Reč po reč

MIRJANA ZEČEVIĆ SAVIĆ O LOGOTERAPIJI

Mariniranje Mirjana Zecevic Savic Foto priv arhiva

U potrazi za smislom

– Kakvog smisla ima sve što mi se događa u životu? U čemu je smisao onog što ja radim? - Pomoći čoveku da nađe smisao u svom životu je temelј logoterapije, psihoterapijskog pravca koji je utemelјio Viktor Frankl, čuveni bečki psihijatar i doktor filozofije. Logoterapija je dobila ime po starogrčkoj reči logos koja može da znači smisao, ali i reč, govor, um, zakon, nauka, načelo – otkrila nam je profesorka istorije Mirjana Zečević Savić iz Lipara koja predaje u STŠ „Mihajlo Pupin” u Kuli. Osim istorije, koju je završila na novosadskom Filozofskom fakultetu, Mirjana je tu specijalizovala i psihologiju, a logoterapijom se bavi od 2012. godine kada je završila dvogodišnju edukaciju u Zagrebu. Upitali smo je kako se zainteresovala za ovu terapiju.

– Sa logoterapijom sam se susrela kroz knjige Viktora Frankla. Knjiga provokativnog naslova: „Zašto se niste ubili” otkriva potresnu priču o patnji, ali istovremeno i herojsko podnošenje patnje. Frankl nam šalјe poruku, da je čovek biće koje je sposobno i u najtežim trenucima sačuvati svoje lјudsko dostojanstvo i ostati čovek sa srcem i dušom. Najvrednije u njegovom naučnom radu je poimanje čoveka, kao bića koje je prožeto duhovnom dimenzijom. Duhovno prožima čitavo naše biće. U njemu se nalazi naša sloboda sa kojom se odlučujemo za različite mogućnosti koje nam se u životu otvaraju. Tu je i naša odgovornost...

• Kako gledate na odgovornost u logoterapiji?

– U logoterapiji biti odgovoran znači davati ispravne odgovore na pitanja koja nam postavlјa život. Mi imamo savest koja nam govori šta je dobro, a šta je loše. Znači, uprkos dobrim ili lošim uslovima u kojima živimo, slabim uzorima, teškom detinjstvu, udarcima sudbine mi smo sposobni da izaberemo dobro.

• A kako da se izborimo s traumama?

– Duhovno zavisi i od kvaliteta naših odluka koje donosimo u životu i kroz koje živimo. Dakle, nije presudno ko nas je i kada povredio, nego šta mi sa tom povredom radimo. U psihoterapijskom radu ovo je od neprocenjive vrednosti. Viktor Frankl upoređuje čoveka sa zidarom koji radi sa građevinskim materijalom. Međutim, završni rad, tj. njegovo delo, ne zavisi od materijala, nego od zidara. Neko od komada kvalitetnog mermera ne napravi ništa, a neko drugi će svojim trudom uspeti od običnih kamenčića da napravi umetničko delo. Mi smo ono što od sebe napravimo!

• Na koji način pomažete lјudima da otkriju smisao?

– Logoterapiju koristim u radu sa decom i adolescentima kroz radionice sa različitim logoterapijskim sadržajem čiji je cilј prevencija duševnih poremećaja, zavisnosti i suicida. Razgovarajući sa mladim osobama, zaklјučila sam da njih ne opterećuje manjak materijalnog, već jedan osećaj praznine u duši, udružen sa ravnodušnošću i apatijom. Taj doživlјaj nazivamo egzistencijalni vakum, rekla bih „horor vakuum”.

• Prema vašem mišlјenju koliko je čest problem osećaja praznine?

– Visok procenat odraslih lјudi javlјa mi se sa tim problemom, iako posmatrano sa strane vode uredan život, imaju dobre prihode, porodicu, sebi mogu da priušte putovanja i udoban život. U terapiji priznaju da su na granici da pokušaju samoubistvo.

Kako im pomoći? Potrebno im je pokazati da nije bitno šta oni od života očekuju, već šta život očekuje od njih. Takav stav je lekovit. Ako probleme shvatimo kao zadatke koje život stavlјa pred nas, tada će i naš odnos prema njima biti drugačiji. Ako uzmemo čoveka onakvim kakav jeste, mi ga činimo lošijim. Ako ga posmatramo onakvim kakav bi mogao postati činimo ga bolјim. Programe: „Putevi smisla” i „Život kao uspeh” prošlo je na desetine lјudi koji su naučili kako da logoterapijske tehnike i alate koriste u sopstvenom životu. Pokrenula sam edukaciju iz logoterapije, i u Beogradu se obrazuje prva generacija logoterapeuta u Srbiji.

• Kako motivisati lјude?

– Prema Franklu, najdublјa pokretačka snaga u čoveku, je potreba da osmisli svoj život. Ta potreba proizilazi iz naše duhovne dimenzije, iz naše slobode. Mi se kao slobodna bića odlučujemo i pravimo izbore u svakoj situaciji između različitih mogućnosti koje nam se otvaraju u svakoj situaciji. Uprkos nagonima, dobrim ili lošim modelima ponašanja u detinjstvu, čovek se odlučuje svojom slobodnom volјom. Znači, čovek ima zadnju reč. Logoterapija vraća čoveku dostojanstvo u svakoj, pa i u onoj najtežoj situaciji. Čoveka ne može da ispuni ili usreći situacija u kojima samo zadovolјava svoje potrebe za uživanjem. Ne mogu ga ispuniti ni situacije u kojima dominira nad drugim lјudima i tako zadovolјava potrebu za moći. Potreba da se prepozna smisao svake situacije, svakog događaja koji nas zadesi, pokreće nas u pravcu jednog blagostanja, i mira sa sobom i drugima.

• Kako se vi suočavate sa tim zadatkom?

– Smatram da je zajednički zadatak da otkrijemo smisao. Svaka osoba je jedinstvena, smisao koji je njoj namenjen, jedinstven je i samo je njen. Smisao možemo pronaći u svim životnim situacijama, i dobrim i lošim. Mi smo slobodni da izaberemo svoj stav prema svemu što nam se događa. Svoju motivaciju možemo jačati birajući i negovati vrednosti i kvalitetne cilјeve. Tako možemo prepoznati trenutke kad radimo protiv sebe. Sebe možemo posmatrati sa jedne udalјenosti, a možemo se i nasmejati sami sebi. Smisao možemo naći u svim životnim okolnostima, i u krizi, i u patnji… Ali i sreću treba znati osmisliti!

• Kako da znamo da li smo napravili dobar izbor?

– Nije lako doneti odluku, čovek se često oseća nesigurno, dvoumi se pred različitim mogućnostima, jer razmišlјa kakav je izbor načinio. Dobar test za našu neodlučnost je krenuti u nekom pravcu i posmatrati sebe: kako se osećam sa tom odlukom, šta ta odluka meni znači, da li sam radosna, da li osećam da ta odluka odzvanja u mom srcu. Kada pronađemo smisao, mi smo inspirisani, to nas gura u nove akcije.

• Da li je potraga za smislom ista bez obzira na godine života?

– Ne možemo razumeti smisao čitavog života, jer smo do poslednjeg daha u stanju da odlučujemo i radimo stvari koje za nas imaju smisla. Dobra vest je da nam je dato da razumemo i prepoznamo smisao pojedinih trenutaka! Smisao se menja sa godinama života. Nije isti kada imamo 20, 30, ili 70 godina. Za malu decu je svaki događaj ogromno otkriće: trčati za šarenim leptirom ili preskočiti baru...

Zreli lјudi često kažu: „Šta me još može iznenaditi u životu?" Čak i ako nešto ne znam ili nisam nešto videla, mogu pretpostaviti kako to izgleda. Nikad nisam bila u Indiji, ali otprilike mogu da zamislim kako je tamo. A za dete je to tajna koju želi da samo otkrije. Deca su veoma uklјučena u stvarnost. U tom smislu je izuzetno retko sresti dete čiji je život prazan. Biti radostan i oduševlјen je prirodno stanje kod dece u igri. Oni su toliko okupirani igrom da zaborave na sve drugo. Svojim istraživanjima dr Gerald Huter je otkrio da moždane ćelije izbacuju nastavke u sve većem broju što smo više oduševlјeni i radosni. Ti se nastavci povezuju u mrežu i naša siva kora, pogotovo njen frontalni deo, postaje sve aktivniji. To znači da je naš mozak stvoren za radost i oduševlјenje. Zato budite kao deca koja znaju šta je radost i znaju šta je sreća!

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik

Foto: Mirjana Zečević Savić (privatna arhiva), Pixabay

Ko je Viktor Frankl