Vinarija porodice Šijački je pored glavne seoske ulice, na kraju Banoštora, uzdignuta iznad same obale Dunava. Na travi neograđenog dvorišta i u podrumu je veća grupa ljubitelja vina sa čašicama u ruci. Pomalo snobovski, kako i priliči svakom razgovoru o prevrelom soku grožđa, hvale vrline kabern sovinjona, merloa, posebno šardonea, čije ime rado izgovaraju vešto kotrljajući slovo r preko jezika. Pogled na veliku i široku reku, kojom plove lađe raznih zemalja, impresivan je. Tu su i tamburaši, slasni zalogaji sremačke kuhinje, pesma... Veselje je trajalo sve dok se sunce nije približilo drugoj obali reke i vođa puta je morao da poziva na povratak.

I, kao što smo već primetili u sličnim prilikama ponovilo se i ovde. Svi su hvalili šardone, kaberne, merlo, a na kraju su kupovali italijanski rizling, nazvan po drevnom imenu Banoštora, još iz rimskih vremena Bononia. Tako se zove i porodična vinarska kuća. Opredeljenje gostiju za rizling nije nas iznenadilo, podsetilo nas je na onu dalmatinsku “hvali more, drž se kraja”.

Italijanski rizling iz podruma porodice Šijački, po mišljenju mnogih vinskih znalaca, najbolje je vino toga imena. Njegovu neponovljivu lepotu, punu profinjenih karakteristika i ugodnih nijansi karaktera ne znamo objasniti, radije ih pripisujemo “nečemu” u zemljištu i mikroklimi. Sve je tu priroda složila da ne može biti bolje za dobijanje vina posebne finoće. Blago talasasti reljef, s izraženim platoima, nadmorska visina, sume kativnih temperatura, tipovi zemljišta na lesnoj podlozi, sve su to pokloni prirode ugrađeni u ovo vino.

Vinovoj lozi na čarobnim bregovima iznad sela, poleglim prema reci i Dunav daje svoj nemerljiv doprinos da rađa grozdove iz kojih cedi ovo izuzetno vino. Stalna strujanja vazduha sa široke reke pomažu čokotima da odolevaju jakim mrazevima i smrzavanju, a leti reflektujući sunčevu svetlost poput velikog ogledala miluju lišće i grozdove podstičući ih u bogaćenju šećerom i aromama.

Boja vina je zelenkasto žuta. Aroma mu je puna, dobro izražena, čarobna, sortna, čvrsta, raskošna i bujna. Jačina je rizlingova, znači oko 12 posto alkohola. Kiseline su takve da osiguravaju primerenu svežinu. Ekstrakt mu daje punoću, a puna skladnost svih komponenti, govori o velikoj umešnosti u tehnologiji primenjenoj u njegovom nastajanju.

Italijanski rizling, inače, nije izbirljiv na jelo, ali, ako težite pravom savršenstvu, pokušajte ga složiti s ribom iz Dunava, po mogućnosti malo masnijom, šaranom ili somom. Naravno, rashlađenom na 10 do 12 stepeni Celzijusevih.

Petar Samardžija

Foto: privatna arhiva vinarije https://www.facebook.com/vinarijasijacki/photos, N. Stojanović, pixabay