PRIČA O KEKSU LE PETIT BEURRE

Sigurna sam da ste ga grickali mnogo puta i uživali u njegovom ukusu, ali sumnjam da znate kako je nastao keks le petit beurre odnosno kako ga mi zovemo pti ber. Samo ime upućuje da je napravljen od butera (franc. beurre) ali kada je nastao, gde tačno i kakve tajne krije ostaje nam da otkrijemo. Priča nas vodi do Nanta, velike francuske luke i grada poznatom kako po svojoj industriji, tako i po kulturnom nasleđu. Pre svega mislim na poznatog autora naučno popularnih romana, drugog najprevođenijeg pisca u svetu Žila Verna (Jules Verne), ali o njemu nekom drugom prilikom.

Naš junak je Luj Lefevr – Itil koji je napravio keks pti ber od jednostavnih sastojaka brašna, šećera, mleka i butera. Keks je vezan za porodičnu poslastičarnicu koja pripada porodici Lefevr – Itil, a osnovali su je Žan –Romen Lefevr (Jean-Romain Lefèvre) i Polin –Izabel Itil (Pauline-Isabelle Utile). Kada je njihov sin Luj (Louis Lefèvre-Utile) preuzeo poslastičarnicu, odnosno porodični posao osmislio je ovaj poznati keks. Da ne bude zabune, pravili su Žan-Romen i Polin –Izabel kekse i pre nego što je Luj preuzeo posao, čak su stekli i još jednu radnju, ali pravi uspeh je postigao njihov sin.

Zanimljivo je, da je Luj bio inspirisan engleskim keksima, tačnije pomorskim biskvitima, čak je i modla za ovaj keks napravljena u Engleskoj! Njegova želja je bila da stvori suvi, hrskavi keks sa bogatim ukusom butera koji će dugo zadržavati svežinu i biti pogodan da se nosi na duža putovanja, baš kao engleski pomorski biskviti. Upravo je ovaj keks od lokalne poslastičarnice stvorio globalno prepoznatljiv konditorski brend. Da je Luj bio „samo“ poslastičar ne bismo mi danas ni znali za ovaj keks, ali on je bio čovek modernog vremena pa je shvatio da nije dovoljno samo napraviti dobar keks, već da mora stvoriti celokupno iskustvo i imidž brenda.

Za dizajn kutije, reklame i postere angažovao je velike umetnike secesije svog doba, poput Alfonsa Muhe (Mucha) i Firmina Boaseta (Bouisseta). Smatrao je da prvoklasni proizvod zaslužuje vrhunsku umetnost i zaista je bio potpuno u pravu. Shvatio je važnost pakovanja, gradeći imidž luksuza i kvaliteta, čime je postavio standarde za modernu industriju hrane. Luj Lefevr – Itil je tako ostao upamćen ne samo kao kreator čuvenog keksa, već kao čovek koji je u industriju slatkiša uveo perfekcionizam, umetnost i strategiju brendiranja, čineći LU (Lefèvre-Utile) jednim od najprepoznatljivijih francuskih brendova.

Promocija LU brenda je brižljivo osmišljavana i relizovali su je veliki umetnici tog doba poput Alfonsa Muhe

No, ako bi se priča ovde završila bili bismo zakinuti, za još jednu, veću zanimljivost koja je vezana za ovaj keks – a to je njegov izgled. Originalni keks ima precizne dimenzije: 65 mm dužine, 54 mm širine i 6,5 mm debljine, sa težinom od tačno 8,33 grama po komadu. Već vas čujem kako brundate u sebi i kažete kako njegov izgled i nije nešto spektakularno, a ja vas pitam da li ste primetili da na njemu postoje rupice? Primetićete da su u četiri reda po šest i videćete da ih je ukupno 24, upravo onoliko koliko ima sati u jednom danu. Prvobitna verzija keksa bila je dugačka 7 cm – koliko ima dana u nedelji, ali moderni industrijski standardi su zahtevali manje, optimizovanije, dimenzije radi pakovanja, transporta i smanjenja troškova tako da se, na žalost, izgubila i ta simbolika.

Ono što ste sigurno primetili su i 52 zubca na obodima keksa, baš onoliko koliko ima nedelja u godini, dok njegova četiri ćoška predstavljaju četiri godišnja doba! Koliko samo skrivenih informacija u jednom običnom keksu. Da je ostala prvobitna dimenzija keksa imali bi smo 24 sata koliko je dugačak jedan dan, sedam dana u nedelji (ove simbolike više nema zbog promene dimenzije keksa), 52 nedelje u godini i četiri godišnja doba! Sada dok prvo budete grickali neki od njegovih ćoškova znaćete da ste načeli neko godišnje doba – što bi mi Lale rekli – baš dobra fora!

Smatra se da je njegov izgled bio inspirisan oblikom malog stolnjaka na kojem mu je baka služila doručak, ali je sam dizajn keksa daleko više od slučajne inspiracije kao što smo videli – on je simbolika vremena. Na ovom keksu se nalazi i natpis:

LU (inicijali imena fabrike, odnosno Lujevog prezimena)

PETIT BEURRE (u prevodu malo putera ili grumen maslaca)

NANTES (Nant – francuski grad gde je nastao i gde se proizvodio ovaj keks )

Smatra se da font koji je korišćen podseća na vrstu slova koja su bila na koricama knjiga koje je čitala Lujeva baka. Dizajn povezan s nostalgijom pokazao se kao dobitna kombinacija. Keks je nastao 1886. a zaštićen je 1888. godine.

Nije to jedini proizvod koji je Luj Lefevr-Itil osmislio le petit écolier (mali đak) je drugo najpoznatije delo lansirano 1897. godine. Ono je varijacija pti bera, ali sa čokoladnim prelivom u koji je utisnuta figura školarca. Ovaj lik je predstavljao dečaka koji u jednoj ruci drži keks i nastao je po uzoru na sliku Firmina Bouisseta, a model je bio Firminov sin Žak (Jacques). Lujeva fabrika keksa je proizvodila i druge vrste poslastica koje je pozicionirao kao luksuzan brend, posebno se fokusirajući na kekse koji su bili idealni uz čaj ili kafu: piškote (suvi prihki biskviti), vafle, kao i druge konditorske proizvode.

Ako ste se zapitali da li ga je konkurencija kopirala, odgovor svakako znate – naravno da ga je kopirala, zato je Luj u prvo vreme stavljao na keks natpis „pravi pti ber” (véritable petit beurre). No, ono što ga je izdvajalo od konkurencije u tom vremenu je bilo ne samo ulaganje u marketing, nego i dobro dizajnirana pakovanja njegovih proizvoda. Upravo zbog toga ovo nije samo priča o poslastičaru Luju Lefevr – Itilu, nego o pioniru industrijske ere krajem XIX i početkom XX veka koji je savršeno spojio tradiciju, inovaciju i marketing. Reklo bi se da je bio čovek s vizijom koji je običan keks pretvorio u kulturni fenomen.

Na kraju se zapitamo i šta je bilo posle. Dvadeseti vek je doneo ratove koji su uticali i na ovaj biznis. Za vreme Prvog svetskog rata Lujeva fabrika je proizvodila suvi hleb za vojnike, a posle je posao počeo da opada jer je oprema bila zastarela i bila su potrebna ulaganja. Krah berze odrazio se i na poslovanje ove fabrike i oni su 1936. godine otpustili 750 radnika i privremeno zatvorili kapije. Drugi svetski rat je ponovo vratio prozivodnju hlebčića i biskvita za vojsku. Luj je 1940. godine preminuo i nasleđuje ga sin Mišel koji poboljšava distributivnu mrežu i uvodi novu ambalažu od aluminijuma...

Posle Drugog svetskog rata kompanija je počela da prima državnu pomoć i modernizovala se. Mišelov sin Patrik nastavlja inovativnu tradiciju svog dede u oblasti marketinga i 1950 uvodi fotografiju u boji na svoje proizvode, a 1957. traži od Rejmonda Lovija (Raymond Loewy), tvorca boce koka-kole, da redizajnira ambalažu. Patrik krajem šezdesetih godina nasleđuje svog oca, ali i probleme kompanije kojih je bilo sve više. Naime, situacija u fabrici je bila teška i tražio se način da se ona poboljša spajajući se sa drugim kompanijama. Ovo restruktuiranje značilo je i kraj porodičnog biznisa, međutim pti ber je preživeo i ostao na tržištu. Zato kada ga budete grickali setite se njegove simbolike i ove priče.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: wikipedia, Facebook print screen

Izvori: wikipedia, La Gourmet Box, Arta Alba, artsandculture.google.com