Zagledani u nebo
Ljudi su od pamtiveka gledali u nebo želeći da svoje delovanje prilagode vremenskim prilikama. I danas vreme uslovljava mnoge naše aktivnosti, a proučavanjem, objašnjavanjem i prognoziranjem vremena na osnovu prikupljenih podataka bave se meteorolozi.
– Prve prognoze pravili su Vavilonci 650 godina pre naše ere na osnovu izgleda oblaka i astrologije. Trista godina kasnije čuveni starogrčki filozof Aristotel se takođe bavio opisivanjem vremenkih prilika i obrazaca u Meteorologici, a nešto kasnije Teofrast, takođe filozof, je u svojoj „Knjizi znakova“ zabeležio koji znaci ukazuju na vetar, kišu, oluju i druge vremenske uslove. Međutim, tek razvojem nauke, pre svega fizike stvorio se prostor za meterologiju utemeljenu kao nauku. Njeni začetnici su bili oficiri Kraljevske mornarice Velike Britanije Frensis Bofor i Robert Ficroj. Bofor je razvio skalu vetra koja se i dan danas koristi – uvodi nas u priču meteorolog, Miodrag Stojanović.
Prema rečima našeg sagovornika danas se meteorološki podaci prikupljaju širom sveta po određenom standardu na osnovu kojih se, pomoću najmoćnijih računara, prognostičkim modelima sastavlja vremenska prognoza.
Zoran Vasiljević, diplomirani meteorolog i rukovodilac Centra za rane najave, odnosno meteorološke opservatorije u Nišu ističe ulogu automatizacije ovih procesa.
– Napravlјeni su modeli, na osnovu matematičkih diferencijalnih jednačina, koje opisuju procese u atmosferi na osnovu merenja i osmatranja kao neke granične i početne uslove, a računari su obrađivali te modele brže nego što su nekada radili lјudi. Ali i dalјe merenje i osmatranje vrše lјudi. Međutim, postepeno, razvojem tehnologije došlo je do toga da su mnoga merenja i neka vrsta osmatranja prešla u domen automatike.
Ma koliko pratili nove tehnologije ipak neka meteorološka merenja mogu najpreciznije da rade ljudi – kao što je osmatranje vidiljivosti, količine i vrste oblaka, stanja tla, vrste padavina... U Nišku opservatoriju smo i otišli upravo zbog toga da saznamo kako se ti podaci skupljaju kod nas.
– Ovde imamo set prizemnih meteoroloških merenja na konvencionalan način sa automatskim instrumentima i imamo set radiosondažnih, odnosno aeroloških meteoroloških osmatranja. To su osmatranja koja vrše merenja idući kroz atmosferu. Odnosno, jedan balon nosi sondu koja ima u sebi senzore i ta sonda svakog sekunda meri i daje nama podatke o temperaturi, vlažnosti, pravcu, brizini, vetra, pritisku i tako dalјe – uputio nas je meteorolog Vasiljević.
Želeli smo da nam naš sagovornik kaže čemu sve ta merenja služe.
– Pitanje je jednostavno, ali je odgovor veoma komplikovan, jer meteorološka merenja i osmatranja služe mnogim oblastima lјudskog života: saobraćaju, medicini, građevinarstvu, arhitekturi... Počev od onoga osnovnog da se koriste u prognozi vremena – rekao je Zoran Vasiljević.
– Postoje četiri glavna tipa predviđanja vremena. Kratkoročna, koja je do 48 sati, srednjeročna, od tri do osam dana i dugoročna, nedelјu dana, pa i celu sezonu, kao i vremenske prognoze opasnih pojava. Kratkoročna vremenska prognoza predviđa vremenske uslove za neposredan vremenski okvir, a to se obično kreće od nekoliko sati do nekoliko dana unapred. Kratkoročne prognoze (danas, sutra i tekuće sedmice) sadrže detaljne informacije o predstojećim vremenskim obrascima, promenama temperature, šansi za padavine, brzini vetra i drugim meteorološkim faktorima u bliskoj budućnosti. One su ključne za planiranje dnevnih aktivnosti – otkrila nam je meteorolog Marina Babić.
Kao što su nam objasnili naši sagovornici, kratkoročne vremenske prognoze se oslanjaju na kombinaciju posmatranih vremenskih podataka (sa zemaljskih stanica, radara i satelita), zajedno sa modelima za predviđanje vremena i stručnošću meteorologa.
– Ključni elementi su: prikuplјanje podataka u realnom vremenu sa meteoroloških stanica na zemlјi, satelita, radara i drugih instrumenta za praćanje trenutnih atmosferskih uslova. Analiza podataka je obrada i analiza posmatranih podataka da bi se identifikovali obrasci, trendovi i promene koje se dešavaju u atmosferi. Numerički modeli za predviđanje vremena koriste kompjutarske modele koje simuliraju ponašanje atmosfere na osnovu trenutnih uslova i fizičkih jednačina za predviđanje budućnosti – objasnila nam je Marina Babić, meteorolog.
Naši sagovornici ističu da je bitna stručnost diplomiranog meteorologa koji analizira rezultate ovih složenih modela predviđanja vremena, uključujući temperaturne karte, prognoze padavina, izglede i obrasce vetra i trendove atmosferskog pritiska. Oni uzimaju u obzir objektivnost modela kako bi pomogli u preciziranju prognoze i prilagođavanju na osnovu njihovog znanja o vremenskim prilikama. Takođe, uključuju i poznavanje lokalnih vremenskih obrazaca, jer lokalni efekti i topografija mogu značajno uticati na vremenske uslove u određenim oblastima.
Marina Jablanov Stojanović
Izvor: Radio Subotica
Foto: Marniranje, wikipedia, ECMWF, Freepik
Emisiju možete slušati na linku