiša kada su prvi put nastupili na festivalu, međutim – oni nisu odustali, a ni publika koja ih je slušala. Upravo je Jean-Paul „Bluey“ Maunick-u, osnivaču benda, na ovogodišnjem Nišvilu bila dodeljena specijalna nagrada povodom 20 godina od njihovog prvog nastupa na Nišvillu, kada mu je Šaban Bajramović lično uručio tada ustanovljenu nagradu „Nišville Grand Prix – Šaban Bajramović“ za doprinos fuziji džeza i drugih muzičkih stilova – rečima: „Dajem ti ovu moju nagradu…”.

Zvezda druge večeri je bio izuzetan saksofonista Paquito D'Rivera. Upravo je on dobitnik prestižne nagrade „Car Konstantin“. Obraćajući se niškoj publici tim povodom rekao je da je on „iz karipskog dela Srbije“ i da razume srpski jer Srbi „govore iz srca, a to je jezik koji on najbolje razume“. Potom je nastupila druga velika zvezda večeri i ovogodišnja dobitnica Grand Prix – Šaban Bajramović Maizie Williams, pevačica čuvene disko-fank grupe „Boney M“. Na Nišvillu je proslavljen 50-godišnji jubilej ove poznate grupe i bila je prava žurka. Zaista su plenili veliku pažnju publike i njihov koncert je bio najposećeniji.

Treće večeri se iščekivao „The Amy Winehouse Band“, sastavljen od muzičara koji su svirali sa Ejmi Vajnhaus. Vrhunac ovog koncerta je bio kada je publika zajedno s bendom i britanskom pevačicom Beth Morris pevala Ejmine najveće hitove … Zaista je bilo emotivno.

Četvrto veče je bilo posvećeno niškim bendovima: „Daltoni“, „Galija“, „Lavina“ i „Bohemija“. Led su probili Daltoni, nastali šezdesetih godina prošlog veka pa je logično bilo da osim njihovih numera čujemo i neke pesme od Bitlsa. Njihov član Žarko Stanković je dobitnik specijalnog priznanja za pionirski doprinos niškoj rok sceni.

Lepo zagrejana publika je s velikom radošću dočekla uplovljavanje „Galije“ u ovo poslednje festivalsko veče. Pre nastupa, Nenadu Milosavljeviću – Neši „Galiji“, uručeno je Priznanje za doprinos rokenrolu i etno-džez kulturi. Posle toga usledilo je jedno veoma emotivno veče i publika je zajedno sa Nešom i Pecom u glas pevala njihove hitove.

Nepravedno bi bilo da izostavimo još dva nastupa koja su ostavila utisak, a bila su na „Balkan Brass“ bini, odnosno na Letnjoj pozornici: pre svega to je bio „Džumle“, sastav iz Smedereva. Sjajna ekipa za koju verujemo da će se tek biti prepoznata. Svetlana Kostić svira bas i ima divan baršunast glas. Pažnju nam je privukao i zanimljiv međunarodni folk-rok bend „Spiritual Seasons“, poznat po izvođenju keltske, srednjovekovne i skandinavske narodne muzike. Moramo samo primetiti da je šteta što nije bilo više publike na ovom podijumu.

Mada je prošle godine direktor festivala Ivan Blagojević najavljivao skraćivanje i sažimanje programa – skraćivanje festivala na sedam dana, dok bi glavni program bio tri dana – ipak se to nije u potpunosti dogodilo. Naime, samo je prateći program skraćen za dva dana, dok je glavni ipak ostao četiri dana na radost publike verne ovom festivalu.

– Svake godine kažem moj tim i ja ne možemo bolje od ovoga, i ove godine ponovo sam razuverio sebe – bili smo bolji. Bila je divna atmosfera, predivni koncerti, nijedan incident. Iako smo skratili prateće programe, imali smo ipak 200.000 posetilaca ove godine, što znači da je bilo više publike na glavnoj bini i u samoj Tvrđavi – rekao je Blagojević na konferenciji za štampu.

Ponedeljak nije lagan dan – pakovanje, odlazak i rastanak s Nišem. Svaki put nam teže pada jer sav taj džez nam teče venama. Ipak, odlazimo iz Niša u dobroj vibraciji, napojene duše. Priznajem, srca ne prestaju da nam pulsiraju u džez-sinkopama i već razmišljamo o 33. Nišvilu. Vidimo se, naravno!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Milica Gojković, Marta Đorđević, Ivan Spasić