ŽABALJ: JEGRIČKA

Ravnica je kao more – predeo koji nema ni početak ni kraj. A kakva bi onda mogla biti prava, vojvođanska reka nego baš takva bez početka i kraja? Slutite, to je Jegrička – i u pravu ste. Ona nema klasičan izvor, prosto nastaje zapadno od Despotova, sa oboda Telečke lesne zaravni na mestu gde se visoke podzemne vode spajaju sa onim na površini nastalim od padavina. Kao da je iz same ravnice iznedrena...

Smatra se da ime Jegrička potiče od mađarske reči éger, što znači jova – tako je Egerka lokalnim izgovorom i vremenom preraslo u Jegrička. Inače, jova je vrsta drveta iz porodice breza koje raste isključivo na vlažnim, močvarnim i plavnim terenima, upravo tamo gde su podzemne vode. To svedoče i geografski opisi Bačke iz XIX veka koji se čuvaju u Matici srpskoj. Po njima je Jegrička u vreme obilnih kiša postajala nepregledno more koje je spajalo sela, dok bi za vreme letnjih vrelina skoro presušila i pretvarala se u niz zelenih „oka“ (jezeraca) spojenih trskom.

Pre opsežnih ljudskih intervencija, Jegrička se, sa svojih 65 kilometara toka, na svom istočnom kraju, nizvodno od Žablja, razlivala u ogroman rit i gubila u Tisi. Danas je taj sistem kanalisan pa se u sklopu hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav (DTD) ona kontrolisano uliva u Tisu preko crpne stanice „Žabalj”. Ipak, njena priroda, njena ćud se nije promenila – ostala je barska. Nije ni čudo što Žabaljčani i danas, kada idu na Jegričku kažu „idemo na baru“.

Jegrička mi je poznata kao pecaroški raj i mislila sam da sve o njoj znam, a onda, ukazala mi se prilika da je ponovo posetim sa novinarima FIJET-Srbija kao gost TO opštine Žabalj. Naša prva stanica je bila sedam kilometara od Žablja salaš „Bojanić“ Milenka Bojanića. Smešten pored same obale, ovaj salaš omogućava da se reka bolje upozna i da se na pravi način uživa u njoj.

– Imamo šest kajaka, pedaline, a tu je i katamaran „Eko-avantura“ čiji je vlasnik TO opštine Žabalj. Na katamaran može da stane 12 osoba, a vožnja traje onoliko koliko naši gosti imaju vremena, pola sata – sat, a može i duže jer je ovde gost na prvom mestu – upoznaje nas s ponudom plovila Milenko.

Salaš Bojanić je lepo uređen i izgleda bajkovito, a prostor je potpuno prilagođen deci kako bi mogla bezbedno da se igraju i trče bosonoga. Naravno, i za nas starije bilo je pravo uživanje da sednemo pored bokora ruža ili da se ljuljuškamo pored Jegričke. Ipak, moram priznati da sam jedva čekala trenutak kada ćemo zaploviti „Eko-avanturom“. Na mestu gde smo se ukrcali Jegrička nije mnogo široka pa je bilo pravo iznenađenje za nas kada smo ploveći njome došli do dela gde obale nisu bile tako blizu jedna drugoj.

– Ovo je tek manji zaliv, a nizvodno postoji još jedan, čak četiri puta veći, gde širina Jegričke dostiže 1,4 kilometra – otkrio nam je Milenko Bojanić tokom vožnje katamaranom.

Ploveći Jegričkom primetili smo mnoštvo ptica, a od domaćina saznajemo da na ovoj reci živi čak 198 vrsta! Među najbrojnijim stanovnicima tršćaka su čaplje, čigre i divlje patke.

– Zaštitni znak Turističke organizacije opštine Žabalj je siva čaplja, jer je reč o izuzetno korisnoj ptici, dok su labudovi, s druge strane, prilično problematični. Ima ih mnogo, izrazito su agresivni i narušavaju ovdašnji biodiverzitet – objašnjava nam direktor TO opštine Žabalj Sergej Zaporožac.

Mada deluju atraktivno, labudovi spadaju u veoma proždrljive i teritorijalne ptice. Kada sviju gnezdo i dobiju potomstvo, odbrambeni instinkt oba roditelja dostiže maksimum. Svako živo biće – od drugih ptica do vidri, preko pasa na obali, pa do samih ribolovaca – za njih predstavlja direktnu pretnju. Zato jedan par obično zauzima stotine metara rečnog toka, svesrdno braneći svoju teritoriju.

U Parku prirode „Jegrička” do sada je registrovano oko 80 vrsta biljaka, među kojima su i izuzetno retki, ugroženi primerci koji su u ostatku Vojvodine gotovo nestali usled isušivanja močvara. Priobalni pojas, koji sprečava eroziju i pruža savršen zaklon pticama i ribama, čvrsto drže trska i rogoz. Među njima se nađe i žuta barska perunika, koja ulepšava obalu tokom maja i juna. Ipak, cvet koji ukrašava vodene površine ovog parka prirode je lokvanj.

– Vizuelni simbol Jegričke i strogo zaštićena biljna vrsta je beli lokvanj koji cveta tokom najtoplijeg dela godine, a kada dani postaju kraći i hladniji, njegovo cvetanje polako jenjava – potvrđuje nam Milenko Bojanić.

Prema rečima naših domaćina Jegrička je jedno od njegovih najstabilnijih utočišta. Krupni listovi lokvanja prave hladovinu ribama i smanjuju isparavanje vode tokom vrelih bačkih leta. A u ovoj sporoj reci bogatoj vodenom vegetacijom dominiraju ribe koje vole mirnije vode: šaran, apsolutni kralj Jegričke, štuka, babuška, deverika i linjak kome je ovo jedno od poslednjih sigurnih utočišta. Među ekološke raritete i zaštićene vrste spadaju čikov i mrmorak (gabor).

Iako je ovo reka „bez početka i kraja“, naša plovidba njome morala je da se završi. Jegrička nas je sve osvojila svojom iskonskom lepotom. Želimo da se ta lepota sačuva i za generacije koje dolaze. Zato nam je drago da ovaj salaš posećuju i deca. Upravo ovde, okruženi prirodom, mališani mogu da nauče kako se ona voli, čuva i štiti.

Zahvalni na ovom doživljaju, već sada znamo – na Jegričku ćemo se sigurno ponovo vratiti jer je ona zanimljiva tokom cele godine, a katamaran „Eko-avantura“ je prema rečima naših domaćina opremljen za plovidbu svim godišnjim dobima – prava avantura, zar ne?

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje