Zdravi bili

KAROLINA ESE, KOZMETOLOG O LAVANDI

NAJAVA Mariniranje Karolina Ese Foto T Tamas

Mediteranski šmek panonskog mora

Odnedavno na poljima naše ravnice miriše lavanda. Vojvodina ima tradiciju uzgajanja lekovitog bilja, ali, uglavnom su to kamilica, nana, bosiljak, neven... Pa, ipak, lavanda nas je sve do skora podsećala na Jadran ili nam je njen opojan miris mogao da dočara nepregledna ljubičasta polja Provanse. Sada se u naše Panonsko more, na našu ustalasanu ravnicu doselio Mediteran i zanosno nam miriše. Na jednom takvom polju, mirisnom i cvetnom na Telečkoj zaravni kod Kule sreli smo Karlinu Ese, kozmetologa. Ova mlada, vredna i sposobna žena poželela je da svoj život oplemeni i promeni tako što će gajiti lavandu. Zamolila je roditelje da joj ustupe komad zemlje namenjen za vikendicu koju nikada nisu izgradili da bi na njemu pokušala da sagradi svoje snove.

- Kada sam se drugi put razbolela i našla se na istom odeljenju u Kamenici i zamalo u istoj sobi, shvatila sam da neke stvari moram da promenim u životu ukoliko želim da u njemu ostanem. Razmišljala sam šta je to što bi mi bilo i radost i potpora. Znala sam da male stvari pokreću lavinu. Poslušala svoje srce i okrenula se prirodi.

• Koja je to mala stvar koja vas je pokrenula?

- Setila sam se komada zemlje mojih roditelja i zamislila sam da tu sadim lekovito bilje, a pre svega lavandu. Dok sam se oporavljala prikupljala sam informacije koje bi mi bile korisne, prijavljivala sam se na razne radionice gde sam učila o organskoj proizvodnji i učila kako da pišem projekte...

• Koliko vam je sve to bilo korisno i da li ste uspeli da dobijete neki projekat?

- Zaista mi je bilo korisno, a učestvujući na projektima sam dobila mogućnost da napredujem. Na jednom projektu sam uspela da dobijem sušaru, a na drugom sam dobila destilator za etarska ulja i na taj način sam uspela da zaokružim svoju proizvodnju. Jako me je to usrećilo, jer mi sve je to donelo nov krug ljudi i nove ideje u moj život.

• Zašto ste se opredelili za lavandu? Da li je ona profitabilna?

- Sve što raste ispod neba jako zavisi od vremenskih prilika i neprilika, a da bi bilo profitabilno morala bih da imam mnogo veći komad zemlje nego sada. Za lavandu sam se opredelila zato što je to biljka koja se dosta koristi u kozmetici. Drugo, zato što je prilično otporna biljka, jer od početka nisam želela da koristim nikakvu hemiju na tom parčetu zemlje. Čak sam ubedila komšije da poslednje redove do mene ničim ne tretiraju. Osim lavande gaijm na manjem parčetu zemlje i neven kojeg sušim, pravim macerate i koristim za spavljanje krema.

• Koliko je zahtevno gajenje lavnade?

- Početak nije bio lak, naradili smo se dok nismo raskrčili korov i šiblje. Ovo je treća godina otkako smo je zasadili. Prošle godine smo imali prvu berbu. Lavanda nije nežna biljka da je napadaju bolesti i insekti, ali pužići vole da sišu njen sok, a sama biljka slabije napreduje ako je u korovu. Puževe i korov uklanjam ručno, jer je gajim po ekološkim principima i nikakva hemija ne dolazi u obzir. Iskreno, ne ulazim u lavndu ako nisam dobre volje.

• Koliko je ova naša kontinentalna klima pogodna za mediteranske biljke?

- Iako je lavanda mediteranska biljka, ima vrsta koje podnose mraz i do -20°C. Moja je preživela ovu zimu sa čak -27°C samo zato, jer je sađena i gajena s ljubavlju. Važno je znati da je lavanda biljka privlači pčelice i bubamare, pa je dobro saditi u bilizini voćnjaka ili useva kojima je potrebno oprašivanje. No dobro je imati i oko kuće ili u bašti, jer njen miris odbija komarce i mrave, a ni lisne vaši je ne vole. Opšte je poznato da je ne vole ni moljci, pa je dobro stavljati sušene cvetove u ormare da nam odeća bude zaštićena, ali i da lepo miriše.

• Imali smo priliku da se uverimo da lavandu jako vole pčele i da sve bruji od njih kada se približite biljkama. Da li postoji med od lavande?

- Da i ima divnu zlatnu boju, gušći je od drugih vrsta meda i divnog je ukusa. Ako očekujete da miriše na lavandu – možda ćete se razočarati, ne miriše, ali ima specijalnu aromu. No, ovo je mala površina i ne znam kolika je koncentracija polena lavande u samom medu. Želja mi je da povećam površinu s lavandom, da tu budu i košnice, da bude i kuća od prirodnih materijala, da mogu da dođu i drugi da uživaju u ovom ambijentu, mirisima, miru...

• Kako još može da se koristi lavanda?

- Koristi se u kulinarstvu. Mogu da se prave slatkiši kao što su domaći keksi sa dodavanjem cveta lavande, zatim se njen hidrolat može dodavati u kremove i sladoled koji ima onda finu aromu. Ja pravim etarsko ulje koje dodajem u sapune, kreme, meleme...

• Šta je to hidrolat?

- Hidrolat je nusprodukt procesa destilacije. Naime, pri ovom procesu odvaja se ulje i (mirisna) voda. To prvo ulje i hidorlat u kojem ima i malo ulja su prva klasa. Pošto je proces destilacije dugotrajan izdvaja se i druga i treća klasa. Hidrolat lavande prve klase je veoma blagotvoran za kožu i najviše se koristi u kozmetici. Može da se koristi za toniziranje lica i tela i mogu je koristiti i bebe. Zatim, sve se više koristi i u kulinarstvu. Duga klasa obično ide u sapune, dok se hidrolat treće klase može koristiti kao oplemenjivač za rublje.

• Kada se lavanda koristi u kozmetičkim proizvodima kom tipu kože ona odgovara?

- Svim tipovima kože odgovara, jer ima umirujuće dejstvo. Pošto je lavanda i repelent, odnosno odbija komarce, onda ja pomešam hidrolat nane i lavande i dodam kap eteričnog ulja limunove trave  - predivno miriše, dobro je za kožu, a odbija komarce.

• Mali proizvođači i male serije se ne mogu takmičiti s velikim i poznatim brendovima. Kako vi uspevate da se nametnete?

- Moj adut u je sadržaju – a to je pre svega ekološka proizvodnja, odsustvo aditiva, raznih konzervansa i veštačkih boja. S druge strane sve je više osoba koje umeju da cene baš ovakvu prirodnu kozmetiku, jer shvataju da sva ta hemija više šteti nego koristi. Važno je da znamo da 60 procenata onoga što namažemo na našu kožu za neverovatnih 30 sekundi se nađe krvotoku. Zato bi trebalo veoma pažljivo birati čime ćemo da se negujemo!

• Da li biste nam objasnili zašto je etarsko ulje od lavande tako skupo?

- Puno rada i puno cvetova treba da bi se dobilo malo ulja. U moj destilator može da stane 40 do 50 kilograma cvetova od kojih dobijem 3 do 3,5 decilitra ulja!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: T. Tamaš, M. Jablanov

Izvor: Dnevnik