Što duži telomeri – to duži i život
Udubljujući se u oblast epigenetike i priču o antiejdžing medicini neizostavno moramo da uvedemo telomere – za nas laike novi pojam. Zašto su oni važni? A pre svega šta su oni i kakva im je funkcija u našim hromozomima, odnosno strukturama ćelije koje nose genetski materijal? Kakve sve to veze ima sa našom vitalnošću, dugovečnošću i dobrim zdravljem u starosti objasniće nam doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić.
• Prvo nam objasnite šta su telomeri?
– Telomeri su zaštitne strukture na krajevima hromozoma. Zamislite ih kao plastične vrhove na pertlama, koji sprečavaju da se krajevi hromozoma pohabaju ili zapetljaju. Oni pomažu u održavanju stabilnosti hromozoma sprečavajući ih da se spajaju sa drugim hromozomima ili da se oštete, baš kao što to čine krajevi pertli. Važno je reći da se oni skraćuju svakom deobom ćelije, što ograničava broj puta koliko se ćelija može podeliti. Kada telomeri postanu prekratki, ćelije prestaju da se dele (senescencija) ili umiru. Ovo je ključni proces starenja i nastanka bolesti.
• To znači da telomeri utiču na dužinu života. Kako onda produžiti životni vek na ćelijskom nivou?
– Enzim koji pomaže u produžavanju telomera i štiti ćelije od senescencije naziva se telomeraza. Aktivacija telomeraze uključuje: zdrave navike, unos suplemenata i epigenetsku terapiju. Meditacija, redovno vežbanje i zdrava ishrana su od velikog značaja. Astragalus (vrsta mahunarki) i druge biljke pokazale su potencijal da aktiviraju telomerazu. Naglasila bih da epigenetske terapije kroz upotrebu medikamenata i metode koje direktno deluju na gene povezane sa telomerazom imaju veliki potencijal i mogućnosti.
• Kako nam nova saznanja iz epigenetike mogu pomoći?
– Epigenetika omogućava personalizovanu medicinu. To se postiže dobrim delom uz precizne dijete, rano otkrivanje epigenetičkih promena i njihovo preokretanje u pozitivnom pravcu i kroz primenu regenarativne medicine.
• Kada kažete precizne dijete šta to u stvari znači?
– Precizne dijete su personalizovani planovi ishrane koji su zasnovani na individualnom epigenetskom profilu osobe. Koristeći analizu gena, metilacije DNK, modifikacije histona i drugih epigenetskih markera, moguće je napraviti plan ishrane koji ne samo da poboljšava zdravlje, već i usmerava telo na optimalno funkcionisanje u prevenciji bolesti, obnavljanju ćelija i smanjenju upala. Ovaj pristup može igrati ključnu ulogu u personalizovanoj medicini, podržavajući zdravlje i dugovečnost. Istakla bih da je jako značajno rano otkrivanje i preokretanje epigenetskih promena koje vode ka raku, dijabetesu i neurodegenerativnim bolestima.
• Spomenuli ste i primenu regenerativne medicine, šta ste pod tim mislili?
– Regenerativna medicina obuhvata podmlađivanje tkiva putem reprogramiranja ćelija. Ovaj proces podrazumeva vraćanje zrelih (specijalizovanih) ćelija u stanje slično matičnim ćelijama. Reprogramiranje ćelija se postiže dodavanjem Jamanaka faktora (Yamanaka), čime se ćelije vraćaju u njihovo „izvorno“ stanje (indukovane pluripotentne ćelije), a zatim diferenciraju u specifične tipove ćelija potrebne organizmu.
• Da li biste nam objasnili šta su pluripotentne ćelije?
– U biologiji, „pluripotentno stanje” se odnosi na sposobnost matične ćelije i njenu prilagodljivost da se razvije u bilo koji tip ćelije. To znači da su ovo „višenamenske” ćelije koje imaju potencijal da se razviju u tri vrste ćelija u našem telu: ektoderm (koža, nervni sistem), mezoderm (mišići, kosti, krv) i endoderm (unutrašnji organi, digestivni sistem). Ove ćelije imaju ogroman potencijal u regenerativnoj medicini, jer se mogu koristiti za stvaranje novih tkiva i organa za transplantaciju, na njima se može proučavati razvoj bolesti i testirati novi lekovi.
• Da li biste nam sada malo objanili Jamanaka faktore?
– Ovi faktori „brišu" epigenetska obeležja ćelije, što znači da ćelija zaboravlja svoju specijalizovanu funkciju (npr. da je kožna ćelija) i vraća se u „izvorno” stanje. Rezultat su indukovane pluripotentne ćelije (iPS ćelije) koje mogu postati bilo koji tip ćelije u telu, poput srčanih ćelija, nervnih ćelija ili ćelija jetre. Ove iPS ćelije se zatim mogu kultivisati i usmeravati da postanu specifične ćelije potrebne za terapiju ili istraživanja.
Jamanaka faktori se unose u ćeliju pomoću specijalnih tehnologija, kao što su virusni vektori, a to su modifikovani virusi koji se koriste kao nosači za isporuku genetskog materijala u ćelije. U ovom slučaju, oni prenose gene koji kodiraju Jamanaka faktore u ciljane ćelije. Virusi su prirodno sposobni da inficiraju ćelije i unesu svoj genetski materijal u njih. Naučnici su iskoristili ovu osobinu tako što su uklonili štetne komponente virusa i zamenili ih korisnim genima, omogućavajući bezbednu i efikasnu isporuku željenih gena u ćelije.
U sledećem nastavku naše priče o antiejdžing medicini, a posebno o epigenetici obraćamo pažnju na dobre navike u ishrani koje menjaju naš genetski zapis. Već smo imali priču o ishrani, ali sada je sagledavamo iz nešto drugačijeg ugla. To znači da govorimo o nutritivnoj epigenetici. Doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić će nam otkriti kako određeni nutrijenti utiču na epigenetske oznake.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva, Mariniranje, Freepik