Put putujem

UVAC, NOVA VAROŠ I OKOLINA

pogled sa mosta u Puljcima Foto M Markovic

Odmor daleko od gužve

Novosadska porodica Pribić poželela je da letuje daleko od gužve turističkih centara i za svoju destinaciju izabrala Nacionalni park prirode Uvac. Privukla ih je reportaža objavljena na Mariniranju  u rubrici Put putujem. Maja i Danijel su sa devojčicama Dunjom i Ivonim otisnuli do Nove Varoši gde su iznajmili stan. Svoj odmor početkom avgusta su proveli na ovom divnom mestu kupajući se i uživajući u šumama, livadama u obilazeći okolina mesta i evo njihovih utisaka:

Novosadska porodica Pribić na jednom od vidikovaca

– Nadisali smo se vazduha, nagledali livada, šuma, starih sela, živeli na heljdi i siru. Mada su dani bili topli, noći su ovde ipak hladne, pa se lepo spava. Kupali smo se na Uvcu kod mosta u Puljcima, tu je voda bila manje hladna nego na jezeru, a plaža je, mada mala, sasvim lepa sa dobrim prilazom. Na njoj ne da nije bilo gužve, nego smo bili sasvim sami i uživali ovakvoj privilegiji – otkrila nam je Maja.

Vodopad na Sopotnici

Posetili su vodopad na Sopotnici gde postoji kružna staza dužine oko 2 km. Krenuli su od planinarskog doma u smeru obrnutom od časovnika, rečica hladna, a temperatura vazduha oko 33 stepena Celizjusa, terasica pod samim vodopadom. Proveli su oko tri sata na toj kratkoj stazi uživajući u prirodi koja okružuje Sopotnicu.

Sopotnica

– U povratku nailazimo na putokaz ka domaćinskoj kući Janjušević, kod kojih može da se  jede hrana iz ovog kraja, ali se mora ranije naručiti. Savetujemo da prvo svratite kod Janjuševića, a onda u razgledanje vodopada dok se pita peče. Tako da smo tada kupili sir, ali smo naručili za sutradan kada nam je porodica Janjušević donela hranu u Prijepolje: heljdopitu, kiselo mleko, maline, palačinke, kiflice sa džemom, sirom, hleb sa heljdom i domaći mladi sir u tankim kriškama. Sve uredno i lepo upakovano. Mnogo smo im zahvalni što su nas hranili, kao da smo njihovi. Od srca ih preporučujem ako navratite u ovaj kraj.

Porodica Pribić je obišla i vidikovce – pre svega vidikovac Molitvu i videli uživo svima poznat prizor meandara Uvca. Do ovog vidikovca su krenuli od Markove ravni, od koje do Molitve ima 5.6 km uske dobro utabane i usekle staze. Bila je avantura proći kroz visoku travu, žbunje, trnje, pa i krošnje manjih stabala, ali kada su stigli do vidikovca Molitva - prizor je bio magičan, kao na svim fotografijama ili video snimcima. Sve vreme ih je pratio iskusni „rendžer” – crni pas.

– Ni ovde nije bilo gužve, mada je mesto popularno. Stazu nije bilo lako savladati. Posetili smo i vidikovac Ledeni pogled, koji se nalazi se iznad Ledene pećine. Moguće mu je prići sa vode, a i popularnim džip-turističkim turama. Do njega se lako stiže i peške, a staza je širok kolski put. Pogled je jednako lep kao sa Molitve koja mu je preko puta. Nedaleko od Ledenog pogleda nalazi se Veliki vrh, po meni najlepši vidikovac, sa njega se vidi sve daleko koliko ne možete zamisliti, nema mu kraja – oduševljeno nam je rekla Maja i nadovezala se – na vidikovcu kod etno sela Vranješ nam je pozirao beloglavi sup. Moj muž je bio presrećan. Meni je staza do vidikovca bila neobična, lepo označen put je vodio pored malih jelkica.

Etno selo Štitkovo

– Posetili smo i etno selo Štitkovo. Tamo je jedan starac odmah prišao mom mužu da onako muški porazgovaraju, odakle smo i šta ima novo...Započeo je i priču kako je napravljena nova škola, ali nema đaka... Mala crkva, jezerce i jedan ugostiteljski objekat. Prošetali smo kružnom stazom iznad sela, ali na žalost ništa posebno, jer nema puno toga da se vidi. Potom smo u povratku iz Štitkova otišli do Savine stolice – iznenadili smo se, još jedan vidikovac na meandre uvca, nema ljudi mogli smo dugo uživati. Staza je kolski put koga bageri upravo uređuju, a vidikovac očigledno nedavno dopunjen sa nadstrešnicom.

I plastovi sena mogu biti zabava

Porodica Pribić je obišla i Radoinjsko jezero, ali im se nije dopalo. Drezga je svuda, uređen je mali prilaz u vidu plastičnog mola, muzika iz ugostiteljskog objekta glasna i njima ne dopadljiva, a na to malo plaže okupilo se dosta ljudi. Smatraju da nije lepo mesto za kupanje, a nije ni za pecaroše, jer nema mira. Nedaleko od Prijepolja i Pljevalja u Jugozapadanoj Srbiji nalazi se planina Kamena gora gde se nalazi čuveni Sveti bor.

Kamena gora
Sveti bor

– Na Kamenoj gori je vazduh je odličan, a vetar jak. Od planinskog doma idemo ka Svetom boru, kažu da je star preko 400 godina, zatim pokušavamo da pratimo stazu 6 izvora, ali nema markacija, ili ih mi ne vidimo. Šetamo širokim kolskim putem, umorilo nas silno kamenje. Jedva da smo ikog sreli. Vetar je ostavio najlepši utisak. Uputili smo se do sela Tičije polje do kog vodi put preko lepih brda. Vetar na prolanku i vidik čine ovaj izlet lepim. Selo je malo, ni desetak kuća, domaćini nas pozdravljaju, zovu na kafu, željni divana, preporučuju seoski izvor da se tu osvežimo.

Selo Tičije Polje

Na Zlataru je, prenosi nam Maja, sve uređeno i organizovano, uređena široka, staza po debelom sloju borovih iglica do vidikovca, deci interesantna trim staza kod oronulog ogromnog rehabilitacionog centra. Upoznajemo animatore na dečijem letnjem kampu, adrenalin park, sportski tereni… Videli smo start čuvenog zip lajna, ali ne radi… Utisak je da im nedostaje pekara sa domaćim proizvodima, mada postoji restoran i kiosk na kom se prodaje hrana.

– Obišli smo i kanjon Mileševke, staza počinje edukativnim tablama, klupicama, markacijom, čak i lepim drvenim korpicama za smeće, deluje pitomo i provereno, ali obrušene stene govore suprotno. U nedoumici smo, hvatamo decu za ruku, žurno hodamo. Prošli smo 4 tunela, zapisi kažu da je tu planiran put, ali se odustalo...Prizori obrušenih stena se ponavljaju... Pred nama je uska staza, a dole u kanjonu Mileševka, Danijel će pokušati sam da nastavi, ali uskoro odustaje… U podnožiju klisure je lepo uređen restoran „Kanjon” sa zoo vrtićem (koke, zeke,kozice i konjići ) radost za decu. Tu je i solidno dečije igralište. Ispred restorana žena prodaje koziji sir i surutku u prahu. Nudi nas sitom – to su dugo kuvane jabuke, a od 100 kg jabuka dobije 15 kg site, ne stavlja se šećer, a te divlje jabuke su slatke. Za ovaj specijalitet traže 10 evra po tegli. Na samom ulasku u restoran su bazeni sa pastrmkama raznih veličina, voda je protočna iz Mileševke. Ovde se možete odmoriti i osvežiti.

Flora i fauna jugozapadne Srbije

Od restorana ka Savinoj pećini i tvrđavici Hisardžik vodi asfaltni, ali uzak i oštećen, put. Uspon je neprijatno velik, da su znali Pribićevi ne bi išli tuda, jer postoji mnogo bolji put kojim su se vratili.

– Otišli smo i do Prijepolja, prošetali parkom, naišli na zanimljive klupe u deblima koje izbaci Lim, okupali se u Limu, koji je tu hladan, ali ne i leden, brz i plitak. Mi smo legli u plićak na kamen i voda nas je taman prelivala. Napominjem da nije to mesto za plivanje, nego samo za osveženje. Ima mala plaža sa zalivom u kom se deca brčkaju, kafić je pretpostavljam to organizovao. Nije gužva, tek po neko.

Osim toga Pribićevi su bili u kanjonu Kratovske reke, kažu da je staza bila markirana, ali se tokom puta gubi markacija i odustaju. Bili su sami i plašili su se da se ne izgube. Kupali su se i kod pešačkog mosta u Puljcima ispod koga je Uvac zelen. Voda je prijatno sveža, ali put do plaže je naporan.

Pogled sa mosta u Puljcima

Grad Priboj, nije ostavio baš neki utisak na ovu novosadsku porodicu: zapušten, oronuo, prljav, a u centru psi lutalice… Kokin Brod, potopljeni gradić ili Zlatarsko jezero. Parkig pun, a na plaži retko ko, kupaju se dva psa lutalice. Usluga motela više privlači pažnju, voda je hladna, hladnija od one na plaži u Puljcima, čista, zelena, plaža je od gline, podloga žulja kada se ide bos, plićak je kratak, a dno meko, glina se odranja pod stopalima, deci se to dopada.

Vrhunski doživljaj u Arilju: sladoled sa prelivom od domaćih malina i borovnica

– Posetili smo i Arilje, cilj nam je bila Vodena pećina, koja je na oko pola sata vožnje iz Arilja. Navigacija nas je navela na 10 km truckavog puta, jer idemo iz Nove Varoši, da smo prišli iz Arilja put bi bio sasvim dobar. Vi se nedajte prevariti. Na prilazu divlje preukusne kupine, dalje staza sve uz vodu, pravimo pauze hladimo stopala, voda je čista kao za piće, napravljeni su mostići… Dolazimo do pećine manje i glavne pećine sa vodopadom, ušli smo samo u prvu dvoranu, jako je hladno za nas, jer je spolja 36 stepeni Celzijusa, zato bi bilo dobro da se ima neki duks ili jakna. Vredi je posetiti. Staza je sasvim lepa. Posetetili smo grad, park, skulpturu devojke sa malinama i našli sladoled sa prelivom od domaćih malina i borovnica, višnje su nam stavili na dno čašice. Ugođaj je bio na vrhuncu! Sretna deca sretna ja – kaže Maja i završava svoju priču o poseti ovom divnom kraju Srbije.

Priredila: M. Jablanov

Foto: M. Marković, D. Pribić, M. Obućina, M. Jablanov