Reč po reč

ŠEVKO BAJIĆ O ŠAMANSKOJ PRAKSI

Mariniranje sevko bajic Foto Klix

Ples između svetova

– Ljudsko biće i život su daleko više od onog što je vidljivo. Sve je energija i sve je povezano. Istinska misija svakog živog bića je da ponovo osvesti ili otkrije tu svoju povezanost sa svetom oko sebe... Suština nikada nije bila u stizanju na cilj, nego u iskustvu tokom tog veličanstvenog putovanja – otkrio nam je nam je Ševko Bajić, šamanski praktičar iz Sarajeva. Njegova predavanja i radionice su uvek veoma posećene, jer na duhovit i neposredan način dočarava i demistifikuje znanja koja su do skora bila tajna i mnogima nepoznata.

– Radio sam na različitim poslovima, od voditelja radijskih emisija, do realizatora programa, od novinara i TV voditelja, do urednika dokumentarnog programa i urednika vesti. Nekoliko godina sam bio uključen i u različite projekte edukacije novinara. Od 2005. godine radiim u nevladinom sektoru. Ali sve je to samo odeća koju oblačim kada koračam kroz život! Ispod te odeće je moje pravo biće, a sledeći zov moje vlastite duše, poslednjih 25 godina posvetio sam meditaciji. Na tom putu sam sreo hiljade učitelja, šamana, duhovnih pravaca i u svakom od njih pokušao naći nektar kojim se napaja moja duša.

• Šta vas je privuklo na šamanski put?

– Da sam odrastao u Sibiru verovatno bi me udario grom. Nekada su oni koje su odabirali za šamane bivali podvrgnuti veoma strogim testovima, pa ako prežive onda ih je spasio duh koji kroz njih želi da deluje i pomaže ljudima da se iscele... Na Andima šamani vide i pročitaju vaše energetsko polje i znaju imate li potencijal ili ne. Ja sam prosto bio privučen, tragao sam kroz razne prakse, od meditacije do homeopatije.

• Homeopatije?

– Nije slučajno, jer homeopatija duboko govori o vibracionim poljima, o razumevanju energije, prirode čoveka... Ali mi to nekako nije bilo dovoljno i tek kada sam se susreo sa šamanizmom shvatio samo zašto sam baš za njim tragao – on mi je podario istine koje nisu bile upakovane, uputstva koja su precizna, bez mističnih rečenica i tajni koje sam morao odgonetnuti...

• Šta to znači biti šaman?

– Sebe ne zovem šamanom, nego šamanskim praktičarem. Čini mi se da je prošlo vreme titula i da svi moramo da budemo iskreni praktičari autentičnih znanja, pa i šamanskih. Reč šaman je poreklom iz Sibira, a u različitim kulturama mi je prevodimo na različite načine: onaj koji vidi, onaj koji putuje između svetova realnosti. Biti šaman je veoma specifična pozicija, to su bili ljudi koji u tradicionalnim kulturama nisu imali mnogo dodira sa svetom oko sebe. Uvek su živeli izdvojeno i posvećivali svoj život drugima – to je bio danonoćni rad. Mi na žalost živimo u kulturama u kojima imamo svoje poslove – ja sam pet dana u nedelji 8 sati svakog dana projekt menadžer. I ne samo to ja sam i sin moje majke, brat mog brata, prijatelj mojim prijateljima... U starim vremenima oni koji su postajali šamani nisu imali tu privilegiju. Duboko sam uveren da je došlo drugo vreme, vreme u kome mi možemo koristiti šamanske alate za uvide koji su nam potrebni da radimo na našem isceljenju i na isceljenju drugih. Ipak moram reći da ovaj put bira ljude, a ne obrnuto.

• Spomenuli ste da su šamani oni koji putuju između svetova realnosti. Da li biste nam to objasnili?

– Živimo u svetu dualnosti – u svetu vidljivog i nevidljivog. Mnoge tradicije govore o tri sveta: Donjem, Srednjem i Gornjem svetu. Šaman je plesač između svetova i on ove svetove vidi u njihovoj povezanosti. Putuje između između njih, čita znakove i kroz vizije stiče uvide o onome za čim traga. Donji svet predstavlja naše najdublje podsvesno i prema šamanskim učenjima u ovom domenu počiva energija naših predaka, naših trauma, energija našeg unutrašnjeg deteta. Srednji svet predstavlja svet onog što je manifestovano i predstavlja svet svesnog, ali je on mnogo slojevitiji od onoga što definišemo kao realnost. Gornji svet je naše više ja i predstavlja svet duha, znanja, učitelja, svet božanskog.

• Da li je na ovim balkanskim prostorima postojala praksa koja se može povezati sa znanjima koje imate?

– Često se ljudi pitaju zašto ljudi na ovom području praktikuju neke forme šamanizma koje su autentične za Severnu ili Južnu Ameriku ili Sibir. Ja ne mislim da duh ima takva ograničenja. U šamanizmu postoji sveti krug – to su ljudi koji su se okupili, ali zar kolo nije sveti krug? U našoj tradiciji nije ostalo ime za takve prakse, ali postojali su moćni ljudi, vidari i vidarice koji pomagali ljudima oko sebe. Slovenska mitologija ima puno sličnosti i sa indijskom i sa starogrčkom mitologijom. Mislim da je ta naša praksa mnogo drevnija i od tog perioda. Bojim se, ako se počnemo vraćati starim običajima da će nas nazvati paganima, vešcima, a to su drevna znanja koja su bila starija od bilo koje religije. Procenjuje se da je šamanizam prisutan na ovoj planeti u različitim vidovima preko 40 hiljada godina. To ga čini najstarijom duhovnom praksom.

• Kakva su vaša saznanja o raznim praksama koje su postojale na ovim prostorima?

– Istraživajući sufijsku kulturu koja je prisutna na tlu Bosne oko 600 godina otkrio sam da one ljude koje u Peruu zovu maestro kurandero ili iscelitelj, u Sibiru šaman, na ovim prostorima su zvali did. To možda asocira na dedu, ali to nije termin za staru osobu, nego za vrlo mudru osobu koja ima određena znanja. Didovi su po pravilu bili najmoćniji iscelitelji. Jedna od autentičnih praksi sa ovih prostora su i bajalice. To isceljivanje pomoću vibracije, odnosno zvuka uglavnom su radile žene, one su bile nositeljke i prenositeljke tih znanja. Nažalost promenom i zloupotrebom ženske energije taj aspekat je zanemaren. Naglasio bih da je naveći genocid koji se desio tokom istorije na tlu Zapadne civilizacije upravo prema ženama. Koliko je samo mudrih žena, vidarica i isceliteljki spaljeno kao veštice...

• Kako su se na ovim prostorima drevna znanja sačuvala?

– Kroz pesme – to su one pesme gde se devojka obraća boru, hrastu, pšenici... To nije priča naših religijskih kultura, već drevnih naroda koji su obitavali na ovim prostorima i koji su bili duboko povezani sa svetom oko sebe. Oni su se kroz pesmu obraćali vodi, zemlji, biljkama, domu, vatri, kiši, vetru... Zašto su bitne, jer su one našim precima donosile balans i mir. Šta mi danas imamo kada nismo uopšte povezani sa svetom oko sebe – mi smo u ratu sa svim. Naši su preci u pesmama opisali reke kao nešto sveto, jer su prepoznali njihovu moć isceljenja – a šta smo im mi uradili pretvorivši ih u otpadne vode? Šta smo time sebi uradili? Reke su krvotok majke zemlje i ako su reke čiste, onda je i naša energija ljudskih bića čista... Ljudi moraju shvatiti da ne mogu biti paraziti na ovoj planeti, nego jednike koje su u harmoniji sa svetom. Kako se naše telo obračunava s parazitima – podigne temperaturu i aktivira vodu, isto će to učiniti i majka zemlja ukoliko se ne opametimo.

• Da li je to razlog što se dešava procvat šamanizma?

– U najtežim vremenima se rađa najviše probuđenih bića. Nije čudo što se sada znanja koja su bila tajna i mogli su samo inicirani da ih koriste svuda dostupna. Vi danas možete čuti maha mantru (velika mantra) preko Interneta, a samo pre hiljadu godina se pevala u tajnoj odaji nekog hrama i učitelj je obavezivao učenika zavetom ćutanja da je ne prenosi drugima. Mnoga tajna i strogo čuvana znanja su danas postala dostupna – tako je i sa šamanskim znanjima. To tumačim tako da naša majka zemlja pokušava da nas edukuje dovodeći određene duše koje mogu da isceljuju. Ne verujem da ta promena može da se desi tako što ćemo vi i ja odlučiti da postanemo ekološki svesni, nego mi moramo doneti odluku da radimo na našem vlastitom isceljenju, pa će ta naša vibracija po domino efektu uticati na našu porodicu, prijatelje i širiti se dalje.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Klix, I. Bakočević, privatna arhiva, pixabay

Izvor: Dnevnik

O značaju putovanja