Vazduh struji od povetarca do orkana
Da li ste se zapitali, naročito za vreme dosadne košave, odakle duva vetar? Niste jedini, još su drevni narodi mozgali o tome. Vetar im je bio važan, jer su brodovi mogli da jedre i nije se trošila krhka ljudska snaga.
Stari Grci su imali Eola, poverenika bogova koji je bilo zadužen za vetar. Prema mitu, Eol je, kada su olimpijski bogovi tražili od njega, iz velikih mešina puštao vetrove. Danas znamo da nije tako, na stvaranje vetrova utiče nejednak pritisak, odnosno različita temperatura podloge... Ipak, neka nam to objasni meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dragan Đukić.
– Vetar je strujanje je vazduha u velikom obimu. Nastaje usled neravnomernog zagrevanja površine zemlje od sunca, pošto se Zemljina površina sastoji od različitih vrsta tla i vode, koje apsorbuje sunčevu toplotu različitim brzinama. Jedan primer ovog neravnomernog zagrevanja je dnevni ciklus vetra. Tokom dana, vazduh iznad tla se zagreva brže od vazduha iznad vode. Topli vazduh iznad zemlje se širi i podiže, a teži, hladniji vazduh ulazi da zauzme njegovo mesto, stvarajući vetar. Noću su vetrovi obrnuti jer se vazduh hladi brže iznad kopna nego iznad vode. Na isti način se stvaraju atmosferski vetrovi koji kruže oko Zemlje jer je tlo blizu Zemljinog ekvatora toplije od tla blizu Severnog i Južnog pola – uputio nas je Dragan Đukić.
U meteorologiji, vetrovi se razlikuju prema svojoj snazi i pravcu iz kojeg duvaju. Snažni, ali kratkotrajni, zamasi vetra velike brzine nazivaju se udari vetra. Snažni vetrovi nešto dužeg trajanja nazivaju se oluje. Dugotrajni vetrovi imaju različita imena povezana sa njihovom prosečnom snagom, poput povetarca, oluje, uragana ili tajfuna.
– Brzina vetra se meri instrumentom koji se naziva anemometar na 10 metara iznad tla. Službena jedinica za merenje brzine vetra u meteorologiji je metar u sekundi. Pravac vetra određuje vetrokaz – objasnio nam je meteorolog Miodrag Stojanović iz RHMZ.
Čuli smo za izraz „ruža vetrova“. Pitamo se šta to uopšte znači, zato smo zamolili našeg sagovornika da nam to objasni.
– Brzina i smer vetra su važni za procenu vremenskih uslova i klime i njihovo predviđanje. Štaviše, ovi parametri utiču na procese kao što su brzine isparavanja, mešanje površinske vode; koji dalje utiču na kvalitet vode i vodostaj. Ruža vetrova je grafički prikaz srednje jačine i brzina vetrova iz pojedinih pravaca. Dijagram ruže vetrova je grafički alat koji se koristi za vizuelizaciju raspodele i učestalosti smerova vetra na određenoj lokaciji tokom datog vremenskog perioda – rekao nam je Stojanović.
Dijagrami ruže vetrova se obično koriste u meteorologiji, studijama životne sredine i urbanističkom planiranju za razumevanje preovlađujućih obrazaca vetra, koji su ključni za procenu faktora kao što su kvalitet vazduha, disperzija zagađujućih materija i potencijalni uticaji na strukture i pejzaže.
Košava je jedan od učestalih vetrova na području Podunavlja. Ova reč u našem jeziku je tuđica i dolazi iz turskog, a znači brz vetar (koš – brz, hava – vazduh). To ne znači da pre Turaka nije bilo košave...
– Koliko je meni poznato ta sintagma je skovana za lokalnu upotrebu pa je, shodno tome, nema ni u turskom jeziku niti u raspoloživim turskim rečnicima. Pretpostavka je da se pre nje koristila reč ustoka, koja se i danas koristi u selima Moravičkog okruga. Kako bilo košava je jugoistočni vetar koji duva sa Karpata. Postoji topla i hladna košava. Topla nastaje kada je istočno od nas anticiklon a u Sredozemlju je ciklon i donosi otopljenje i do desetak stepeni. Hladna košava nastaje kada hladni vazduh krene sa severoistoka Evrope ka Balkanui. Donosi suvo i hladnije vreme pa ga retko prate padavine. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu da dostignu 100 km na čas – otkrio nam je meteorolog Stojanović.
Obično se smatra da košava duva duva jedan, četiri ili sedam dana...
– To je zabluda, košava obično duva od dva do pet dana, ali najduži period kada je košava duvala je bio 31. dan. To je bilo 1953. godine kada je neprestano duvala od 11. oktobra do 10. novembra – rekao nam je meteorolog Dragan Đukić.
Prema rečima našeg sagovornika značaj vetra je nemerljiv, od uticaja na istorijske događaje, povećanja i proširenja obima transporta i načina ratovanja, izvora snage za mehanički rad, pa do električne energije...
– Iskorištavanjem snage vetra lјudi su uspeli da plove brodovima rekama i preko mora i okeana. Baloni ispunjenim vrućim vazduhom koriste vetar kako bi leteli, dok ga letilice sa motorom iskorištavaju kako bi povećali uzgon i smanjile potrošnju goriva. Vetar može i oblikovati relјefne oblike putem raznih eolskih procesa poput nastanka plodnog zemlјišta kao što je les ili putem erozije. Prašina iz velikih pustinja se može premeštati na velike udalјenosti od svog izvornog područja pomoću vetrova. Vetrovi znatno utiču na širenje šumskih požara. Oni takođe rasprašuju semena mnogih bilјaka, omogućavajući opstanak i širenje tih bilјnih vrsta – rekao nam je meteorolog Miodrag Stojanović.
Vetar je i simbol promene i slobode. Nije dobro kada menjamo mišljenje kao vetar, ali je zato dobro da imamo povoljan vetar u leđa.
Marina Jablanov Stojanović
Izvor: Radio Subotica
Foto: Mariniranje, Freepik, Pixabay