Medicina dugovečnosti i podmlađivanja
Svi bi mi voleli da budemo dugovečni, ali ne i stari. Zašto je teško biti star? Koje probleme nosi to najzrelije doba? Da li se nevolje koje nosi starost mogu preduprediti i na koji način? Kako živeti dugo i biti zdrav? Sva ova pitanja postavljamo specijalisti kliničke biohemije i doktoru medicinskih nauka dr Tatjani Ristić, koja radi u Kliničkom centru Niša. Ako se pitate zašto baš Tatjana, ubrzo ćete se i sami uveriti… Jedan od odgovora bi bio zato što spada u lekare koji imaju holistički pristup zdravlјu i smatra da um, duh i telo trebaju biti u saglasnosti da bismo bili zdravi.
• Koliko je izbor da se bavite antiejdžing medicinom u skladu sa vašim holističkim pristupom?
– Antiejdžing medicina pristupa sagledavanju čoveka kao jedinstvene celine i tumači ga multidimenzionalno. Holistički pristup zdravlju je u istoj ravni sa antiejdžing medicinom. Hormoni su deo nove medicinske discipline koja se zove psihoneuroendokrinoimunologija (PNEI) koja uzima u obzir povezanost mozga, endokrinog sistema i imuniteta i njihovu interakciju i međuzavisnost. Takođe, antiejdžing medicina poštuje prirodne zakone i prirodne ritmove našeg tela i usklađuje se sa njima i implementira ih u balansiranju zdravlja
• Šta je to antiejdžing medicina, odnosno da li se može živeti dugo i biti zdrav?
– Medicina podmlađivanja, antiejdž medicina ili medicina dugovečnosti i mudrog starenja je novija, kompleksna grana medicine koja omogućava čoveku da produži život, živi kvalitetno i aktivno svoj život i izbegne brojne bolesti koje se vezuju za starenje. Usmerena je na sprečavanje preuranjenog starenja i održavanje kvaliteta života kao i na prevenciju različitih bolesti. U ovoj medicini nećete, kao u klasičnoj medicini, dobiti recept za lek koji rešava vaše simptome. Dobićete rešenje za uzroke svojih bolesti i njihovo balansiranje tj. vraćanje tela u ravnotežu. Dobićete mnogo više od toga, vratićete i očuvati samopouzdanje, radni elan, entuzijazam, snagu, koncentraciju i bistrinu uma, mentalne i fizičke sposobosti, izgledaćete mnogo mlađe i bićete zadovoljni sobom spolja i iznutra.
• Da li podmlađivanje podrazumeva „peglanje bora“?
– Ova medicina ne pegla bore spolja, ne puni ih hijaluronom. To je predmet estetske medicine. Ona „pegla“ bore iznutra, a što je još važnije čini da se sve vaše ćelije, tkiva i organi „peglaju“ iznutra. Zahvaljujući ovoj medicini, vaša biološka starost može biti bar 10 godina manja od vaše hronološke starosti. Hronološka starost se računa od rođenja do današnjeg dana. Biološka starost je starost tela u zavisnosti od našeg načina života i naših navika, može biti i mnogo veća, ali i mnogo manja od naše hronološke starosti.
• Koji su principi ove medicine dugovečnosti?
– Antiejdžing medicina se bavi hormonima i predstavlja preventivnu medicinu koja pomaže da se endokrine žlezde održe u dobrom stanju kako bi zadržale maksimalno kvalitetnu proizvodnju hormona. Ona dovodi u ravnotežu hormone, dok endokrinologija leči patološka stanja i velike poremećaje, odnosno patološki manjak ili višak hormona.
• Koje su razlike u odnosu na konvencionalnu medicinu?
– Za razliku od konvencionalne medicine koja je simptomatska, antiejdžing medicina nije usmerena na uklananje simtoma, nego uzroka tih simptoma. Kada se otkriju uzroci, onda se rešava njihovo balansiranje. Istakla bih da se većina nalazi u „sivoj” zoni, jer dobar broj ljudi ima mnoštvo simptoma koji nisu praćeni evidentnim promenama u laboratorijskim nalazima krvi, nalazima rendgena, ultrazvuka ili magnetne rezonance. Za većinu ljudi tu se završava lečenje uz komentar „Zdravi ste, sve je to u glavi” uz eventualnu preporuku za posetu psihijatru.
• Kako izaći iz „sive zone”, odnosno kome je namenjena ova vrsta medicine?
– Ova vrsta medicine namenjena je gotovo svim ljudima koji nisu u ozbiljnim patološkim poremećajima, a to je svakako bar 70 do 80 procenata ljudi. Na prvom mestu to su ljudi iz „sive zone” sa evidentnim simptomima koji ne moraju biti praćeni istovremeno i značajnim promenama u laboratorijskim rezultatima.
• Da li postoji neka starosna granica od kada bi trebalo da počnemo da je primenjujemo?
– Starosna granica ne postoji. S obzirom da je reč o preventivnoj medicini, prevencija bolesti i zdrave životne navike su poželjne u svim starosnim dobima. Najbolje je navike stvarati još u detinjstvu, od malena. Ali nikad nije kasno za zdrave navike. Ono što je potrebno je jasna odluka da takve navike zažive u našem životu i postanu sastavni deo naše rutine.
• Koje su to navike koje mogu da doprinesu boljem zdravlju?
– Jako je važno kako i koliko spavamo, tako da je dobar san „kamen temeljac” antiejdžing medicine. Takođe je jako važna ishrana, izbor namirnica, način spremanja, naše navike u ishrani. Važna je i fizička aktivnost, ali tu je bitno kada, koliko vežbamo i koju vrstu i intenzitet fizičke aktivnosti primenjujemo. Zatim unos suplemenata prirodnog porekla i dobrog kvaliteta. Trebalo bi obratiti pažnju na rad organa za varenje, uravnotežiti sluzokožu creva i poboljšati mikrobiom.
• Da li kod nas postoje lekari koji se bave ovom vrstom medicine?
– Antiejdžing medicina je nova grana medicine koja postoji jedva nekih dvadeset godina. Kod nas je to nova grana medicine kojom se bavi, za sada, mali broj lekara, ali predstavlja medicinu budućnosti.
• Šta je vas privuklo da se bavite antiejdžing medicinom?
– Iskreno, ja sam uvek tragala za nekim novim pristupom zdravlju, za sagledavanje čoveka kao jedinstva svih sistema i organa. Uvek su me zanimale nove stvari i traganje za odgovorima kako živeti dugo ali istovremeno kvalitetno i zdravo, očuvati što duže i svoje telo i svoj um i duh. Tačka preokreta u mom životu bio je momenat kada sam bila lekar-pacijent i krenula sam da tragam za rešenjem uzroka simptoma koji su mene mučili i za uklanjanjem tih uzroka. U jednom momentu, pre gotovo četiri godine, imala sam simptome štitne žlezde čiji su hormoni bili na donjoj granici normalnih vrednosti, dok je nalaz ultrazvuka bio odličan. Odgovor endokrinologa bio je da sam zdrava, a ja sam se osećala loše. Mučio me hronični umor, pad energije i loše sam spavala, imala sam česte poremećaje spavanja. Ključni razlog bio je stalni osećaj umora za koji nisam mogla da nađem rešenje – otkrila nam je dr Tatjana Ristić.
Naša sledeća tema je jedna od zdravih navika – dobar san. Saznaćete da li je san samo gubljenje vremena ili je bitan za naše zdravlje. Otkrivamo da li je važno kada se ide na spavanje kao i parametre dobrog sna.
Marina Jablanovi Stojanović
Foto: privatna arhiva, Mariniranje, Freepik
Video izdanje: Antiejdžing medicina - uvodni deo možete pogledati na linku