VREME JE ZA VREME: Oluje

Ko god je nešto sejao ili sadio njegov pogeld je bio uprt u nebo. Priziva se kiša i priželjkuje sunce da usevi rastu i donesu rod, ali se sa zebnjom gleda crno olujno nebo koje često donosi grad i može da uništi letinu. Zato smo otišli do Radarskog centra Bajša gde rukovodi meteorolog Miodrag Stojanović koji se u svom dugom radnom veku baš bavi odbranom od grada. Zamolili samo da nam objasni koji oblaci donose ovu veoma nepoželjnu meteorološku pojavu.

– Grmljavinska oluja je pljusak kiše tokom koga se čuje grmljavina. Pošto grom dolazi od munje, sve grmljavinske oluje imaju munje. Grmljavinska oluja je rezultat konvekcije, koja je proces kada se vazduh sa zemlje zagreva, diže i prenosi toplotu zemlje na gornje nivoe atmosfere. Klasifikuje se kao „ozbiljna“ kada sadrži jedno ili više od sledećeg: grad od 2,5 cm ili veći, vetrove sa udarima većim od 92 km/h ili tornado.

Prema rečima nešeg sagovornika procenjuje se da ima oko 16 miliona grmljavinskih oluja svake godine, a u svakom trenutku je aktivno oko 2.000 oluja širom sveta. Od tog broja samo 10 procenata dostiže opasne nivoe.

– U našem podneblju grmljavinske oluje su najverovatnije u prolećnim i letnjim mesecima i u popodnevnim i večernjim satima, ali mogu da se javljaju tokom cele godine i u svako doba dana i noći. Istakao bih da su mnogi opasni vremenski događaji povezani sa grmljavinskom olujom. Pod odgovarajućim uslovima, padavine iz grmljavinske oluje izazivaju bujične poplave od kojih strada više ljudi svake godine nego od uragana, tornada ili munje. Munja je odgovorna za mnoge požare širom sveta svake godine i uzrokuje smrtne slučajeve. Grad do veličine loptice za tenis oštećuje automobile i prozore i ubija stoku koja se zatekla na otvorenom. Jaki vetrovi koji dostižu brzinu veću od 190 km/h i povezani su sa grmljavinskom olujom obaraju drveće, dalekovode, nose krovove... Tornada sa vetrovima do oko 480 km/h mogu uništiti sve osim najbolje izgrađenih objekata.

Zamolili smo našeg sagovornika da nam objašnjava kako se formiraju oblaci koji donose oluje.

– Za formiranje grmljavinske oluje potrebne su tri osnovna uslova: vlaga, nestabilni vazduh koji se diže i mehanizam za podizanje koji obezbeđuje početni impuls. Oblak raste u oblastima atmosfere gde je temperatura ispod nule. Kako se olujni oblak diže u ledeni vazduh, različite veličine čestica leda mogu se stvoriti od zamrznutih kapi tečnosti. Čestice leda mogu da rastu kondenzacijom pare i prikupljanjem manjih kapi tečnosti koje se još nisu smrzle. Kada se dve čestice leda sudare, one se obično odbijaju jedna od druge, ali jedna čestica može da otkine malo leda od druge i uzme malo električnog naboja. Mnogo ovih sudara stvaraju velike oblasti električnih naboja i izazivaju udar munje što stvara zvučne talase koje čujemo kao grmljavinu.

Meteorolog Stojanović nam kaže da grmljavinska oluja ima tri faze u svom ciklusu: fazu razvoja, zrelu fazu i fazu rasipanja. Faza razvoja je obeležena kumulusnim oblakom koji raste uvis uzdižućim stubom vazduha, odnosno uzlaznim strujanjem. Kumulusni oblak izgleda kao velika glavica karfiola, ili može imati „nakovanj“, koji je ravna formacija oblaka na vrhu oluje. Tokom ove faze ima malo ili nimalo kiše, ali povremeno grmi.

– Grmljavinska oluja ulazi u zrelu fazu kada uzlazno strujanje nastavlja da „hrani” oluju, a padavine počinju, stvarajući silaznu struju to jest stub vazduha koji gura nadole. Kada se silazni i kišom ohlađen vazduh raširi duž tla, formira se front naleta, ili linija udarnih vetrova. Zrela faza je najverovatnije vreme za grad, jaku kišu, česte munje, jake vetrove. Na kraju se stvara velika količina padavina i uzlazno strujanje je nadjačano silaznim tokom kojim počinje faza rasipanja. Na tlu, front naleta se pomera na veliku udaljenost od oluje i odseca topli vlažni vazduh koji ju je „hranio”. Padavine se smanjuju po intenzitetu, ali opasnost od groma ostaje.

U poslednje vreme često se pominju superćelijske oluje. Tražimo od meteorologa Miodraga Stojanovića da nam objasni kako nastaju.

- Superćelija, je visoko organizovana oluja. Skoro sve superćelije proizvode neku vrstu opasnog vremena kao što je veliki grad ili jake vetrove koji prave štetu, ali samo 30 procenata ili manje proizvodi tornada. Superćelije nisu definisane svojom veličinom, jer mogu biti velike ili male, visoke ili niske. Ono što ih razlikuje je to što uzlazni tok rotira u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Rotacija uzlaznog strujanja pomaže ovim olujama da produže životni vek koji se može meriti satima umesto minutima. Do nje dolazi i zbog smicanja vetra. Zajedno, smicanje brzine i smicanje u pravcu kretanja indukuju kotrljajuće kretanje u donjoj atmosferi slično rolni papirnog ubrusa. Kada se pokrene uzlazno strujanje, vazduh koji se diže podiže ovu kotrljajuću rolnu, nazvanu vrtložna cev, u vertikalni položaj – objašanjava meteorolog Stojanović.

– Grad se formira kad uzdizanje u grmljavinskoj oluji podiže kišne kapi iznad nivoa zaleđivanja u atmosferi. Na smrznite kapi lepi se i trenutno ledi superhladna voda ili vodena para. Ovim procesom zrna grada rastu. Istakao bih da se mogu prognozirati uslovi koji su neophodni za stvaranje grada, ali preciznija prognoza je moguća samo korišćenjem meteoroloških radara. Grad je prirodna pojava od koje nema apsolutne zaštite. Ljudi vekovima pokušavaju da se zaštite od grada.

Da bi se ljudi zaštitili od grada nekada su korišćena crkvena zvona, a početkom dvadesetog veka i protivgradni topovi. Polovinom veka počinje korišćenje protivgradnih raketa koje su strelci ispaljivali iznad svojih njiva...

- Sve delatnosti u cilju odbrane useva od grada su protivgradna odbrana. Za otkrivanje gradoopasnih oblaka koriste se najsavremeniji meteorološki radari. Trenutno su u svetu najzastupljenije protivgradne mreže. Pored njih postoje prizemni generatori koji koriste srebro jodid. Ista materija koristi se i u avionskom zasejavanju oblaka. U Srbiji se koriste protivgradne rakete koje najpreciznije unose reagens na bazi srebro jodida u deo oblaka u kome dolazi do stvaranja i rasta zrna grada. Prema istraživanju profesora sa Univerziteta u Beogradu efikasnost odbrane od grada protivgradnim raketama ide i do 70 posto.

Završavamo svoju posetu Radarskom centru Bajša i najavljujemo priču o meteo-alarmu – upozorenjima na opasne meteorološke pojave u sledećem nastavku – jer vreme je za vreme.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Radio Subotica

Foto: Mariniranje, Pixabay, Freepik

Emisiju možete slušati na linku