Zdravi bili

PEDIJATAR DR BRANKA GAJIN O VAŽNOSTI FIZIČKE AKTIVNOSTI

Mariniranje children playing-by cocoparisienne Pixabay

Kretanje je uslov za zdrav život

Još je antički filozof Heraklit uočio da je kretanje osnov života. Ta njegova misao se u kasnijim stolećima samo potvrđivala. Da je kretanje glavni izvor zdravlјa oštroumno je primetio francuski lekar Tiso rekavši da kretanje može da zameni mnoge lekove, ali svi lekovi zajedno ne mogu zameniti kretanje! Norvežani su uveli propis da deca uzrasta od 4 do 6 godina koja idu vrtić provedu obavezno napolјu 6 sati bez obzira na vremenske prilike. Istraživanja su pokazala da su ta deca mnogo zdravija i spretnija. Naša sagovornica, poznati novosadski pedijatar dr Branka Gajin takođe smatra da je kretanje pored ishrane, jedan od važnih preduslova dobrog zdravlјa.

– Deca nemaju svest da navike koje stiču tokom odrastanja imaju dugoročne posledice na zdravlјe u odraslom dobu, ona su okrenuta prema sadašnjosti i bliskoj budućnosti. To je sasvim normalno, ali zato roditelјi i mi odrasli moramo da mislimo o tome, kao što su to Norvežani uradili da bi imali zdraviju i sposobniju decu. Dobre navike stvorene u detinjstvu su osnova za zdrav život.

• Kakvo je stanje kod nas?

– Sve više vremena provodimo sedeći, ne samo mi odrasli, nego i naša deca ugledajući se na nas. Nekada je retkost bilo videti dete koje hoda da se vozi u kolicima, a sada možemo da vidimo decu do 4 godine kako ih roditelјi vozaju. Činjenica je i da školska deca retko idu u školu peške – sve češće ih dovoze i odvoze roditelјi, a ona deca koja dolaze sama često idu autobusom, čak i kada su udalјena od škole jednu do dve autobuske stanice. Šteta, jer u školi najveći deo vremena provode sedeći, a posle i kada imaju priliku da malo „protegnu noge” – oni to najčešće ne čine. 

• Kakve to posledice može da ima?

– Osim što bivaju gojaznija, mnogo je češća pojava kifoze i skolioze, odnosno deformiteta kičme koji idu sa slabijom fizičkom aktivnošću... Kada je neko dete gojazno to često nije samo fizički problem, jer će to dete vršnjaci da zadirkuju, pa to može postati i psihički problem. Ono nezadovolјno, nesrećno, povlači se, često jede još više i vrti se u začaranom krugu... Jedini način da se izađe iz tog začaranog kruga je da se promene obrasci ponašanja, zato je i važno da se odmalena stvaraju dobre navike.

• Postoje podaci da je čak 80 procenata kore velikog mozga zaduženo za motoričke aktivnosti, što bi značilo da je pokret veoma važan za razvoj...

– Tako je, fizička aktivnost ne utiče samo na fizičko, nego i na mentalno zdravlјe. Ona utiče na razne razvojne procese kod dece i zato je važno da se ona kreću, trče, skaču, penju se... Postoji istraživanje da razvoj fine motorike utiče na inteligenciju – pa su deca koja od ranog uzrasta sviraju neki instrument inteligentnija... Primećeno je da fizička aktivnost deci školskog uzrasta pomaže da budu skoncentrisanija, da bolјe prate nastavu. Sve je međusobno povezano i to je važno da se zna.

• Šta vi savetujete roditelјima?

– Preporučujem roditelјima da fizičku aktivnost sa decom sprovode na otvorenom. Lepo je kada deca idu na neki sport, folklor ili ples, treneri prilagođavaju svoj program uzrastu i fizičkoj spremi dece, ali to je najviše sat vremena jedanput do dvaput nedelјno – a fizička aktivnost dece bi trebalo da bude svakodnevna. U danima kada se ne ide na neku sportsku aktivnost s detetom može da se prošeta, trči, igra lopte u parku, da se voze roleri, bicikl... U zimskom periodu lepo je da se ode na klizanje na otvorenom, kada padne sneg na sankanje... Kada je loše vreme, onda bi kod kuće trebalo osmisliti neku zajedničku aktivnost u zavisnosti od uzrasta deteta koja će biti podsticajna i zabavna.

• Neki roditelјi su previše brižni pa decu sputavaju plašeći se da se ne povrede, zar ne?

– Kada su deca prezaštićena to za posledicu ima da su nesamostalna. Razumem roditelјsku brigu, ali bi bilo dobro da ih od malih nogu uče da vode računa o sebi, kako da se ponašaju u saobraćaju, kako se prelazi ulica...

S druge strane, činjenica je, da se deo roditelјa manje bavi decom i da manje obraćaju pažnju na njihove potrebe. Osim fizičke aktivnosti važna je i ishrana dece koja ne bi trebalo da se svede na pice, hamburgere i ćevape... Nisam ni protiv pohovanog mesa i krompirića ako deca to s vremena na vreme pojedu, ali to ne bi trebalo da bude njihov jelovnik! Da bi bili zdravi i normalno se razvijali potrebno im je voće i povrće.

• Koliko je važan ličan primer?

– Način na koji se roditelј ponaša je zaista najvažniji. Ako se roditelј zdravo hrani, ako je fizički aktivan – onda će i deca da slede taj primer. Ukoliko roditelјi najveći deo vremena koje s decom provode gledaju TV, rade nešto na kompjuteru, ili koriste mobilni telefon dete će misliti da je takvo ponašanje sasvim u redu i da je to normalno. Zato se i kaže da iver ne pada daleko od klade – tj. roditelјi moraju da imaju svest da su oni svojoj deci uzor i da će deca slediti njihov primer. Zato je važno da taj primer bude dobar!

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Deca rastu u snu
Smisao sporta nije samo rezultat