Tokom zime naša koža izložena je konstantnim promenama temperature. Iz toplih stanova i kancelarija, gde je najčešće vazduh suv, izlazimo na hladnoću. Često nam tada vetar i mraz dodatno isušuju kožu, pa je potrebna posebna nega da bi se koža zaštila da ne bi došlo do perutanja, pucanja i iritacije. Ruke ipak možemo da zaštitimo rukavicama, ali lice je uvek izloženo.

- Temperaturne razlike su jako velike i loše su za našu kožu. To je jedan od razloga, zašto nam koža na licu tokom zime deluje umorno i dobija onu sivkastu boju - rekla nam je Snežana Dukanac, autorka programa „Život bez bora“ i veoma posećenog bloga prirodne kozmetike.

Ono što je važno u bilo kom periodu godine je da vodimo računa o higijeni - sve što je u dodiru sa kožom treba da bude, pre svega čisto. Ako sami spravlјamo maske i kreme za negu najbolјe bi bilo da sastojci budu organski. Prirodnu kozmetiku bi trebalo da čine sastojci koji ne sadrže pesticide, antibiotike i druge hemikalije.

- Sve ono što je dobro da se jede, dobro je i da se stavlјa na kožu. Važna je i kombinacija sastojaka da bi efekat bio bolјi, ali bitno je istaći da ovakvi kozmetički preparati imaju ograničen rok trajanja, odnosno da su mnogo kvarlјiviji od industrijskih – napomenula nam je farmaceutkinja Aleksandra Obradović - to je zato što industrijska kozmetika sadrži konzervanse. A da bi bila privlačnija sadrži još mnogo materija kao što su boje, mirisi, omekšivači...

U suštini, ovi kozmetički proizvodi sadrže sintetičke supstance koje mogu da prodru  veoma brzo u krvotok i da se deponuju u organizmu i izazovu različite procese, posebno alergije.

- S druge strane visoka tehnologija omogućava blic efekat zbog specijalnih podloga koje su dobri nosači aktivnih supstanci koje se lakše otpuštaju. Sada su aktuelne nanočestice, micele, lizozomi koje mogu da prodiru u dublјe slojeve kože. Sve to čini ove preparate znatno skuplјim – istakla je magistar farmacije Aleksandra Obradović.

Prirodna kozmetika najčešće i nije skupa, mada se spravlјa od brižlјivo biranih sastojaka. Među njima je visoko pozicioniran med.

Umivanje medom

Lekovita svojstva meda su dobro poznata, a Snežana Dukanac nam je otkrila da med može da se koristi i za umivanje:

- Dobro je da se tokom zime u redovnu jutarnju negu uvrsti i umivanje medom. Ovaj trik mogu koristiti svi koji nisu alegični na med, bez obzira na životno doba i tip kože. Pored toga što je med odličan saveznik u borbi protiv bora, on je odlično antibakterijsko sredstvo koje će pomoći i u borbi protiv bubulјica. Osim toga što će nahraniti našu kožu, on će joj dati onaj preko potreban sjaj koji nekako svi izgubimo tokom zime. Dakle, operemo lice medom tako što na vlažnu kožu utrlјamo malo meda kao da je sapun. Potom lice isperemo mlakom vodom (nikako vrućom ili toplom) utapkamo višak vode lagano čistim peškirom. Nakon pranja lica sledi uobičajena nega.

Ružina vodica hidrira kožu i zimi

Zimi je vlažnost vazduha niska naročito u prostorijama u kojima boravimo, pa bi bilo dobro da se koži lica obezbedi vlaga. Koža se hidrira i iznutra, pa bi trebalo piti dosta vode, osim toga zimi su najpotrebnije namirnice bogate vodom, beta karotenom, vitaminima A, B, C i E, gvožđem, cinkom i omega 3 kiselinama. U hidriranju lica ružina vodica može biti odličan saveznik.

- Ne samo tokom leta, nego i zimi ružina vodica je prava blagodet za kožu. Uveče se lice blago istrlјa s medicinskom sodom bikarbonom (onom koja ne sadrži aluminijum) pomešanom sa malo meda, pa se umije. Višak vode se utapka peškirom, a nakon toga se lice dobro isprska ružinom vodicom i pusti da koža upija.

Na još vlažno lice utrlјati noćni serum protiv bora i na kraju namazati lice noćnom kremom – rekla nam je Dukanac. Prema savetima poznate blogerke ovaj tretman bi trebalo sprovoditi 3 puta nedelјno ukoliko imate masnu kožu, a ako imate suvu, jednom do dva puta nedelјno će biti sasvim dovolјno. Rezultati će biti brzo vidlјivi i već nakon prvog korišćenja na koži će se videti koliko joj tretman prija. Inače soda bikarbona je odlično sredstvo u borbi protiv slobodnih radikala koji su odgovorni za proces starenja kože, ali je sjajna i kao piling za skidanje mrtvih ćelija.

Maska od žumanceta

Po rečima Snežane Dukanac postoji jedna maska je idealna baš za zimski period:

- Potrebno je: 1 žumance, par kapi limuna i malo maslinovog ulјa.Sve dobro izmešati, naneti na čistu kožu lica i ostaviti da se stegne. Posle dvadesetak minuta oprati lice mlakom vodom.

Pakovanja za kosu

Osim kože lica i kosa je ta koja zimi često gubi sjaj. Kape, šeširi i sve ono što se zimi nosi na glavi svakako čine da kosa deluje lepo, uredno i negovano. Naročito se to odnosi na tanku kosu koja je inače sklona brzom mašćenju i lako izgubi volumen.

- I za ovakav problem postoji rešenje od sastojaka koje svako ima kod kuće. Uzme se 5 supenih kašika pavlake, jogurta ili kiselog mleka, 1 kašika sode bikarbone (najbolјe medicinske), 1 kašika svežeg soka od limuna. Svi sastojci se izmešaju i nanesu na kosu, maska se drži na kosi 40 minuta. Kosu normalno operite, a ako imate mali problem sa opadanjem kose koji nije neobičan za ovaj period godine, dodajte samo par kapi eteričnog ulјa lavande šamponu za kosu i problem će nestati – otkrila nam je Snežana Dukanac.

Postoji i recept za sve tipove kose koji je visoko kotiran na moskovskom konkursu „100 najbolјih recepata za negu lepote“. Pivo aktivira metabolizam i sprečava lomlјivost vlasi, dok seme lana daje kosi zdrav sjaj. Prema rečima Snežane Dukanac redovnim korišćenjem, prestaje opadanje kose, a dlaka dobije punoću bez obzira na to koliko je kosa tanka.

- Za ovaj recept vam je potrebno samo dva sajstojka: 1 kašika mlevenog lanenog semena, 2 dl piva. Preliti mleveno laneno seme sa 2 kašike klјučale vode i ostaviti 20 minuta da odstoji. Potom u to dodati pivo, pa dobijenu smesu utrlјati u kosu. Staviti plastičnu kesu i topao peškir i ostaviti da stoji 2 sata na glavi. Kosu oprati blagim šamponom. Vaša kosa će biti bujnija i sjajnija - poverila nam je Snežana Dukanac. Ove i mngo druge recepte možete naći na sajtu: http://www.snezanadukanac.com/.

Marina Jablanov Stojanović

foto: freepik, pixabay, pexels, Darko Ihas, privatna arhiva Aleksandre Obradović i Snežane Dukanac