Zdravi bili

NIKOLA RADIN, FIZIOTERAPEUT I DELFINOTERAPEUT

Delfini, čovekovi iscelјitelјi

Nikola Radin je fizioterapeut koji se bavi i delfinoterapijom. Rođen je u Kotoru, a odrastao i školovao se u Novom Sadu. Život ga je vodio na razne strane sveta: zbog lјubavi je jedno vreme boravio u Brazilu, gde je sada i njegova ćerka Luna. Odlaskom u SAD na Floridu ponovo se susreo sa delfinima. Ovog puta to nije bilo dečačko uživanje u vragolijama delfina Joce, nego nešto mnogo ozbilјnije – sticanje znanja kako da pomogne osobama sa posebnim potrebama i autističnoj deci. Sada živi i radi u Beču gde ima vrlo uspešnu fizioterapeutsku praksu. Tokom letnjih meseci je u Antaliji (Turska) gde mu se u terapeutskom radu pridružuju specijalni pomagači - delfini. Prema popularnom delu „Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamsa, najinteligentnija bića na planeti Zemlјi su delfini, stoga ne čudi postojanje delfinoterapije u kojoj ove morske pametnice pomažu lјudima.

• Imate veliku privilegiju da povremeno boravite pored delfina. Kako ste došli u dodir sa ovim čudesnim bićima?

- Još kao dečak družio sam se sa delfinom Jocom u Bokokotorskom zalivu. Fascinacija verovatno vuče korene iz tog doba. Pre desetak godina obreo sam se na Floridi gde sam u institutu IDC u Ki Largu počeo da radim sa pionirima delfinske terapije Dinom i Piterom Hoagland. Po povratku u Beč, u kome živim veći deo godine, upoznao sam se i sa Norbertom Trompišem, magistrom psihologije koji je u to vreme vodio Institut za delfinsku terapiju u Ukrajini. Nedugo zatim Norbert je premestio Institut u Tursku i tu sam i ja počeo da radim zajedno sa njim. Dan-danas provodim nekoliko meseci godišnje tamo, gde radimo sa decom sa posebnim potrebama koristeći delfine u njihovom lečenju.

• Da li su delfini promenili vaš život?

– Sigurno da su ga promenili. Postao sam uz njih svesniji važnosti prirode za naše zdravlјe. Postao sam mirniji uz njih. Radeći sa njima i sa decom osećam se ispunjenim i to je za mene po pravilu najlepši deo godine.

• Kako ste se pripremali da postanete terapeut za decu sa posebnim potrebama čiji su pomagači delfini?

– Ja sam terapeutskim poslom počeo da se bavim i pre delfinske terapije. Inače moja majka Mira Radin je defektolog i bila je direktor doma u Veterniku, a otac dr Ljubomir Radin je bio poznati novosadski psihijatar. U Beču imam svoju ordinaciju u kojoj radim sa širokim spektrom populacije kojoj je potrebna pomoć. Delfinska terapija bila je nadogradnja u mom radu i jedna nova strast i novi izazov.

• Na koji način delfini pomažu autističnoj deci i onoj sa posebnim potrebama? Kakva su vaša iskustva u vezi sa tim?

– Ne radimo samo s autističnom decom. Radimo i sa decom s cerebralnom paralizom, Daunovim sindromom i mnogim drugim obolјenjima. Terapija je kombinovana i ne sastoji se samo od boravka u bazenu s delfinima, nego je vreme s njima samo impuls koji ih podstiče na dalјi rad i napredak. Delfinska terapija doprinosi napretku u komunikacijskim vežbama, socijalno-emocionalnom ponašanju, emocionalnoj stabilnosti dece, kao i interakciji majka-dete i dete-porodica. Pokazalo se da je delfinska terapija najefikasnija od svih u ovim oblastima u poređenju sa drugim terapijama u kojima nam pomažu životinje. Smatra se da uspesi delfinoterapije imaju svoje korene u cilјanoj stimulaciji koja je kod delfina izražena prema lјudima zbog njihovog jakog društvenog povezivanja i komunikacionih veština koje su razvijene kao rezultat adaptacije morskih sisara u morskoj sredini milionima godina. Delfini tako, imaju brojne karakteristike i veštine po kojima se izdvajaju od kopnenih sisara.

• Šta je to što ih čini tako posebnim?

– Najupečatlјiviji je svakako SONAR, ultrazvuk koji koriste za podvodno pozicioniranje i komunikaciju. Taj ultrazvuk može dostići inteznitete i frekvencije koje mehanički stimulišu lјudske nervne ćelije. Ovaj efekat naziva se sonofreza i podstiče metabolizam i provodlјivost nervnog tkiva.

• Tokom letnjih meseci radite u delfinarijumu, dok ostali deo godine provodite u Beču radeći kao fizioterapeut. Šta vas najviše inspiriše i ispunjava?

– Najviše me ispunjavaju dve stvari, a to su pisanje i rad sa delfinima u vidu delfinoterapije. Bolјitak kod dece s kojom radim inspiriše me uvek za dalјi rad. Zadovolјstvo njihovih roditelјa je ogromna satisfakcija. To me čini iskreno i duboko srećnim. Inspiraciju za pisanje pak dobijam na svakom koraku, naime, volim da posmatram. Ljudi i lјudske sudbine su nepresušan izvor inspiracija da opisujem svet onako kako ga ja vidim i doživlјavam.

• Kako je nastala vaša knjiga „Dah delfina” i na koji su način vaša iskustva sa ovim divnim stvorenjima utkana u nju?

- „Dah delfina“ je prva knjiga koju sam objavio. Već dugo pišem i oduvek sam imao sklonost i potrebu za pripovedanjem. Sebe stoga ne smatram samo terapeutom nego i autorom. Ova knjiga je moj prvenac i veoma sam vezan za nju. Nakon nje objavio sam i zbirku pripovedaka „Samo odlasci”, a trenutno radim i na novom romanu. „Dah delfina” je naravno podstaknut mojim radom s delfinima, ali moram da kažem da se ne radi o nekom stručnom štivu. Naprotiv, ovo je više priča o tome kako doživlјavam delfine, nego kako vidim lјude. Delfini su u mojoj knjizi pre personifikacija nekog bolјeg lјudskog bića - čoveka kakav bi trebao da bude, pun empatije i sposobnosti da prašta. Ta autorska dela su moje otvaranje prema svetu, sa svojim romanima i pričama otvaram se potpuno, svako može da me upozna ko pročita to što sam napisao. Mislim da je to i lepota književnosti - da možete da budete sa delom i mislima koga god poželite iz istorije ko je imao talenta i hrabrosti da svoja osećanja pretopi u pisanu reč.

• Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Mnogo je lepih, malih i velikih uspeha u lečenju bilo u svim ovim godinama. Pomagali su mi u tim pobedama delfini i kolege sa kojima radim u institutima za delfinsku terapiju. Ipak svojim najvećim uspehom smatram istrajnost da prenesem na papir i dovršim svaku knjigu na kojoj radim na najbolјi mogući način. Kao terapeut imam na koga da se oslonim, nekada nisam siguran da li delfini pomažu meni u lečenju ili ja njima. No, prevenstvenim uspehom i neizmernom srećom smatram i svoju ćerku Lunu Radin.

Marina Jablanov Stoajnović

Foto: privatna arhiva Nikole Radina, Pixabay

Izvor: Dnevnik