Put putujem

ZDRAVA SRBIJA: BANJA KOVILJAČA

Mariniranje park Banje Koviljace Foto V Jovanovic

Ponovni sjaj podrinjske lepotice

Kada stignete u Banju Koviljaču i uđete u prostran i prelep park da se prošetate imate osećaj da ste na pravom mestu da odmorite ne samo telo, nego i dušu. Tišina, cvrkut ptica smenjuju se sa žuborom vode sa fontane koja se nalazi u centralnom delu ovog drugog po veličini parka u Srbiji. Okolo su šume graba, cera, bukve, koje se sada prelivaju u jesenjim bojama i podstiču vas da dišete dublje u želji da vas potpuno prožme sva ta lepota kojom ste okruženi.

A stara zdanja koja su renoviranjem dobila ponovno svoj davnašnji sjaj kao da šapuću zaboravljene legende ovoga kraja. Jedna od njih je svakako priča o dve sestre Vidi i Koviljki koju i sam Vuk Karadžić Stefanović, rodom iz ovog kraja, pominje u svojim zapisima. Legenda kaže da je otac dvema ćerkama Vidi i Kovljki ostavio veliko blago da s njim učine nešto dobro za svoj narod.

Vida je odlučila da sagradi grad na obližnjoj planini koji se po njoj nazva Vidojevica, a Koviljka se zaustavi u podnožju Gučeva i tu sagradi grad. Ostaci ovog grada danas se nalaze na brdu Gradac. Idući ovim krajem Koviljka se napila vode s jednog izvora koji nije lepo mirisao, a potom su i za njom isto učinili i seljaci. Ubrzo se shvatilo da je ova voda lekovita, a banja dobi ime po mirisu sumorovite vode Smrdan Banja. Tako se zvala do 1909. godine kada joj je ime promenjeno u Banja Koviljača baš u spomen Koviljki.

Mada se pretpostavlja da je lekovitost izvora Banje Koviljače bila poznata još od drevnih naroda koji su živeli na ovim prostorima Ilira i starih Rimljana, prvi pisani izvori datiraju iz 1533. godine i pokazuju da je narod već tada dolazio na lekovite izvore da vida svoje bolesti. Banja je izgrađena 1858. godine i od tada je zvanično utvrđena obaveza lekara da preko leta u banji „bolne nadgleda i njima uredno i po pravilima lekarskim“ upotrebu vode prepisuje. U lepotama Banje Koviljače, između ostalih, uživali su i Dositej Obradović i Vuk Karadžić, a svoje rane u banji vidao je i srpski vožd Karađorđe.

Od kraja XIX veka kada je Narodna skupštine donela zakon o ustupanju Banje Koviljače narodu, počinje njen razvoj i uzdizanje.

– Kupatilo kralja Petra I je zgrada stara 110 godina gde su se primenjivala lekovita svojstva termomineralne vode i termomineralnog blata. Baš u tom Kupatilu je smešten ovaj velnes centar, koji je nastao kao potreba za unapređivanjem zdravlja i preventivnim delovanjem. Kupatilo u kojem se nalazi poseduje dugu tradiciju i sa pravom nosi epitet kraljevsko, jer je ugostilo brojne velikane pa i samog monarha, koji je ovde imao samo svoju kadu – otkrila nam je Marija Nikolic, koordinator Velnes centra Kovilje u okviru Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Banji Koviljači.

Otvaranjem Kursalona koji postaje glavno mesto zabave u Koviljači, ona se preobražava u ne samo moderno lečilište nego i stecište mondenskog sveta, vlastele i velikana. Na raskošne balove u Kursalonu dolazio je i Kralj Aleksandar Karađorđević, a kralj Petar I je podigao svoju rezidenciju pored savremenog sumpornog kupatila u kojem je danas Velnes centar Kovilje. Sva ova raskoš prohujalih vremena može da se vidi u obnovljenim vilama koje se nalaze oko parka, ili samo nasluti u onim zdanjima koja tek treba da se obnove. Turistički poslenici ovoga kraja, pre svega TO grada Loznice, se uporno zalažu da se te nekad gizdave stare zgrade obnove i da se tako i banjski kapaciteti prošire. Proteklih godina je renoviran Kursalon, čija balska dvorana iščekuje neke nove dame u raskošnim haljinama i otmenu gospodu koja će ih povesti na ples.

- Nedaleko od Tršića nalazi i manastir Tronoša iz XIV veka, naš dragulj verskog turizma. Ništa manje nije  važan zdravstveni turizam: tu misilim na naše banje Koviljaču, našu podrinsku lepoticu ali i manje poznatu i takođe lekovitu Banju Badanju. Ono što savremeni turista traži je i avanturistički turizam, mi predlažemo „sporu“ avanturu koja je za sve uzraste – a to su šetnje i vožnje biciklom po našim planinama Cer i Gučevo. U našoj turističkoj ponudi je reka Drina i drinska rivijera, koja je ovoga leta bila veliki hit, gde se osim kupanja i sunčanja moglo uživati u ribolovu, vožnji čamcima ili kanuima, ali i drugim sadržajima u brojnim objektima pored ove naše vodene lepotice – rekla nam je Snežana Perić direktorka TOGL.

Banje odavno nisu samo lečilišta, to se upravo na primeru Banje Koviljače može i da vidi, one su za savremenog čoveka postale mesto odmora i relaksacije. No sadašnji turista ima i veće zahteve, on želi zabavu, rekreaciju, ima želju da se bolje upozna sa istorijom kraja u kojem boravi, da nauči nešto novo:

– Turistička organizacija grada Loznice bila je i inicijator da se oštine Podrinja (Krupanj, Mali Zvornik i Ljubovija i grad Loznica) udruže u želji da se proširi i obogati turistička ponudu ovoga kraja. Osim toga, sarđujemo s brojnim našim udruženjima koja čuvaju tradiciju i osmišljavamo načine prezentacije njihovog rada kroz interaktivne radionice starih zanata. Tako da turisti mogu da pohađaju radionice kaligrafije, tkanja, pletenja, pustovanja, grnčarstva, folkolora... Naglasila bih da baš u ambijentu Tršića imamo dobre uslove za ovakvu prezentaciju i radionice starih zanata. Naše gljivarsko društvo rado će vas povesti u šumu i upoznati vas koje se gljive beru, gde i kako, a planinari vas mogu obučiti kako se orjentisati u prirodi – otkrila je Snežana Perić.

Taj trud da se pronađe za uvek doborodošlog gosta po nešto što će ga animirati i zainteresovati ogleda se u tome da su osmišljeni i programi za mlade jer je ove godine Ministrastvo turizma omogućilo i studentima da dođu do vaučera:

– To nam je bio poseban izazov i inspirisalo nas je da turističku ponudu ovog kraja prilagodimo i njima da im ovde ne bude samo lepo i prijatno, nego i zanimljivo. Na našim planinama se rado voze i motori i kvadovi, postoji mogućnost i za paraglajdng sa Gučeva, gde su za ovu vrstu adrenalinskog sporta izuzetno dobri uslovi – rekla nam je Snežana Perić, direktorka TOGL.

Specifičnosti gastronomske ponude ovoga kraja ogleda se na tradicionalnoj kuhinji koja se može isprobati u brojnim etno restoranima. Tamo se nudi od tradicionalnog sira, kajmaka i pršute za predjelo preko okrepljujućih supa i čorbi, do teletine i jagnjetine ispod sača, odličnog roštilja, a za sam kraj, preporučuje se kolač od šljive koji je ovde tradicionalni desert, koji je Vuk Karadžić spomenuo i u Srpskom riječniku. Prema rečima Snežane Perić u Loznici, koja je moderan grad, možete naći odlične restorane savremene kuhinje i vrhunske poslastičarnice, tako da nikako nećete ostati gladni.

Kada se ovako lepo odmorite, osvežite, preporodite, nahranite i dušu i telo, ponesite neki od izuzetno lepih suvenira za uspomenu na ovaj kraj. Možete ih birati u lepo uređenim prostorijama TO grada Loznice koje se nalaze u samom centru u pešačkoj zoni ili na ulazu u park Banje Koviljače. Izbor je velik, postoje čak i oni koji su jestivi, a da su zaista posebni govori i nagrade koje je Turistička organizacija grada Loznice pobrala u 6 kategorija na međunarodnom festivalu turističkih publikacija „Kofer snova“ ove godine u Kruševcu.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: V. Jovanović

Projekat „Zdrava Srbija” sufinansiran je sredstvima Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.

Velnes centar Kovilje
Srpska masaža u Royal SPA