Put putujem

Kako je pao Konstantinopolj

Fall of Constantinople Wikipedia

Pad Vizantije

Da bi se shvatilo kakva blaga sve Instanbul krije mora se malo zaviriti u istoriju. Ova tema se nametnula sama po sebi, a po mom osećaju ključni trenutak za ovaj grad je kada je on osvojen i pripao otomanskom carstvu. Tada je je propalo veliko vizantijsko carstvo i posledice su bile dalekosežne za celokupnu evropsku kulturu.

Konstantinopolj – bogat i velik trgovački grad na izuzetnom strateškom mestu bio je prestonica moćnog vizantijskog carstva nepunih 1.000 godina. Grad je u svakom pogledu kako ekonomskom, tako društvenom, kulturnom, umetničkom bio prava svetska prestonica. Baš zbog toga je i bio česta meta osvajača.

Mehmed II Osvajač je osvojio Konstantinopolj u svojoj 21 godini, samo nakon dve godine kako je postao osmanski sultan. Odmah na početku svoje vladavine raskinuo je dotadašnju dvorsku tradiciju i pogubio svoju braću, koja su mogla da smetaju njegovoj vladavini ili da je dovedu u pitanje. Tako je uveden strašan običaj bratoubistva u vladarskoj porodici koji će se primenjivati pri svakoj budućoj promeni i dolasku na vlast novog sultana.

Prema kazivanjima vizantijskog istoričara Duke od samog stupanja na presto Mehmed II je bio opsednut osvajanjem Konstantinopolja. To potvrđuju i podaci da je pre opsade potpisao ugovore s Ugarskom i Venecijom, da bi se osigurao od njihovog mešanja u sukob s Vizantijom.

Prvo je sagradio na evropskom tlu tvrđavu Rumelijski hisar, koja se nalazila nasuprot Anadolijskom hisaru, tvrđavi sa azijske strane i njima na najužem suženju kontrolisao prolaz kroz Bosfor. Ipak Vizantija je držala ulaz u Zlatni rog tako što je debelim lancem sprečavala ulazak nepoželjnih u ovaj zaliv. Danas se ovaj lanac čuva se u Vojnom muzeju u Istambulu gde se može i videti. Veličina i debljina njegovih alki je impresivna.

To je bio više nego jasan signal tadašnjem vizantijskom vladaru Konstantinu Dragašu da se priprema opsada carskog grada, pa je i Vizantija pokušavala da sklopi saveze koji će joj osigurati pomoć, ali se njima ništa nije postiglo, jer je postojalo jako antilatinsko rasploženje, pa se u Carigradu među stanovništvom govorilo da je bolji „turski turban, nego katolička mitra“.

Neposredno pre početka neprijateljstava između Osmanlija i Vizantije mađarski graditelj topova Urban ponudio je Konstantinu Dragašu svoje usluge u predstojećem sukobu. Međutim, u carskoj kasi nije bilo dovoljno sredstava, zbog čega je njegova ponuda da izgradi topove koji bi pomogli u odbrani grada morala biti odbijena.

Urban se nakon toga okrenuo Mehmedu II, koji ga je dočekao otvorenih ruku isplativši mu trostruko veću sumu od one koju je tražio. To se pokazalo kao dobar potez, jer je Urban kostruisao top čija je cev bila dugačka 8,2 m, a imala obim 3 metra gde se top punio, a 1 m gde se ispaljivala. Nazvana je Vasilevs (na grčkom car) i đulad za njega su bila prečnika 75 centimetara, a bila teška oko 600 kilograma! Prema navodima Ransimana ovaj top je doprineo konačnom padu vizantijske prestonice, dok drugi istoričari smatraju da je imao više psihološku ulogu.

Držeći se islamskih tradicija, sultan Mehmed II pozvao je stanovnike na predaju, obećavši sigurnost za njih i njihovu imovinu, a takođe je ponudio Dragašu da preda grad, nakon čega bi mu bilo dozvoljeno da se bezbedno povuče u Mistru i da njom upravlja, kao suvereni vladar Morejske despotovine. Međutim, kada se grad osvoji na juriš, njegovi stanovnici više nemaju nikakvih prava. Osvajačima se dozvoljava da tri dana neograničeno pljačkaju, a bivše bogomolje, kao i sve druge zgrade, postaju svojina pobednika koji njima može raspolagati po sopstvenoj volji. Na sultanovu ponudu Dragaš je odgovorio rečima: „Predaja grada nije niti moje lično pravo niti pravo bilo kog pojedinca koji u njemu živi, jer je naša zajednička odluka da poginemo svi zajedno, a ne da spasemo svoj život".

Taktika kojom je osvojen Konstantinopolj je bila do tada neviđena, a to je bio prevoz brodova kopnom. Naime, pošto je ulaz u Zlatni rog bio blokiran lancem i brodovima koji su ga čuvali, sultan je smislio da brodove preko brda Pera (sada se zove Galata) na balvanima prebaci unutar zaliva Zlatni rog. Tako je preko noći prebačeno 70 brodova! Njihovo prisustvo u zalivu Zlatni rog imalo je više psihološki značaj nego borbeni, jer turski mornari nisu bili tako vešti kao vizantijski i đenovski (koji su pritekli u pomoć).

No, ova taktika je bila prelomna i usledili su napadi na grad. Priča se da suočen s jakim turskim snagama Konstantin Dragaš, poslednji vizantijski car, skida svoj purpurni plašt i izdaje naredbu „Juriš!“. Za njim kreću između ostalih Teofil Paleolog i Dimitrije Kantakuzin. Niko od njih koji su krenuli na redove janičara više nije viđen živ.

Postoji legenda da je anđeo Konstantina Dragaša pretvorio u mermernu statu i sakrio ispod Zlatne kapije (slavoluk nekadašnjeg Konstantinovog Novog Rima) i da će se probuditi kada hrišćani oslobode Carigrad. Posle čega će ući u grad kroz Zlatnu kapiju, kroz koju su vizantijski carevi trijumfalno ulazili u grad.

O tome koliko se u ovu legendu verovalo i veruje govori činjenica da je Zlatna kapija i dan danas zazidana!

Konstantin Dragaš, poslednji car Vizantije je kanonizovan i on je jedan od svetaca u pravoslavnom hrišćanstvu.

Pad Konstantinopolja je označio i pad vizantijskog carstva i početak jednog novog perioda u istoriji naročito za balkanski deo Evrope. Utorak, dan kada je pao ovaj carski grad, Grci i dan danas smatraju nesrećnim danom. Nećaka cara Konstantina, Zoja (Sofija) Paleolog, se 1472. udala za moskovskog kneza Ivana III Velikog, donevši u Kremlj vizantijsku kulturu, običaje i protokol. Zahvaljujući njoj, Moskva je postala poznata kao Treći Rim, a za vladavine njenog muža Ivana III Moskovska kneževina se utrostručila i postala Rusija…

Zauzevši Carigrad Turci su presekli glavnu trgovačku vezu Evrope i Azije i na neki način podstakli pokušaje da se do Azije stigne morskim putem, što će dovesti i do otkrića Novog sveta. Veliki broj učenih ljudi iz Vizantije otišao je na zapad noseći sa sobom antičku mudrost i znanja što je svakako uticalo na pojavu humanizma i renesanse u evropskoj kulturi.

Nisu samo ljudi otišli iz Konstantinopolja, puno toga je odneto, između ostalog čuveni konji na crkvi Svetog Marka u Veneciji su upravo iz Konstantinopolja! Tako to biva kada se točak istorije zavrti...

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Wikipedia, Wikimedia, Pixabay, M. Stojanović

Izvor: Wikipedia, enciklopedia Britanica