Uncategorized

Simbolika i govor cveća

Simbolika i govor cveća

O tajnom jeziku cveća na slikama majstora kičice govori Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, direktorka Artis centra iz Beograda.

• Naši preci nisu imali mobilne telefone i nisu mogli da šalјu SMS (poruke) nego su poruke slali cvećem. Šta se njime poručivalo?

– Govor cveća je u onom kontekstu u kojem ga vi pominjete „izum” novijeg datuma. Naime, „patentirale” su ga žene u zenanima-haremlucima Carigrada, dakle u ambijentu u kojem je sloboda klasične komunikacije bila maksimalno limitirana, a u određenim situacijama i po život opasna. Tako su one, osuđene na izolaciju i tišinu, pronašle svoj „jezik”, koristeći cveće po kojem su vrtovi na Bosforu poznati, da bi rekle ono što misle ili osećaju. Lejdi Meri Vortli Montegju, supruga britanskog ambasadora u Turskoj u prvoj polovini 19. veka, bila je opčinjena ovim vidom komunikacije cvećem i trend je prenela u Englesku u kojoj će on tokom Viktorijanske ere doživeti pravi bum.

• Da li biste nam naveli neki primer?

– Od ruže, koja shodno boji i broju, može predstavlјati izjavu lјubavi (crvena), poštovanja (bela) ili lјubomore (žuta), pa do čitavih kompleksnih buketa pažlјivo biranih vrsta cveća, njihove boje i broja, koji u jeziku cveća ili florografiji, kako ovaj fenomen naziva nauka, predstavlјaju čitava „pisma”, reč je o zanimlјivom, romantičnom vidu komunikacije koji je obeležio 19. vek širom Evrope.“

• Da li kod nas ima sličnih primera?

– Kod nas jednu takvu, svakako romansiranu, epizodu opisuje naš slavni komediograf Branislav Nušić u obliku „dijaloga“ cvećem između jedne mlade, udate Turkinje sa beogradskog Zereka (Dorćol) i jednog Karađorđevog ustanika, rodom iz Makedonije. Razmenjeno je tu cveća, ali i drugih predmeta, posredovanjem kučenceta ove zerečke lepotice, sve dok jednog dana kučence, stalno podmićivano šećerom da poštu prenosi, ne stiže sa zrnom pasulјa u maramici. Za onoga ko zna „šifru”, a junak ove priče je tu bio nesumnjivo stručan, pasulј znači: „Izvol’te k meni noćas!”

• Bez obzira na to što živimo u XXI veku i dalјe imamo snažnu potrebu da važne događaje u životu obeležimo raznim ritualima. Jedan takav događaj je venčanje… Kakva je tu simbolika?

– Naše vreme karakteriše održavanje tradicije bez poznavanja i razumevanja suštine. Venčanja su možda najbolјi primer. U prošlosti je venčanje jedan kompleksni ritual krcat simbolima, ali i postupcima među kojima brojni imaju magijski karakter zaštite. Pre svega mlade, koja u okviru ovog ritual menja identitet preuzimanjem novog imena. Naravno, da sve neveste kroz vreme teže da na taj – svoj dan, budu lepe, da imaju posebnu odeću, da sve bude vrlo svečano. Danas, međutim, ceremonija venčanja ostaje samo na „površini” u tom estetskom momentu u kojem se prezentira ukus, bogatstvo, originalnost. U tom kontekstu je nedavno venčanje Amerikanke, mulatkinje, Megan Markl i princa Harija, predstavnika najdugovečnije i najuticajnije evropske monarhije, višestruko zanimlјivo.“

• Da li biste nam to objasnili na njihovom primeru?

– Ovde je pre svega reč o obredu opterećenom brojnim protokolima koji imaju za cilј da održe tradiciju, i to ne samo u njenom pojavnom smislu. Takav kontekst u doslovnom smislu vezuje ruke nevesti, koja se i te kako pita kako će izgledati njeno venčanje. Međutim, meni lično je bio zanimlјiv način sa kojim se Megan, sada vojvotkinja od Saseksa, izborila sa zadatim okvirom i uspela da dâ sopstveni „pečat” celoj priči.“

• Šta vam je tu posebno privuklo pažnju?

– Pre svega, krajnje je neobičan odabir zove kao cveta, koji će činiti osnovu mladine torte, a da podsetimo – mladina torta je u simboličnom smislu sama nevesta sa svim svojim vrlinama i želјama. Kolač, utoliko zanimlјiviji, kada je dobro poznato da su torte kralјevskih nevesta doma Vindzora još od doba kralјice Viktorije zapravo voćni kolač. S druge strane, zova je u tradiciji Britanije izuzetno važna bilјka, jer je zaštitnik doma i porodice. Od davnina se veruje da prisustvo zove štiti kuću od udara groma. Ona je bilјka paganske boginje vegetacije i plodnosti, ali i zaštitnica bračne lјubavi. Iako je crkva pokušala, a u cilјu hristijanizacije Ostrva, da zovu pretvori u zloglasno drvo oko kojeg se veštice okuplјaju na crni Šabat, verovanje u moć ove bilјke koja daje prekrasan, mirišlјavi cvet i simbolizuje ženski princip lјubavi i plodnosti, ne bledi. Otuda je izbor nove neveste u domu jedne stare monarhije vrlo zanimlјiv i duboko simboličan.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Galerija Matice srpske (Tamara Ognjević), Wikimedia, Pixabay

Izvor: Dnevnik