Blagotvorni i vazduh i voda
Sokobanja je naša najstariju banja koja se organizovano bavi turizmom skoro dva veka. Smeštena je u Zaječarskom okrugu, u sokobanjskoj kotlini na 400 m nadmorske visine. Kroz nju protiče reka Moravica, a okružena je planinama Rtanj, Ozren i Devica. Kao priorodno lečilište Sokobanja je poznata još iz rimskog doba. Za vreme Turaka na ostacima rimskih termi podignut je amam, odnosno tursko kupatilo.
Za Sokobanju je vezana krilatica našeg čuvenog dramskog pisca Branislava Nušića: „Sokobanja, Soko grad - dođeš mator, odeš mlad!“ Osim Nušića, ovde su rado svoje vreme provodili i drugi naši poznati pisci: Isidora Sekulić, Meša Selimović, Stevan Sremac, a Ivo Andrić je ovde živeo i pisao za vreme Drugog svetskog rata. Rado se i posle vraćao, tako da u hotelu „Moravica“ postoji spomen-soba u apartmanu 144 u kojem je odsedao naš nobelovac. Baš zbog te svoje duge tradicije, zanimljivo je bilo čuti šta je naučeno iz prošlosti i kakvi su planovi za budućnost:
– Iskustva su velika, ne samo u institucijama, nego i kod svakog stanovnika Sokobanje, jer gotovo da ne postoji domaćinstvo koje se na direktan ili indirektan način nije bavilo turizmom. I moj primer je takav, pošto sam deveta generacija koja je rođena i živi u Sokobanji, mogu reći da se ne samo moja prababa, nego i sve naredne generacije bavile izdavanjem soba turistima. To veliko iskustvo nas je naučilo da pratimo promene, odnosno da sledimo želje i zahteve turista da bismo mogli da i nadalje budemo dobri domaćini – otkrio nam je direktor TO Sokobanja Ljubinko Milenković.
Ono što očekuju u budućnosti su, prema rečima Milenkovića, infrastrukturne promene – skraćenica puta od koridora 10 do Sokobanje, jer turizam ne čine samo dobri hoteli i usluga, nego i dobra putna mreža. Sledi privatizacija hotela Zdrvaljak, najvećeg hotela u banji koji je bogat sportskim terenima. U planu je da se uredi, ne narušavajući prirodu, deo parka Lepterija – Sokograd koji se nalazi na desnoj obali Moravice. Zatim se na brdu Popovica planiraju različiti rekreativni sadržaji. A zamisao turističkih poslenika je da ljudi na kvalitetan način provedu veći deo dana u prirodi, jer je osnovna blagodet Sokobanje upravo njen izuzetan vazduh.
Danas kada je priprodna sredina degradirana, Sokobanja je jedna od retkih opština koja je uspela da je očuva. Naime, ona je prva ekološka opština u Srbiji. Zapitali smo Milenkovića šta bi turista mogao da poseti kada se nađe u ovom kraju:
– Ovde vam svaki dan može da bude drugačiji – možda je i to razlog što Sokobanja beleži najduži boravak turista od svih destinacija u Srbiji. Naglasio bih da na teritoriji naše opštine postoje 32 lokaliteta koja su uređena za celodnevni boravak turista: Ozren, izletište Očno, Kalinovica, izvor reke Moravice, Seselačka pećina, Vrčansko jezero, Bovansko jezero, vodopad Ripaljka... Svakako je tu i uspon na Šiljak, vrh na Rtnju koji traje oko dva i po sata. Pogled po lepom vremenu seže do ušća Save u Dunav, do Kopaonika, a vidi se i Stara planina.
Planine koje je okružuju, izuzetna ruža vetrova i velika koncentracija negativnih jona, čine da vazduh u Sokobanji i okolini „miluje“ pluća i okrepljuje ceo organizam. Bronhitis, bronhijalna astma, astma… uspešno se leče i to kako inhalacijom, tako i samim boravkom u prirodi. Obilje lekovitog bilja, zdrava hrana i odsustvo industrije čine Sokobanju pravom ekološkom oazom.
– Sokobanja je i vazdušna banja. Na Ozrenu je Specijalna bolnica za plućne bolesti, jer je blagotvorno mesto za plućne bolesnike, a pogoduje i za lakša nervna obolenja. Na Očnom postoje ruže vetrova koje na prirodan način spuštaju očni pritisak. Jedinstveni smo po tome u Evropi. Slabo se to zna. U Sokobanji imamo različite izvore lekovite vode, kod turskog amama voda je blagotvorna za reumatska obolenja i ženske bolesti. Postoji izvor koji mi zovemo Limun banja čija je voda dobra za kosu i kožu – otkrila nam je Julka Zelenković, šef recepcije Specijalne bolnice i hotela „Banjice “.
Za sve one koji vole da posete i neku kulturnoistorijsku znamenitost Sokobanja s okolinom ih neće razočarati. Sokograd, srednjevekovno utvrđenje udaljeno od Sokobanje 2 km, je jedna od znamenitosti ovog kraja. Sagrađeno je na temeljima rimske trvrđave u doba Nemanjića, a razrušeno 1413. godine. Po njemu je Sokobanja dobila ime.
– Turistima bih preporučio da obiđu Milošev konak u centru Sokobanje, crkvu Svetog preobraženja Gospodnjeg i osnovnu školu (sada se rekonstruiše). Tu je turski amam, koji je još u funkcji i ispod kojeg su glavni termalni izvori. Star je pet vekova, sagrađen je na temeljima rimskih termi. U ženskom delu hamama je autentični mozaik iz rimskog perioda. Trenutno je samo namenjen lečenju, jer sve SPA i velnes usluge nije moguće koristiti za vreme dok traje vanredna stituacija zbog korone.
Osim kulturnoistorijskih spomenika i prirodnih lepota turiste privlače i lokalna gastronomska ponuda. Zanimalo nas je šta bi turista koji dođe u Sokobanju trebalo obavezno da proba:
– Pošto smo veoma posvećeni očuvanju životne sredine i nemamo zagađivača ovde je hrana odličnog kvaliteta. Preporučio bih da se proba sokobanjski sir koji je izuzetnog kvaliteta, jer mi ovde ne pravimo kajmak, tako da je punomasan. Neizostavno probajte i sokobanjsku jagnjetinu, naše orahe i med koji su odličnog kvaliteta - otkrio nam je Ljubinko Milenković direktor Turističke organizacije Sokobanje.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: V. Jovanović, S. Budimirović, TO Sokobanja