Pevanje o nektaru od grožđa nije bilo zabranjeno
Utemeljitelj islama, prorok Muhamed bio je krajnje jasan: „Bog je prokleo vino i svakog koji ga pije, koji ga lije, koji ga prodaje, koji ga toči, i onog za koga se toči, i ko ga prevozi, i za koga se prevozi, i ko uživa u novcima zarađenim od vina.“
Zaboravio je one koji pevaju o vinu, brojne muslimanske pesnike koji su slavili vino i pijanstvo. U arapskoj peziji, koja pripada porodici velikih svetskih književnosti, vino, ljubav i vera su isprepleteni. Za mnoge od njih, kako kaže naš pesnik Jovan Zivlak, vino je isto što i ljubav, oboje porađaju ekstazu za koju bi i život dali, pretpostavljajući rumeni sunca sjaj vinu. Vinske pesme pišu u kulturi koja u vinu vidi posebnu blagodet života.
Vino je pravljeno od nekoliko vrsta datula (urmi), meda, pšenice, ječma, grožđa. Do pojave islama mnogi obični ljudi su ga pili, pilo se na dvorovima kalifa i među pesnicima, a slavljeno je u poeziji među misticima kao simbol ekstatičkog zanosa i približavanja Bogu. Iako je vina od grožđa bilo veoma malo, mnogi su, od Sirijaca do arabljanskih plemena, tražili da se ono zadrži u upotrebi kao lek, ali im je kalif Omar, na reči da vino leči bolest, odgovorio da je ono samo bolest.
Opšte stanovište je, utemeljeno na tumačenju Kurana i drugih svetih spisa i propisa islama, da je vino vrelo svih zala. Zabrana pijenja vina proširila se takođe na sve vrste alkohola. Arapski hrišćanin, pesnik Al-Ahtal (VII vek) polemički će reći da nikada neće poštovati zabrane i da će i dalje blaženo vino vazda piti.
U Persiji, zemlji duge enološke tradicije, ljubav prema vinu oduvek je bila najjača, najmanje prikrivena u muslimanskom svetu. Persijska književnost je jedna od velikih pojava svetske kulture. Zabranjenom piću dala je svoje najbolje pesnike. Uvereni da vino i prestup, žestoko bude maštu i nadahnuće, a da voda i pokoravanje razvodnjavaju talenat. Persijski duh bio je sklon poeziji, jezik pogodan za versifikaciju. I dvorski element regionalnih vladara pogodovao je razvoju poezije, zbog velikog broja narudžbi za koje su pesnici dobro nagrađivani. Na pojedinim dvorovima boravilo je i po nekoliko stotina pesnika, a jedan je biran za pesnika laureta.
S obzirom na stanovište islama prema vinu, mnoge pesme mogu se shvatiti kao pohvale vinu i njegovoj raskošnoj snazi utehe u stvaranju zadovoljstva ili kao posvećenje božjoj egzistenciji i svemoći. Među mnogim drskim i kažnjavanim pesnicima, kod nas je najpoznatiji Omar Hajam (Omar Khayyam) autor rubaija (strofa od četiri stiha), rođen je u Persiji 1048. godine naše ere. Ovaj pesnik, ali i veliki matematičar algebrista i astronom, kod nas nije ništa manje citiran od naših narodnih pesnika. Njegove rubajie (katrene) kojima slavi vina svoga kraja Širaza, slobodoumno i epikurejski, čuju se u bezmalo svakom našem razgovoru o vinu. Evo jedne od njih:
„Pre no što te vreme i kob iznenade,
reci da ti vino ružicu rashlade:
jer ti nisi zlato, ludi stvore, da te
u zemlju ostave i posle izvade!“
Petar Samardžija
Foto: N. Stojanović, wikipedia.org, Pixabay