Nove mogućnosti za usporavanje starenja
Nekad se mislilo da je genetski zapis koji smo dobili rođenjem nepromenljiv. Novija naučna saznanja govore drugačije, što otvara sasvim nove oblasti naučnog istraživanja. Da li to znači da naše gene možemo da menjamo? – Nauka koja se time bavi zove se epigenetika i ona je naša današnja tema. Epigenetika i anti-age medicina su dve oblasti koje se sve više prepliću, nudeći uzbudljive mogućnosti za usporavanje procesa starenja i poboljšanje zdravlja u starijem dobu. Doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić će nam objasniti kakva je to nauka i na koji način se dodiruje sa antiejdž medicinom.
• Za početak da se podsetimo šta je DNK, a šta je gen?
– Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je jedan od tri glavna tipa makromolekula koji su bitni za sve poznate forme života. Naime, sva živa bića, izuzev nekih virusa, nose svoj genetički materijal u obliku DNK. DNK ima veoma važnu ulogu ne samo u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži i uputstva za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i molekula ribonukleniske kiseline (RNK). DNK segment koji prenosi ova važna uputstva se naziva gen. Naglasila bih da je DNK dugačak polimer, odnosno makromolekul, sastavlјen od manjih jedinica koje se nazivaju nukleotidi. DNK se sastoji od dva lanca. Međusobno povezani nukleotidi čine skelet DNK molekula takođe sadrži četiri različite nukleobaze koje nazivamo primarnim: citozin, guanin, adenozin i timin. Nauku koja ovo sve proučava nazivamo genetika.
• A šta je epigenetika?
– Epigenetika je nauka koja objašnjava kako geni rade, a ne samo šta piše u DNK. Epigenetika proučava kako se geni uključuju i isključuju tokom života, bez promene same DNK sekvence. Najjednostavnije rečeno, zamislite da je DNK knjiga recepata – epigenetika odlučuje koji će recepti biti korišćeni, a koji ignorisani. Na primer, iako svaka ćelija u telu ima istu DNK, neke postaju nervne ćelije, druge mišićne – upravo zahvaljujući epigenetskim promenama. Epigenom je skup svih epigenetskih uputstava u ćeliji. Ako DNK uporedimo sa klavirom, epigenom bi bio kao ruke pijaniste – određuje koje će se dirke svirati (koji geni će biti aktivni, a koji isključeni).
• Na koji način se epigenetika prepliće sa antiejdž medicinom?
– Epigenetika ne samo da ima sjajnu primenu u antiejdžing medicini, nego i ruši gomilu mitova vezanih za genetiku. Epigenetske modifikacije su reverzibilne, što čini osnovu i ključ za antiejdžing strategije. Glavni ciljevi antiejdžing medicine kroz epigenetiku uključuju obnavljanje „mladalačkih” obrazaca, upravljanje epigenetskim enzimima pomoću lekova i nutrijenata, kao i primena RNK terapije za optimizaciju genetske ekspresije. Sve ove intervencije omogućavaju poboljšanje ćelijske funkcije, usporavanje starenja i prevenciju povezanih bolesti. Mi smo u medicini novog doba u kome dobijamo rešenja za sve (ili gotovo sve) bolesti i omogućavanje zdravog i produktivnog života na svim poljima! Ono što možemo da uradimo sada jesu promene u našim navikama. Ništa ne košta, a puno znači!
• Kako spoljašnji faktori mogu da utiču na naše gene?
– Faktori iz okruženja i način života direktno utiču na epigenetske oznake. Ako, na primer u ishrani koristimo namirnice koje su bogate metil-donatorima kao što su folna kiselina i vitamin B12 to utiče na neke mehanizme rada DNK i time reguliše funkciju gena. Hronični stres može aktivirati gene povezane sa upalom i povećati rizik od bolesti poput depresije i dijabetesa. Toksini, kao i izloženost pesticidima, teškim metalima ili zagađenju može izazvati epigenetske promene koje su povezane sa kancerom ili neurodegenerativnim bolestima. S druge strane, fizička aktivnost i vežbanje pozitivno utiču na epigenetske oznake povezane sa metabolizmom i zdravljem srca.
• Da li to znači da možemo da utičemo na svoju genetiku?
– Da, epigenetika pokazuje da imamo određenu kontrolu nad svojim genima kroz promene u stilu života i okruženju. Iako ne možemo promeniti sekvencu DNK, možemo uticati na to kako će se geni izražavati. Usvajanjem zdravih navika možemo aktivirati gene koji podržavaju zdravlje (npr. gena povezanih sa detoksikacijom i imunološkim odgovorom). Istovremeno, možemo smanjiti aktivnost gena odnosno „deaktivirati” gene povezane sa hroničnim stanjiim (poput upale ili oksidativnog stresa). Efekti pozitivnih epigenetskih promena nisu ograničeni samo na nas – mogu se preneti i na potomke!
Epigenetika je kako smo se i sami uverili zanimljiva i ova tema zaista iziskuje više pažnje – tako da ćemo o njoj govoriti u više nastavaka. Istraživanje epigenetike je brzo rastuća oblast koja ima veliki potencijal ne samo da unapredi naše razumevanje zdravlja i bolesti, nego i da otvori vrata strategiji u antiejdž medicini. Da bi smo prihvatili sve te novine moramo da ih razumemo. Spomenuli smo da spoljašnji faktori mogu da utiču na ekspresiju gena odnosno da se neki da se geni uključuju, a drugi isključuju. Zato u sledećem delu pričamo o ekspresiji gena. Kakav je to proces? Na šta utiče? Zašto je važan?
Marina Jablnov Stojanović
Foto: privatna arhiva, Mariniranje, Freepik