Kako nastaje čarolija u boci
Baveći se temom lјubavi Platon je u „Gozbi“ smatrao da je Eros najvažniji bog i da bez njega ne bi postojao svet. I zaista, šta bi nas pokrenulo i nadahnulo da nema lјubavi. Ne bi se ništa stvorilo da nema Erosa.
Uoči praznika Svetog Trifuna, zaštitnika vina i dana Svetog Valentina, kada se slavi lјubav razgovaramo sa tehnologom vina Tatjanom Đuričić iz Novog Sada, koja je kreirala vino koje je prvi put u Srbiju donelo najsjajnije odličje sa velikog međunarodnog takmičenja. Bez lјubavi ne može da se stvori čarolija u boci. To se dokazalo prošle godine na vinskom takmičenja Dekanter u Londonu gde je platinastu medalјu osvojilo vino omnibus lektor 2015. vinarije Erdevik, a drugo Tatjanino vino kaberne sovinjon momentum vinarije Veritas iz Sremskih Karlovaca je osvojilo srebro, jer mu je za poen umaklo zlato.
• Šta više opija vino ili lјubav?
– Rekla bih da vino i lјubav idu jedno uz drugo. Za vino je potrebna lјubav, ali i obrnuto.
• A koliko lјubavi je potrebno da bi se napravilo dobro vino?
– Puno. Mislim da je lјubav jedna od najvažnijih stvari. Da bi se napravilo dobro vino tehnolog, enolog ili vinar mora da voli to što radi. Vino je odraz onog ko ga stvara.
• Kako ste vi uplovili u vinsku priču? Da li ste to oduvek želeli da postanete?
– Nisam iz vinarske porodice i moj dodir s njim su bila porodična slavlјa. Ni kada sam upisala Tehnološki fakultet, odsek za tehnologiju vrenja nisam mislila da će to biti moja profesija. Tek na četvrtoj godini kada smo obilazili vinarije i pivare sam shvatila da je to lep posao i da bih ja volela se nađem u nekoj vinariji.
• Da li vam je to uspelo iz prve?
– Na žalost, ne. Moj posao je bio u fabrici za preradu voća i povrća. Tamo sam izdržala jednu celu sezonu i shvatila da taj posao nije za mene. No, otišla sam u Navip pitala ih da li bih tamo mogla da odradim pripravnički staž i oni su mi dozvolili. Kada sam završila pripravnički staž desilo se da je stariji kolega postao direktor, pa se upraznilo mesto za tehnologa i na moju sreću sam to bila ja.
• Da li je bilo predrasuda da se kao žena bavite tehnologijom vina?
– Ne. Već na studijama u mojoj grupi su bile sve devojke. Kada sam počela da radim u Navipu tu su već bile dve koleginice. Možda se lјudima čini da se muškarci više bave ovim poslom, jer su oni vidlјiviji.
• Da bi neko postao dobar tehnolog vina šta osim znanja mora da poseduje?
– Potreban je senzibilitet, važno je da osoba koja se ovim poslom bavi ima dobro razvijeno čulo mirisa i ukusa. Zatim potrebno je vreme da se stekne iskustvo i da se uči u svakoj prilici: da se proba puno različitih vina, i ona dobra i ona koja imaju nekakve mane... Tako se učimo da znamo da li se proces odvija u dobrom smeru. Znači, potrebno je znanje, senzibilitet i iskustvo da bismo znali da prepoznamo kvalitet i proizvedemo dobro vino.
• Kako nastaje dobro vino? Kakva hemija se dešava između tehnologa i soka od grožđa da od njega nastane kvalitetno vino?
– Najvažnije je kvalitetno grožđe. Pre nego što se krene u proizvodnju vina mora da se radi u vinogradu. Da se odabere odgovarajuća pozicija, podloga i klon odabrane sorte grožđa. Za kvalitetno vino je važno da prinos u vinogradu bude mali – što manji prinos po čokotu – to bolјe, važno je i da sam grozd bude mali i da su bobice što sitnije. U sitnijim bobicama ima više šećera i aromatskih materija koje čine da vino bude kvalitetno. U šali kažem da je uloga tehnologa da to ne pokvari –nego da s lјubavlјu i znanjem pretvori grožđe u vino prepoznatlјivog sortnog mirisa, punog i kompleksnog ukusa, da ga odneguje i upakuje u flašu.
• Smatra se da na 45. papraleli vinova loza daje najkvalitetnije plodove. Naša zemlјa se baš nalazi na ovom uporedniku. Kakav je teroar Fruška gora i kakvo grožđe treba da se sadi na ovom prostoru po vašem mišlјenju?
– Fruška gora je izuzetno dobar lokalitet i na njoj može sve da se gaji na odgovarajući način. Dugo sam mislila da crveno grožđe koje se gaji na Fruškoj gori nije dobrog kvaliteta, međutim kada sam intenzivno počela da radim sa crvenim sortama grožđa dokazala sam sama sebi da nisam bila u pravu. Zapravo se ranije tako razmišlјalo, jer u industrijskoj proizvodnji vina je bila bitna količina i nije se toliko pazilo na kvalitet, pa samim tim ni vinogradima nije posvećivana dovolјna pažnja. Sada kada se o tome veoma vodi računa mi imamo kvalitetno crveno grožđe.
• Dokaz za to je i srebrna medalјa na Dekanteru prošle godine za kaberne sovinjon momentum vinarije Veritas gde ste osvojili i platinastu medalјu. No to nisu jedini vaši uspesi jedan od prvih je i Vinumov sovinjon kojem je zlato izmaklo za poen... Šta vam znače nagrade?
– Najponosnija sam na tu medalјu iz Pariza, jer u to vreme (2010. u Srbiji nije bilo puno vinarija koje su imale tako kvalitetna vina i to je bila jedna od prvih nagrada sa tako velikih internacionalnih takmičenja. Ona mi je zaista dala krila i vetar u leđa za dalјi rad, jer mi je pokazala da radim na pravi način. Od tada je naša zemlјa zaista jako napredovala u vinarstvu, ova platinasta medalјa jeste prva u Srbiji, ali mnoga srpska vina su dobijala i zlatne, srebrne i bronzane medalјe na Dekanteru i na mnogim drugim svetskim takmičenjima što znači da imamo dobre stručnjake, dobro grožđe i dobra vina.
• Šta je vama inspiracija?
– Putovanja. Mnogo volim da putujem. Ne mora biti mnogo daleko, ali je važno da se izmestim iz svakodnevice. To me opušta i puni mi baterije. Iz joge sam naučila da je važno biti smiren, neopterećen rezultatom i fokusiran na ono što radiš sada. Mislim da je jako teško biti u stalnoj žurbi i pod stresom, a istovremeno biti kreativan.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Slobodan Šušnjević, Freepik, Pixabay
Izvor: Dnevnik
