DINJA: SVE ŠTO NISTE ZNALI O OVOM VOĆU

Mada nije opevana u našim pesmama, a ne provlači se ni u bajkama kao bundeva, niti je kraljica leta kao njena sestra lubenica, ipak se za dinju ne može reći da je nepoznata i manje privlačna nepcu. Naprotiv mnogi je vole i uživaju u njenom blagom ukus tokom vrelih letnjih meseci. Miris bostana nam priziva omiljeno godišnje doba – leto i vekovima su majstori parfimeri pokušavali da naprave baš takav miris. To je uspelo Francuzima, stručnjacima u spravljanju mirisnih esencija, ali tek krajem dvadesetog veka!

Uvreženo mišljenje je da su nam dinje i lubenice, odnosno bostan, stigle posle turskih osvajanja. Ipak, ove reči nisu orijentalnog porekla. Reč bostan odnosno bustan nije turskog nego je persijskog porekla i označava baštu odnosno mesto gde se gajilo cveće, voće i povrće. Istoričarka i orijentalista Dr Olga Zirojević u svojoj knjizi „Istočno zapadna sofra” kaže da su reči dinja i lubenica ušle u slovenske jezike vekovima pre turskih osvajanja i da su one praslovenskog porekla.

Smatra se da dinja potiče iz Persije, a postoje i zapisi o tome da su je gajili stari Egipćani, dok su je grčki i rimski lekari koristili u medicinske svrhe. U Evropu je dinja stigla tokom srednjeg veka, ali je postala popularna tek tokom renesanse, posebno u Italiji, gde je uzgajana u blizini Vatikana. Naziv „cantaloupe” potiče od italijanskog grada Cantalupo, gde su je pape gajile.

Koliko je voljena i popularna u Britaniji možemo samo da pretpostavljamo, ali znamo da je engleski bend Hot Chocolate u jednoj svojoj pesmi imao i stih o dinji. To je pesma pod nazivom „I'll Buy You a Star”. Pojavila se daleke 1975. godine i nalazi se na B strani singla „You Sexy Thing”.

Iako naslov ne upućuje na to, u tekstu pesme se pojavljuje stih: „I'll give you a melon and a basket of wine…” Ovaj stih koristi dinju kao simbol raskoši. Nepravedno bi bilo ne spomenuti da je i u evropskim filmovima od ovog jednostavnog voća napravljen simbol slatkog i bogatog života. Ova sočna, slatka lepotica zaista može da bude simbol raskoši jer nije samo ukusna, već je i prava riznica nutrijenata koji čine blagotvorno utiču na naše zdravlje.

Dinja (lat. Cucumis melo) je niskokalorična, ali bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima. Profesor Staniša Stojiljković kaže „da je najkvalitetnija voda ona koju konzumiramo kroz povrće i voće. Takva voda je bioaktivna, jonizovana, sa svim osobinama života.” A upravo se dinja sastoji od oko 90 odsto vode, što je čini idealnom za hidrataciju tela tokom vrelih letnjih dana. Nije nevažno da oko 150g dinje sadrži preko 100 procenata preporučene dnevne doze vitamina C, a to je vitamin koji je moćan antioksidans koji jača imuni sistem, štiti ćelije od oštećenja i pomaže u proizvodnji kolagena.

Žute i narandžaste dinje imaju beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A. Samo da podsetimo, da je to onaj vitamin koji je neophodan za zdrav vid, rast ćelija i pravilno funkcionisanje imunog sistema. Osim toga dinja je bogata i kalijumom, mineralom koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu. A pored toga ona je i dobar izvor vlakana koja pospešuju rad digestivnog sistema, sprečavaju zatvor i pomažu u održavanju zdrave telesne težine.

Iako to možda ne biste pomislili po ukusu, dinja je u bliskom srodstvu sa krastavcem. Oba ploda pripadaju porodici Cucurbitaceae, a jedina bitna razlika je što krastavac nema šećer u sebi, dok ga dinja ima. Možda se pitate kako znati da je dinja zrela? Angažujte nos i mirisne receptore u njemu jer je najbolji način baš mirisanje i to na delu gde je peteljka. Zrela dinja ima slatku, prijatnu, a blagu aromu. One koje nemaju miris ili koje mirišu na alkohol (prezrele su) izbegavajte.

Ukoliko mislite da se ovim sva priča o dinji završva – grešite. Rekla bih da tek počinje, jer dok uživamo u sočnoj i slatkoj dinji, njene semenke bacamo što je pogrešno. Semenke dinje su prava mala riznica zdravlja. Jestive su, hranljive i pune korisnih svojstava, što ih čini idealnim dodatkom u ishrani.

Baš kao i semenke bundeve ili suncokreta i semenke dinje su bogate nutrijentima. Istraživanja su pokazala da su izuzetno korisne za naše zdravlje jer su pune proteina, bogat su izvor magnezijuma i prema Medical News Today sadrže nezasićene masne kiseline. One su i odličan izvor dijetetskih vlakana. Vlakna pospešuju rad creva i pomažu probavu, čime doprinose opštem zdravlju sistema za varenje.

Pravo pitanje je kako se koriste? Mogu da se suše ili peku (kao semenke suncokreta ili bundeve). Međutim, ja sam semenke dinje oprala i odvojila od pulpe, osušila i samlela, a taj prah dodajem u smuti, hlebčiće koje pravim ili u neko jelo. Naišla sam i na podatak da se od njih može praviti „mleko” kao i od drugih orašastih plodova (npr. bademovo mleko). Dobijena tečnost je blagog, orašastog ukusa, a bogata je proteinima i vitaminima. Nije izdašno, jer jedna dinja ima prosečno oko 30 g semenki, uostalom evo i recepta:

Mleko od semenki dinje

Potrebno je:

semenke jedne dinje
0,5 -1 dl filtrirane vode
po želji kap-dve etarskog ulja od cimeta (ili kašičica meda)

Semenke se odvoje od pulpe, isperu i potope u vodu. Ostave se par sati da odstoje, ponovo procede i stave u blender u koji se sipa 0,5 do 1 dl filtrirane vode – sve zavisi koliko želimo da „mleko” bude gusto. Doda se kašičica meda ili kap-dve etarskog ulja cimeta koji će „mleku” dati ukus cimeta i učiniti ga slatkastim. Potom se samelju. Ta smesa se zatim procedi.

Neiskorišćeni napitak čuvati u frižideru i iskoristiti ga u toku dva do tri dana. 

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Freepik, Pixabay